petak, 23.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 01.09.2020. u 20:00 Slavica Stuparušić
NAŠI FENOMENI PRIRODE

Mistično Peštersko polje

Najvažniji očuvani primer specifičnog vlažnog tresavskog staništa na Balkanu. – Magična visoravan na oko 1.150 metara
Пештерски контрасти (Фото С. Ступарушић)

Sibirska klima, čuveni sjenički sir, ovčija stelja prvo je na šta pomislimo kada se pomene Pešterska visoravan. Sve je to karakteristično za najveće kraško polje na Balkanu i jedno od najvećih u Evropi. Na ovoj visoravni, nadmorske visine oko 1.150 metara i površine oko 60 kvadratnih kilometra, nalazi se i Peštersko polje, najvažniji očuvani primer specifičnog vlažnog tresavskog staništa na Balkanu.

– Pod specifičnim klimatskim, reljefnim, hidrografskim i drugim uslovima, ovde se formirao jedinstven kompleks barskih, močvarnih i tresavskih staništa. Brojne su zaštićene, retke i ugrožene vrste flore i faune, od kojih su neke registrovane jedino ovde u Srbiji, pa i u svetu (pešterski puž) – navode u Zavodu za zaštitu prirode, na osnovu čije studije je Peštersko polje dobilo status zaštićenog prirodnog dobra 2016. godine.

Ovde se može učiniti - hodate, a ne odmičete (Foto S. S.)

Upravljanje Specijalnim rezervatom prirode „Peštersko polje”, površine 3.117,97 ha, koji se nalazi na teritoriji opština Tutin i Sjenica, povereno je Turističkoj organizaciji Sjenice.

Kada kročite na ove prostore pod nogama se ugibaju mahovine tresetnice, lepotom plene orhideje. Ovde je i hranilište za bele rode u vreme kada se gnezde i sele. Jedino je i gnezdilište eje livadarke u Srbiji, pored onog na severu Vojvodine. Mogu se videti i vidra i vuk.

Kroz ovo kraško polje protiče reka ponornica – Boroštica – duž koje se obrazuju mineralno-barska zemljišta, gde se pojavljuje i treset.

Međunarodno značajno područje (Foto S. Stuparušić)

Magično i pomalo divlje Peštersko polje prevazilazi nacionalne okvire. Usled svog značaja uvršćeno je u međunarodno značajna područja za ptice, dnevne leptire, staništa biljaka, vlažna staništa i Emerald ekološku mrežu.

Stanovništvo se tradicionalno bavi stočarstvom jer su, kako kažu, najbolji pašnjaci i livade kosanice u Pešterskom polju.

Peštersko polje nekada je bilo prekriveno borovom šumom, a danas ovde nema nijednog stabla. Mada, na napuštenim livadama spontano se obnavlja šumska vegetacija.

(Foto ZZPS)

Bez ograda i međa pravi je raj za nebrojena stada ovaca, goveda, konja. O njima se staraju čobani koji spavaju u stanovima - male drvene kolibe pokrivene slamom. Ruralni objekti, seoske ekonomije, bunari i pojila predstavljaju posebnu vrednost Specijalnog rezervata prirode.

Sjenički sir, brend Pešteri, ima poseban kvalitet zbog trava kojima se stoka napasa. Sjenička stelja je domaći proizvod, neki će reći afrodizijak, od sušenog ovčijeg mesa autohtone rase ovaca – pramenka.

Stanovništvo čine uglavnom Bošnjaci i Srbi, a na krajnjem istoku prema Kosmetu ima i Albanaca.

Za samo sat vremena na Pešteri se mogu promeniti i četiri godišnja doba. Naziv „srpski Sibir” za visoravan – govori dovoljno o klimi.

 (Foto S. Stuparušić)

– Temperatura i po dvadeset dana zaredom zna da bude između 20 i 35 u minusu. Za nas Pešterce to je normalno – konstatuje Adnan Sinanović iz TO Sjenica, koji nas je proveo kroz rezervat u kome se od prošle jeseni nalazi najveće hranilište za ptice, lešinare i sisare u Evropi.

Posetioci mogu iz bliza da posmatraju, a meštanima je omogućeno da se uginule životinje dopreme na hranilište.

Visoravan predstavlja ogromnu krašku površ koja obiluje pećinama, jamama, škrapama i vrtačama, pa je po pećinama i dobila ime, jer Pešter znači pećina.

Arheolozi Muzeja „Ras”, predvođeni Dragicom Premović Aleksić, pronašli su 2013. ostatke staroslovenskih hramova na Pešterskoj visoravni. Godinu dana kasnije ona je objavila kapitalno delo „Arheološka karta Novog Pazara, Sjenice i Tutina”, u kome je svaki kamen Pešteri detaljno opisan, pa i ostaci tvrđave na uzvišenju Trojan: – Prema predanju, brdo Trojan dobilo je naziv po rimskom caru Trajanu, koji je, navodno, prošao preko Pešteri u vreme pohoda na Dakiju. Međutim, utvrđenje koje se ovde nalazi, podignuto je ceo vek nakon Trajanove smrti.

(Foto ZZPS)

Trojan čini granicu između Pešterskog polja i venca Jatur s druge strane. Mitsko i mistično sve je ovde isprepleteno, pa tako znamo da je u novije geološko doba cela visoravan bila pod vodom. Jezero je isteklo kroz ponore, a ostala plavna zona u podnožju uzvišenja Trojan kod Karajukića Bunara, legenda kaže: – Pod gradom se nalazilo malo jezero u kome je živela troglava aždaja i proždirala devojke iz cele okoline dok nije došao red na ćerku trojangradskog bana. Tada je pritekao u pomoć Sveti Đorđe, ubio aždaju i oslobodio devojku. Zatim je aždaju dovukao do sela Vučinići, nameravajući da je tu zakopa. Ali se stanovništvo poplašilo i povikalo: „Vuci dalje, vuci dalje.” Zato se, kaže narod, ovo selo zove Vučinići.Po predanju su i okolna sela dobila nazive.

Izvor Đurđevica  (Foto ZZPS)

U knjizi čitamo:- Po sv. Đorđu dobio je ime izvor Đurđevica ispod Trojana, koji je nastao kada je sv.Đorđe udario sabljom po kamenoj ploči iz koje je potekla hladna planinska voda. Muslimani smatraju da je taj junak, koji je ubio aždaju, bio hazreti Alija, koji se pre zvao sv. Ilija. U želji da mu se oduže, od tada pa do danas se kod Jezernjače održavaju sabori svakog drugog avgusta (Na Alinđun odnosno Ilindan).

Zelena visoravan postala je pravi hit među ljubiteljima neistraženih predela. Zvuči paradoksalno, ali bi se moglo reći da je nedostatak putne infrastrukture doprineo očuvanju prirode.

Komentari3
60191
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Боро
Kako stoke ima sve manje, a i ljudi, možda ne bi bilo loše da vratimo prirodi one silne šume koje su posečene radi čuvanja stoke više stotina godina unazad? Golet nije prirodno svojstvo Peštera već posledica ljudskog delovanja.
Синиша Кондић
Glamočko polje, površina 62,43km2 Kupreško polje, površina 81,8 km2 Livanjsko polje, površina 405 km2 Toliko za "najveće kraško polje na Balkanu".
Петар
На надморске висине око 1.150 метара - највеће!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja