petak, 30.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 31.08.2020. u 20:31 Snežana Kovačević

Kopnom i vodom kroz podunavsku kolevku civilizacije

Део тврђаве у Голупцу (Фотографије М. Галовић)

PODUNAVLjE – Vidi sine, kaže otac detetu, Turci su ovde u 15. veku podigli Ramsku tvrđavu. Je l’ me slušaš, pita ga i nastavlja glasno da čita šta piše na info-tabli pred starom tvrđavom na Dunavu. Sin je zapravo mala devočica koja stoji u hladu, vrti haljinu i gleda negde uvis. Dan je vreo, reklo bi se neko varljivo leto 2020. Porodica bi se ranije u ovo doba verovatno već sunčala negde na morskoj plaži, a tata bi pio vino. Ali doba je korone i mnogi provode letnji odmor u Srbiji, često na Srebrnom jezeru u Velikom Gradištu, koje se naziva i „srpskim morem” i u čijoj blizini je i pomenuta Ramska tvrđava.

Baš pred početak korone, nakon obnove koju je većim delom finansirala Turska, tvrđava je i zvanično otvorena u martu, a premijerka Ana Brnabić tada je kazala da je to biser koji Evropa i svet tek treba da otkriju. Legenda kaže da je turski sultan Bajazit Drugi, došavši na ovo mesto, zadivljen lepotom prostro ćilim za molitvu – ihram, pomolio se bogu i rekao: na mestu ovog mog ihrama, sagradite mi grad. Danas turisti ovde svraćaju na izlet sa Srebrnog jezera gde uglavnom odsedaju jer postoje uređene plaže, brojni apartmani, kafići, restorani i zabava za letnji dan, kao pedaline i akvapark.

Golubačka tvrđava u okolini takođe je skoro obnovljena. Veća je od Ramske, i oko nje vrvi od posetilaca i vozila. Da bi se u nju ušlo, treba izdvojiti dvaput više nego u Ramu ‒ 600 dinara po punoletnom za osnovni paket. Ima i skupljih ulaznica, po 700, 800, 1.200 dinara, ali i popusta za penzionere, studente, grupe. Pojedini ne znaju da tvrđava nije otvorena ponedeljkom, pa budu razočarani.  

Putnik koji se dalje uputi prema istoku, drumom uz Dunav, nailazi na Nacionalni park „Đerdap” i posle sat vremena vožnje stiže u Donji Milanovac. Tu je i sedište JP NP „Đerdap” sa svojim Centrom za posetioce, čija postavka može biti uvod u obilazak Podunavlja. U njegovim dubinama, kako se ovde svako može uveriti, kriju se veliki primerci soma i smuđa, u gustim šumama jeleni, srne, divlje svinje, a u visinama klisure orlovi i sokolovi. NP „Đerdap” je i stanište risa, kažu, veoma retkog u Evropi.

Za silazak u grandioznu Đerdapsku klisuru, koja je i najveća u Evropi, potrebno je krenuti ka susednim Tekijama. Na tom potesu kreću turistički brodovi i gliseri koji za po deset evra goste vode na plovidbu dugu sat i po, najatraktivnijim delom klisure, Kazanom. Tu je reka veoma uska, oko 170 metara, a nad njom se uzdižu strme litice od oko 500 metara. Ovde je izmerena i najveća dubina Dunava ‒ čak 90 metara, dok lokalni brodari pričaju kako su ribari u blizini našli navodno i dubinu od 110 metara. U prošlosti je izgledalo kao da silna voda tu ključa, pa su je Turci nazvali Kazan. Od siline toka ne može se plivati, pa su se neki Rumuni sa druge strane obale, prema lokalnim pričama, „katapultirali” preko, pokušavajući beg iz zemlje za vreme režima Čaušeskua. Navodno su se vezali za plinsku bocu.

Ovde se nalazi i Trajanova tabla koja se vidi samo sa reke, iz čamca. Potiče iz doba rimskog imperatora, graditelja mosta preko Dunava. On je dao da se uz reku napravi put u steni i označio je taj poduhvat zapisom, postavljenim iznad druma. Kada je građena brana na Dunavu, put je potopljen, ali je pre toga masivna tabla od 300 tona sačuvana tako što je pomerena 21 metar uvis. To je bilo veoma zahtevno, a kako je sve izgledalo svedoče fotografije izložene u Arheološkom muzeju u Kladovu.

O prisustvu čoveka u Đerdapu od praistorije do danas govore arheološki nalazi i kulturno-istorijski spomenici – Lepenski vir, Diana, Karataš... Odatle potiču i obluci „Rodonačelnik” i „Praroditeljka”, kamene skulpture ribolikih ljudi, koje se čuvaju u arheološkom nalazištu „Lepenski vir”, u strogom rezervatu prirode, kod Donjeg Milanovca, gde je nalazište izmešteno. Pod natkrivenim prostorom može da se pogleda šta je nađeno tokom opsežnih istraživanja Đerdapa, 1965‒1970, pre izgradnje Hidrocentrale „Đerdap 1”. Otkriveno je više naselja iz praistorije, među kojima se izdvojilo naselje na Lepenskom viru. Nađeno je sedam faza naselja i 136 objekata, koji su izgrađeni pre 9.000 godina.

O tim iskopavanjima i velikom arheološkom otkriću ‒ prvom ljudskom organizovanom naselju u Evropi, svedoči i dokumentarni film iz 1968. koji se prikazuje u prostoru nalazišta. Kamera je beležila kako su arheolozi u početku bili sumnjičav i okretali su leđa kameri dok rade. Vremenom su se navikli pa su se pred objektivom i grlili i smejali. Ostao je upamćen i osmeh vodećeg arheologa Dragoslava Srejovića u dramatičnom trenutku kada je pronađen kostur iz praistorije – tada još niko nije znao za Lepenski vir.

Kupanje u okolini je moguće na uređenim rečnim plažama u Tekijama i Kladovu. Boravak se može iskoristiti i za posetu hidroelektrani, uz prethodnu najavu turističkoj organizaciji Kladova iz koje će poslati vodiča. Plažu ima i Donji Milanovac, ali ona zahteva veću brigu. U starom milanovačkom hotelu koji postoji još iz doba SFRJ od pre 50 godina postoji bazen, ali sada samo za hotelske goste. Ako je do kupanja i anegdota, upoznali smo Srbiju. Je l’ sad možemo na more?    

Komentari12
e5db8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dule Los Angeles
Rado sam isao u te krajeve a cesto i konacio. Ne zna se sta je lepse priroda ili istorija. Ili kacamak, sir, jagnjetina...Videti malo " skajnuti" Ram, pa dobro osmotriti Golubacki Grad. Velicanstveno je penjanje uz Boljetin, zaviriti sa vrha preko u Rumuniju, pa sici u D. Milanovac. Ako je u medjuvremenu sve obnovljeno, iskrene cestitke. Ovo "Podunavki" je svabizacija Srbije. To odavno znamo! Profi-komentatori neka ne pisu svasta i ne preskacu ne vekove, nego epohe. Naici pa to i zapisi!
Tuzla Gradistanac
Obzirom da sam rodjen u Kladovu kao potomak III generacije Loceva i ziveo u svim navedenim mestima a odrastao u Velikom Graistu dozvojite da dodam. Ucestvovao sam u gradnji Srebrenog jezera. Na tom mestu je nekada bio koncentracioni logor za zene borce koje se nisu "uklapale" u Brozov sistem socijalizma, ili ti zenska Zabela. Cuvane su u bodljikavoj zici sa kulama, reflektorima i mitraljezima mitraljezima. O tome se ne prica, zasto?
Maximilijan
Nemački naučnici koriste naziv "podunavska" civilizacija,a to počinju da cine i naši naučnici što i jeste naša sramota.Podunavlje može biti bilo koji deo Dunava i tako je izbegnuto reći Vinča ili Lepenski Vir jer oni određuju Srbiju kao kolevku evropske civilizacije.
Rudan Ruzica
Haplogrupe koje su zivele u lepenskom viru i vinci zive i danas, nisu se pojavili marsovci u medjuvremenu, ali to boli one koji bi danasnje stanovnike da pretvore u dodjose i ospore im autohtonost
Maximilijan
Bibi izvinite,nisam video da se u tekstu u stvari govori o civilizacijama kompletnog dunavskog toka...ali sam eto negde pročitao da Nemci vincansko pismo predstavljaju kao pismo podunavske civilizacije iako je usko vezano za Rumuniju,Bugarsku i najvise Srbiju.
Prikaži još odgovora
Саша Микић
Не написасте шта се добија у пакету од 1200 динара за посету Голубачкој тврђави? Целодневна улазница за београдски зоо врт је 550 динара за одрасле. Када се упореде те цене онда се види зашто нам је домаћи туризам ту где јесте.
Боро
Kroz "podunavsku kolevku civilizacije..." kako je u naslovu vešto izbegnuto pomenuti prisvojne prideve "vinčanska" tj "lepenska" civilizacija.
Боро
@Aleksandra Rastojanje od Lepenskog Vira do Vinče, je toliko malo da nikako ne može biti govora o 2 različite kulture, a što se tiče vremenske razdaljine, i ona je nebitna, jer se radi o nalazištima jedne iste kulture, iz 2 različita perioda. Ali umesto Vinčanske kulture, nemački naučnici koriste isključivo naziv "podunavska", a sad vidim da je to slučaj i kod nas. I Vinča i Lepenski Vir, su nalazišta iste civilizacije, iz 2 različita vremena.
Aleksandra
Vinca i lepenski vir su bile dve razlicite civilizacije koje su bila na drugim lokacijama i postojale u razlicitim vremenima. To je kao da mesate Inke i Maje.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja