petak, 30.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 27.08.2020. u 20:00

Umetnost ne sme da utihne

Mislim da svaki pravi umetnik ima lepi strah da ne postane ono što publika od njega očekuje
Слика „Рекамије снови” изложена у Архиву Војводине, Предраг Пеђа Милошевић (Фото: Д. Обрић)

Umetnost je važan komunikacijski kanal, a slika možda i najmoćniji. Ovako za „Politiku“ govori akademski slikar Predrag Peđa Milošević čija je slika „Rekamije snovi” izložena u Arhivu Vojvodine kao deo postavke „Susretanje”. Ovu zanimljivu izložbu  poklonicima likovne umetnosti priredili su članovi Udruženja  likovnih i primenjenih umetnika Gornjeg Milanovca, čiji je i Milošević član.

Zašto je izabrao baš delo „Rekamije snovi” za susret sa novosadskom publikom? Šta se krije iza njenog naslova naš sagovornik kaže:

‒ Sliku kao i reč ne možemo izmisliti, iako iste mogu imati bezbroj značenja u zavisnosti od konteksta. Uvek mi je bio izazov da sadržajnost slika iz epoha sublimiram u svom slikarstvu, u nekom staro-novom značenju. Vremenskim dijagonalama  povezujem određene stvari, likove i događaje. Suštinu suštine, tog Alefa kako kaže Borhes volim smestiti u običan ugao slike. Nemamo izgrađen osećaj za vreme, pa smo izmislili sat i kalendar. To mi otvara mogućnost da preispitujem ulogu i značaj Madam Rekamije osobe, poznatije kao modela Žak Luj Davida, a danas još poznatije po sofi na kojoj je pozirala. Ako je posmatrač pripremljen, u mojoj slici može videti i osetiti višeslojnost koja će ga zadržati i uvući u dublja značenja slike.  Insistiram, napominje dalje Milošević, na jednom višem redu sa simboličkim podtekstom. Moje slikarstvo traži obrazovanog i emotivno izgrađenog posmatrača kome ne treba površna šokantnost i lažni oportunizam. Postoji li takav posmatrač? Da li se on rađa ili postaje? U svakome od nas je. Moramo ga negovati, oblikovati najfinijim alatima i hraniti najintimnijim nalozima srca.  Lepota ne okiva već uzdiže!

Predrag Peđa Milošević svoje radove zasniva na visokim poukama starih majstora. Koliko je delikatno dosegnuti do idejnog trojstva kojem težite: lepote, dobrote i istine, Milošević glasno razmišlja:

‒ Danas se umetnici olako odriču tradicije i saznanja prethodnih generacija gde se krije sva etičnost, odnosno način kako upotrebiti savremenu tehnologiju i znanje. Jedan od najznačajnijih umetnika Jan Van Ajk je kao dečak početkom 15. veka učeći starogrčki i latinski lako čitao Iraklijev manuskript (orginal napisan u 9. veku na starogrčkom) i spoznao pripremu olife uljanog laka za ikonu i to upotrebio za sopstveni novi način slikanja uljanom bojom. Boriti se protiv struje savremenosti koja prihvata matrice visoke mode i potrošačke industrije, razotuđiti modernog čoveka, toliko izloženog raznim iskušenjima i pogibelji možda je moj najveći izazov. Posumnjam ponekad da možda samo želim sačuvati sopstvenu dušu i ličnost i otvorim drugima zaboravljene uvide koji se pomalo kriju i u prošlosti.

Predrag Peđa Milošević predstavio nam je i novu fazu u svom radu. Počinjanje nove slike je, kaže, nova ideja i velika radost. Nešto do tada neuhvatljivo, stalno prisutno i pulsirajuće želim uobličiti.

‒ U početku sve se kreće kako hoću, kako želim. Kad slika dobije neko svoje fizičko ispunjenje, a neko pomisli završena je, počinje metafizički proces rada u slici. To je i najteža faza. Faza stvaranja višeg reda, ali i male lične entropije. Preispitivanje, a često prepravljanje lepih i slikovitih delova koji prosto nisu Ja. To je druga vrsta radosti, kada samog sebe prepraviš, ali na bolje. Završni potezi su, kao u pozorištu, katarzični i moraju naslutiti rasplet. Kada od same ideje koja me je pobudila, ili u nekom trenutku samo znam da je tu, počnem praviti skice, plan izvođenja, pa do završnih poteza četkicom, mogu reći za taj proces da je uvek sličan, priča Milošević i dodaje:

‒ Sam sadržaj slike, kao i moj doživljaj svake slike je uvek potpuno nov. U idejnom smislu postoje i univerzalne tema kojima se povremeno vraćam. Stilske matrice koje kritičari i galeristi vole zbog lakšeg obavljanja svoga posla vešto izbegavam, a produbljenost i višeznačnost postaju prepoznatljiva nota mojih slika.

 Vreme u kojem živimo po mnogo čemu je specifično. Evo kako Milošević provodi ovo vreme izolacije:

‒ U ovom vremenu nametnutog fizičkog distanciranja istraživao sam šta su radili umetnici u sličnoj situaciji 1.510. godine, za vreme kuge u Evropi, konkretno u Veneciji. Sami datumi sa slika i priznanice o narudžbinama govore nam o povećanoj aktivnosti. Od kuge je, na žalost, stradao i veliki Đorđone. Iz aktivnosti umetnika i mecena se zaključuje da je umetnost najlepši i najbolji glas ljudske rase, pa ne sme utihnuti. Naravno da nisam usamljen u potrebi za stvaranjem i izlaganjem, pa sam se rado odazvao pozivu da učestvujem na izložbi ULPU Gornji Milanovac..

Postoji priča, veli, da je Cezar kada bi išao Rimom vodio iza sebe čoveka koji bi mu stalno govorio „ti si običan čovek, ti si običan čovek”. Gistav Flober kaže: „U svakodnevnom životu budi običan, a u umetnosti izuzetan.”

‒ Mislim da svaki pravi umetnik ima lepi strah da ne postane ono što publika od njega očekuje. Lično me najviše podstiče neprekidna potreba za otkrivanjem novih uvida u estetski i tehnološki  sadržaj slike. Stvaranjem slike širi se i metafizički prostor, a osećaj da to mogu kreirati potpuno opčinjava. Čovek je verovatno jedino živo biće koje može zamišljati moguće, ali i nemoguće. Bez umetnosti teško prepoznajemo i upotrebljavamo ta zamišljanja, tvrdi umetnik.

Komentari1
c512b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Миодраг Стојковић
Ако је уметност највећи и најбољи глас људске расе, па зашто смо према уметницима различити и контрадикторни и у некима гледамо дело а у некима нешто што засмета?!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja