subota, 05.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 01.09.2020. u 16:59

Deflacija u EU uprkos ogromnom štampanju novca u vreme korone

Штампају евро али нема инфлације (Фото Пиксабеј)

Pad evropske kamatne stope Euribor u negativnu zonu, iako je to na kraće staze povoljnije za dužnike, ipak znači da sa ekonomskim tokovima nešto ozbiljno nije u redu, kao i da tržišta očekuju pad cena odnosno deflaciju, objavio je Centar za evropske politike.

Prethodne nedelje evropsku i svetsku ekonomiju je zatekla vest o rekordnom padu Euribora, to jest kamatne stope po kojoj grupa izabranih evropskih banaka međusobno pozajmljuje novac.

Ta stopa je već nekoliko dana u padu i danas je između -0,3 i -0,5 odsto, u zavisnosti od vremenskog okvira pozajmljivanja.

To je znak da tržišta očekuju pad cena odnosno deflaciju, uprkos politici nezapamćene emisije svežeg novca koje je Evropska centralna banka sprovela od početka krize uzrokovane virusom korona, naveo je saradnik CEP-a Marko Obradović koji je koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU koja prati pregovore u pristupanju Srbije EU u poglavljima 4 i 9.

Objašnjava da deflacija uobičajeno motiviše učesnike na tržištu da odlažu kupovinu u očekivanju da će roba ili usluge još više pojeftiniti.

Takvo ponašanje, kako kaže, dalje deluje na smanjenje privredne aktivnosti i investicija, a potom i na smanjenje zaposlenosti, što dalje uzrokuje spiralu negativnih efekata na ekonomiju.

Pad evropske kamate utiče i na cenu kredita i u Srbiji.

Smanjenje Euribora generalno pozitivno deluje na sve dužnike, naročito ako su, kao što je slučaj sa većinom dužnika u Srbiji, zaključili kreditne ugovore sa bankama u kojima je kamatna stopa na pozajmljena sredstva izražena kao zbir marže banke i Euribora, naveo je Obradović.

Što je manja marža ili Euribor, kamata koju plaća dužnik je manja. Kada Euribor „sklizne” u negativnu zonu, kamata koju dužnik plaća postaje niža čak i od osnovne marže banke.

Direktna posledica pada Euribora je da će većina dužnika u narednom periodu mesečno plaćati niže rate.

Obradović navodi da je u teoriji moguće da Euribor toliko padne da bude ispod nivoa marže banke, što znači da bi banka mogla nekom svakog meseca da plaća za uzeti kredit.

Dobra strana smanjenja Euribora bi trebalo da bude motivisanje novih pozajmljivanja i investicija koje pri višim kamatnim stopama ne bi bile isplative i ekonomski opravdane.

Dakle i oni projekti sa nižim očekivanim profitima u uslovima niže kamate, postaju ekonomski mogući.

Nažalost, razlozi odlaganja investiranja danas nisu uzrokovani ekonomskim već zdravstvenim faktorima koji ograničavaju poslovanje.

To je i razlog zašto je Euribor pao uprkos trudu ECB da se to ne desi - tržište je pod snažnim uticajem neekonomskih faktora.

Obradović navodi da je vrlo verovatno da će u narednom periodu ECB nastaviti sa politikom monetarne ekspanzije kako bi nekako podstakla ekonomsku aktivnost.

Negativna cena novca, dakle, iako u kratkom roku deluje da olakšava poslovanje i smanjuje teret dužnika, nije poželjna pojava već je posledica velikih problema sa kojima se suočavaju ekonomije Evrope i sveta, objašnjava Obradović.

Takođe, dugoročno bi ostanak Euribora u negativnoj zoni značio ekstremno duboku krizu sa dubokim i razarajućim socijalnim posledicama, istakao je on, prenosi Tanjug.

Ipak, ostaje nada da ekonomska kriza izazvana virusom korona neće trajati dugo i da će oporavak privredne i investicione aktivnosti u zoni evra i njenim trgovinskim partnerima biti snažan i brz, zaključio je Obradović.

Inače, Euribor je uveden 1. januara 1999. godine.

Komentari7
d3478
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zeljko Adzic
Korektan tekst ali nepotpun.Bavi se vise teorijom koja je korektna.Krizom 2008 je deflacija usla u jug EU.ECB je monetarnim merama to samo pokrivala.Prateci tokove novca neproduktivne clanice EU-a su zivele od fondova EU-a ciji se novac prelivao u bogatije clanove izvozom..To je najjeftinije trziste NL i D.Deficit siromasnih je pokriven garancijom ECB-a da ce dug biti placen.A onda je dosla korona a D i NL su i same pocele koristiti ECB kao i sopstvene rezerve i eto poplave novca.Deflacija?100%!
dusan1
Matematika je malo komplikovanija ali suština je da bogati postaju sve bogatiji a siromašni sve siromašniji. Tako da ako se štampa 100 € bogati uzmu 110 . Time paradoksalno smanje količinu novca kod ostalih-sirotinje i prave deflaciju od inflacije.
Леон Давидович
Ако је тржиште презасићено, ако су се многи потрошачи већ снабдечи робама које дуже трају као што је техничка роба, а и обућа и одећа онда они више и немају потребу да ту робу купују често. раст броја становништва, пораст броја нових породица значио би потрошњу роба попут намештаја, техничке робе и слично. Сиромашни слојеви друштва и онако не могу да купују ништа значајно .Корона је смањила путовања, туризам и угоститељске услуге, а то је значајан део потрошње новца,
darko
Korona je izgovor , nijedna država zapadne evrope do 2019 nije vratila plate za 80% stanovništva od 2007 . Zaduženje svake države zapadne evrope skočilo je za 20-30% pa prema tome korona je samo okidač , evropska i zapadna ekonomija je u nokdaunu od 2008 , samo se čekao pravi momenat da padne .
Vesa D
..strah.. pa se ostavljaju novaci u sifonjer..pametno

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja