Ko će biti predsednik, Donald Tramp ili Džo Bajden? Odgovor na ovo pitanje možda neće stići u toku večeri na dan glasanja, kao što je uobičajeno, a možda ga neće biti ni u narednih nedelju dana ili čak celog meseca. Prema predviđanju instituta „Brukings”, ove godine će zbog epidemije virusa korona polovina američkih birača glasati poštom, što će iskomplikovati rad izbornih komisija. Dok je na prošlim predsedničkim izborima od kuće glasala četvrtina birača, masovno izbegavanje biračkih mesta ovog novembra će verovatno dovesti do toga da će nadležni prebrojavati glasove duže nego inače. Predsednički izbori se održavaju svake četvrte godine, prvog utorka u novembru.
Kako se očekuje da će se kasniti s proglašenjem pobednika, to će verovatno pokrenuti i nagađanja o „nameštanju izbora”, koja potpaljuje i Tramp. Šef Bele kuće odavno je odbio da kaže da li će prihvatiti rezultate ako izgubi od demokratskog kandidata, a nedavno je počeo da upozorava da će liberali pokušati da pokradu glasove. Teorijama o „haosu” na izborima pridružila se i Hilari Klinton, koja optužuje republikance da bi mogli da iskoriste zastoj u pristizanju glasova da prerano proglase pobedu svog kandidata. Trampova nekadašnja demokratska rivalka izjavila je da Bajden ne treba da prizna poraz na dan glasanja ako razlika u glasovima bude mala, već da treba da sačeka da se prebroji svaki glasački listić.
„Bajden ne treba da prizna poraz ni pod kojim uslovima, jer će se izbori otegnuti i mislim da će on na kraju pobediti ako ne odstupimo ni pedalj”, kazala je Hilari Klinton, a prenosi Rojters.
Nekadašnja državna sekretarka i prva dama aludirala je na to da se ponekad računa svaki glas i da je zbog složenog američkog sistema brojanja glasova po saveznim državama ona 2016. imala tri miliona glasova više od konzervativnog protivkandidata, ali je svejedno izgubila.
Situaciju komplikuje i činjenica da neke države priznaju samo glasove koji su stigli poštom najkasnije na dan glasanja, dok će druge prihvatiti i pošiljke datirane 3. novembra, pa time i glasove pristigle posle prvog utorka u novembru. Ukoliko takvih glasova bude u znatnom broju u državama koje ponekad prevagnu na demokratsku, a ponekad na republikansku stranu, u njima će morati da se odloži proglašenje pobednika. Zbog toga su iz mnogih saveznih država, prenosi Si-En-Bi-Si, poručili da verovatno neće moći da po običaju saopšte rezultate u deset uveče na dan izbora, ali da to ne znači da treba osporavati regularnost glasanja.
U doba korone pošta je postala jedna od najvažnijih ustanova na američkim izborima, ali je baš sad odlučila da reže troškove, ukida prekovremeni rad i izbacuje mašine za sortiranje pošiljki. Na čelo pošte ovog leta je došao istaknuti Trampov podržavalac i republikanski donator Luis Didžoj, koji trpi kritike da reformama „sabotira” izbore i udovoljava Beloj kući. Didžoj je otvoreno poručio guvernerima da pošta neće moći na vreme da isporuči desetine miliona glasova. Obratio se saveznim državama nakon što je Tramp ocenio da su glasovi pristigli poštom pogodni za zloupotrebe, nagovestivši da bi izbore trebalo odložiti za period posle pandemije. Prema oceni analitičara, predsednikov pravi problem s ovim glasovima je to što oni povećavaju izlaznost, što republikancima retko kad odgovara.
Iako se pretvaranje izborne noći u izbornu sedmicu ili čak izborni mesec povezuje s Trampovom erom, slična situacija dogodila se i pre dvadeset godina s republikancem Džordžom Bušom Mlađim i demokratom Alom Gorom. Zbog male razlike u glasovima na Floridi, koja je odlučivala ishod izbora, Gor je tražio da se tamo ponovo prebroje glasovi. Nakon što je morao da se umeša i Ustavni sud, Buš je tek u decembru proglašen za pobednika.
