subota, 24.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 29.08.2020. u 19:00 Daliborka Mučibabić

Ustavni sud usporio legalizaciju

Nelegalni graditelji moraju da dobiju saglasnost svih suvlasnika ili sukorisnika na parceli jer im je to naložio čuvar ustavnosti
Игор Беговић, руководилац сектора за подручје општина Савски венац и Земун секретаријата који је познатији под именом Секретаријат за легализацију (Фото: Д. Мучибабић)

Tek što je Sekretarijat za poslove ozakonjenja objekata prosledio oko 167.000 predmeta gradskim opštinama da bi se ubrzalo njihovo rešavanje i stavila tačka na uvođenje više od 200.000 divljih građevina u pravne tokove, usledio je hladan tuš koji će usporiti izdavanje rešenja o ozakonjenju bespravnim graditeljima.

Reč je o tome da će svako od njih, ukoliko nije jedini vlasnik parcele na kojoj je sazidao objekat, za njegovo ozakonjenje morati da dobije saglasnost svih suvlasnika, odnosno sukorisnika tog zemljišta. Takva obaveza proistekla je iz odluke Ustavnog suda, koji je neustavnim proglasio član Zakona o ozakonjenju koji je, u nizu liberalizovanih mera za legalizaciju, predviđao takozvanu prećutnu saglasnost.

Smatralo se, prema tom članu, da je suvlasnik građevinskog zemljišta saglasan sa ozakonjenjem objekta ako je znao ili mogao znati za izgradnju objekta, ali se u toku njegove gradnje nije protivio. Takav imovinskopravni osnov za ozakonjenje štedeo je nelegalnim graditeljima novac, vreme, ali i živce sve do juna ove godine, kada je snagu stupila odluka Ustavnog suda.

Koliko predmeta ona kači, Igor Begović, rukovodilac sektora za područje opština Savski venac i Zemun sekretarijata koji je poznatiji pod imenom Sekretarijat za legalizaciju, ne zna pouzdano, ali kaže da broj nije mali.

– Neuporedivo su brojnije parcele sa suvlasnicima na teritoriji Beograda nego one kod kojih postoji isključivo jedan vlasnik. Saglasnost, koja je sada obavezna i jedan je od uslova za ozakonjenje, otežavajuća je okolnost jer mi nemamo mehanizme da nateramo ljude da daju saglasnost ili da je traže. To znači da je odluka Ustavnog suda nova prepreka za rešavanje imovinskopravnih odnosa, i na koncu usporiće ozakonjenje – objašnjava Begović.

On, kao i svi činovnici koji se prethodne skoro tri decenije hvataju ukoštac sa ovim problemom, ne kriju da ceo proces ipak zavisi od dobre volje bespravnih graditelja. Odnosno od toga da li će vlasnici nelegalnih objekata hteti da po pojednostavljenoj proceduri i povoljnijim cenama ozakone nekretnine sagrađene bez dozvole do 27. novembra 2015. Tada je na snagu stupio Zakon o ozakonjenju, šesti u poslednjih 17 godina, što već mnogo govori o tome koliko su nelegalni kućevlasnici voljni da svoje objekte podvedu pod okrilje zakona. Ni pretnje rušenjem nisu ih uplašile jer onog masovnog nikad nije bilo.

– Interesovanje građana postoji, ali nije na zavidnom nivou. Nikome ne možemo narediti da ozakoni nelegalnu nekretninu uprkos tome što propisi zabranjuju priključivanje divljih građevina na komunalnu infrastrukturu, njihovo prometovanje, uvode obavezu upisivanja nelegalnih objekata u katastar i podnošenje poreske prijave bez koje nema rešenja o ozakonjenju. Osim toga, nelegalni graditelji ne plaćaju takse za uknjižbu objekata. I virus korona, za koji ne znamo koliko će da traje, odrazio se na brzinu ozakonjenja, smanjili smo fizičke kontakte sa strankama, komuniciramo elektronski – ističe Begović.

Uprkos tome, on tvrdi da se ne zaostaje mnogo u poređenju sa prethodnom godinom. Koliko je predmeta rešeno od ukupno 270.000, koliko ih je bilo zavedeno u Sekretarijatu za legalizaciju u poslednjoj deceniji, Begović ne zna precizno, ali taj broj, napominje on, nije veći od 40.000. Ali, i da je učinak drastično bolji, jasno je da procena resornog ministarstva iz 2017. godine da bi legalizacija mogla da bude okončana za četiri godine pada u vodu.

Beograd je izmenom Statuta grada prošle godine deo nadležnosti za ozakonjenje vratio na opštine. Takav postupak trebalo je da ubrza ozakonjenje, ali pre svega da ceo proces olakša građanima, posebno onima iz rubnih delova Beograda, koji su morali da dolaze u centar grada da bi završili taj posao. Krajem decembra prošle godine 167.000 predmeta otišlo je u 17 opština – u deset centralnih zahtevi za ozakonjenje objekata do 400 kvadratnih metara, a u sedam prigradskih za nekretnine do 3.000 kvadrata. Na policama Sekretarijata za legalizaciju ostalo je oko 66.000 predmeta – objekti veći od 400 kvadrata u centralnim opštinama, odnosno oni čija površina prelazi 3.000 kvadrata, a sagrađeni su u prigradskim opštinama.

Najviše nerešenih predmeta je u Zemunu – 30.000, Paliluli 29.000, u Savskom vencu 4.000... To ne čudi jer je među opštinama Zemun šampion po broju divljih objekata podignutih do kraja novembra 2015 – imao ih je 44.014. Statistika bazirana na broju podnetih zahteva prethodnih godina u sam vrh neslavnog spiska lansirala je i Zvezdaru, Voždovac i Čukaricu.

– Opštine su se dobro snašle, bilo da su formirale posebna odeljenja za ozakonjenje ili taj posao obavljaju u okviru postojećih građevinskih odseka. Mi smo im u svemu pomogli. U januaru je bilo poteškoća dok se ljudi nisu navikli na to šta je čija nadležnost. Kada smo očekivali da će ceo proces da se zahukta, usledio je kovid 19 i brojna ograničenja na koja ni ozakonjenje nije imuno – ističe Begović.

Taksa za ozakonjenje kuće i stana*

do 100 kvadrata – 5.000

do 200 kvadrata – 15.000

do 300 kvadrata – 20.000

veće od 300 kvadrata – 50.000

Taksa za ozakonjenje stambenog, stambeno-poslovnog i komercijalnog objekta

do 500 kvadrata – 250.000

do 1.000 kvadrata – 500.000

do 1.500 kvadrata – 1.000.000

veće od 1.500 kvadrata – 3.000.000

*u dinarima

Dokaz o svojini

Osim izveštaja o zatečenom stanju objekta i plaćanja takse za ozakonjenje, vlasnik nelegalnog objekta mora da priloži i dokaz o odgovarajućem pravu na građevinsko zemljište ili objekat. To može biti ugovor o prenosu prava korišćenja, odnosno kupovini zemljišta, ugovor o kupovini objekta, ugovor o suinvestiranju izgradnje zdanja, pravosnažno rešenje o nasleđivanju, pravosnažna sudska presuda. Ako je reč o nadziđivanju ili pretvaranju zajedničkih prostorija u stan, dostavlja se ugovor sa stambenom zajednicom.

Komentari9
a3f96
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

milanče
Pre skoro 20 godina donesen je prvi Zakon o legalizaciji objekata, do danas 5 puta dopunjavan, ali kraja o ozakonjenju nema. Iako su davana obećanja da će legalizacija biti okončana do kraja 2018 god. legalizaciji se ne vidi kraj. Dokle?
vojislav
Legalizazija nije moguca, psto je donesen zakon da je da je gradnja divljih objekata KIVICNO DELO !Krivicno delo bi bilo da se krsi vazeci zakon i ustav.To kao kad ubijes coveka i oni te oslovbode, legalizuju.Sva nezakonio stecena imovina se oduzima!!!
Iz Britanije
Bojane, ne radi se o novom zakonu već o postojećem. Ako je bilo koji zakon neustavan sva rešenja koja povređuju prava jedne ili više spornih strana, u ovom slučaju očigledno vlasnike parcela, nevažeća su stoga treba da idu na ponovno razmatranje. Tako je to u pravnim zemljama.
vojislav
Vi ste pravnik ?Kako oni sto su gradili sa dozvolom valjda su to kreteni.A oni sto su izgradili hiljade kvadrata bez jednog papira su pametni.Zarada je 10 puta veca od uloga!!!
Prikaži još odgovora
komentar
Kad kod najvaznijih stvari treba da se oglasi, Ustavni sud uporno cuti, ali kada obicne ljude treba ometati i pored njihove zelje da resavaju probleme, u tim namerama, onda donosi odluke , naravno otezavajuce ! Kada ce vec jednom da pomaze da se raspetljavamo, zivoti nam ne traju 300 godina ?! Ko to tamo sedi mirani spokojan ?
Miki
za saglasnost i suvlasnički odnos glavni krivac je katastar, jer ne dozvoljavaju parcelaciju. i ne samo to. Pošto je katastar država u državi, svojim rešenjima nam zagorčavaju život do krajnih granica. maklo je prostora da pišem kako već nekoliko godina neće da mi skinu zabeležbu i ne mogu da prometujem nekretninu, a NIKO ne može da mi da konkretno uputstvo.Pri tome, za svaki njihov odgovor naplaćuju taksu???HARAČ KATASTRA. Naravno, ima i HARAČ DRŽAVE, oko zona i visine poreza na nekretnine.
Iz Britanije
Za početak pokrenite "Upravni postupak" kod "Zaštitnika građana" a potom ih tužite redovnom sudu.
Zavram
Паде ми камен са срца! Кажу ми, има на сателиту . Па, шта ако је сателит снимио, а сусед ми заузео део парцеле? И то, не један. Па још подигнутим објектима, прилепљеним уз моју ограду, оштећују моју зграду? Они, зна се који, надлежни, ћуте. Као мулци. Баш сутра фарбам стубове своје ограде, како би били уочљивији за Реп. инспек, ако ови овде локални не виде. Неће да виде! Хвала Ти, драги Господе Боже, а у лику судија Уставног суда! Нема озакоњења отимачине. Нека се насилници сликају! Сателитски!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja