subota, 05.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 25.08.2020. u 15:47 Milica Dimitrijević

U toku kampanja za drugi krug pomoći Fonda solidarnosti

Do kraja meseca znaće se kome će od više od 1600 umetnika i drugih kulturnih radnika koji nemaju status samostalnog umetnika i nisu ugovorno angažovani u institucijama biti isplaćena sredstva
Вахида Рамујкић, потпредседница УЛУС-а и Александар Поповић, председник УО Асоцијације НКССУО (лево) (Фотографије лична архива); Маријана Цветковић, оснивач и менаџер Станице (Центар за савремени плес) (Фото: М. Миленковић)

Vest da se na poziv Fonda solidarnosti kulturnih radnika i radnica Srbije za dodelu pomoći egzistencijalno ugroženim koleginicama i kolegama usled krize izazvane pandemijom virusa korona, a koji je osnovan početkom jula, javilo više od 1600 umetnika i umetnica, samostalnih stručnjaka u oblasti kulture i drugih kulturnih radnika i radnica odjeknula je u našim kulturnim krugovima. Kako su nedavno rekli iz ovog fonda, čiji su idejni tvorci Udruženje likovnih umetnika Srbije, Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine, Nezavisna kulturna scena Srbije, Međunarodno udruženje likovnih kritičara – sekcija Srbija, Stanica (Centar za savremeni ples) i Bazaart (Organizacija umetnika iz Srbije i regiona zapadnog Balkana), broj onih koji nemaju status samostalnog umetnika, nisu ugovorno angažovani ni na koji način sa institucijama i koji su kao takvi izostavljeni iz državnih mera pomoći, a kojima su ova sredstva namenjena, toliki je da tri puta premašuje njihova očekivanja što je i povod za razgovor u vezi sa ovom gorućom temom.

Kako za „Politiku” objašnjavaju osnivači fonda, reč je o ljudima koji nemaju drugi način da obezbede novac za život, plaćanje rente za stan i izdržavanje porodice, pri čemu se, naglašava Marijana Cvetković, osnivač i menadžer Stanice, već u prvih desetak dana nakon otvaranja poziva za prijavljivanje javilo oko hiljadu osoba, što je bio jasan znak koliko je hitna ova pomoć i koliko je puno onih koji je očekuju.

„Veliki broj umetnika i kulturnih radnika našli su se u ovoj ’sivoj zoni’ usled gubitka statusa iz jednog ili drugog razloga. Jer su, na primer, na svojim radnim mestima usled uvođenja mera vanrednog stanja dobili otkaz, a pritom nisu uspeli ponovo da se vrate u status. Ili, jednostavno nikad nisu videli dovoljno interesa za zasnivanje statusa samostalnog umetnika koji je tokom poslednjih decenija toliko srozan da se približio statusu nezaposlenih. Opterećenost zaostalim dugovanjima koja nisu nastala krivicom umetnika, otežano overavanje zdravstvenih knjižica i pristup osnovnom zdravstvenom osiguranju, obračun penzije po minimalnoj osnovici, gubitak olakšica u dolaženju do osnovnih sredstava i uslova za rad i postavljen limit u godišnjem prihodovanju približilo je ovaj radni status socijalnom statusu. Stoga je i određeni broj umetnika bio na neki način primoran da otvori agencije i zasnuje status preduzetnika, što unosi brojne kontradikcije kada je reč o delovanju u oblasti kulture. Pored pojedinaca koji svoju osnovnu delatnost ostvaruju u domenu kulture i umetnosti, a prepoznajući prekarnost čitavog sektora, ovaj fond bio je otvoren i za sve druge od čijeg neposrednog radnog angažovanja zavisi kulturna i umetnička produkcija. Tu spadaju i modeli angažovani u umetničkim školama ili razne vrste tehničara, šminkera, statista, horskih pevača i slično, čija su i inače mala i neredovna primanja u zavisnosti od angažovanja bila obustavljena usled prestanka rada uzrokovanog uvođenjem vanrednog stanja”, objašnjava Vahida Ramujkić, potpredsednica UO ULUS-a.

Još na prvoj konferenciji za medije, kada je ova inicijativa predstavljena, predočeno je da je sakupljeno 38.000 evra, odnosno 150 jedinica pomoći u bruto iznosu od 30.000 dinara, pri čemu je od Ministarstva finansija zatražena dozvola o oslobođenju od poreza koja bi omogućila da navedena suma bude isplaćena u neto iznosu. Međutim, odgovor o tome još čekaju.

„Mi i dalje nismo dobili mišljenje ministarstva, iako smo prve zahteve poslali još 21. juna. Odugovlačenje davanja mišljenja o nečemu kao što je solidarni fond u vreme ovakve krize je, najblaže rečeno, čudno i neodgovorno. Sa druge strane, to je i rečit opis odnosa države prema radnicima, bez obzira na polje iz kojeg dolaze, odnosa lišenog humanosti i spremnosti da se ljudima pomogne u nevolji”, naglašava Marijana Cvetković.

Upitana kada će biti poznata odluka kome će u ovom prvom turnusu novac biti isplaćen, Vahida Ramujkić odgovara da će se sve znati do kraja meseca:

„S obzirom na samu policentričnu strukturu fonda proces selekcije organizovan je u više sukcesivnih koraka, koji su se donekle i preklapali. Svako od koosnivačkih udruženja obrađivalo je prijave svojih članova, dok su druga reprezentativna udruženja u kulturi kontaktirana radi validiranja prijava koje su došle od članova njihovih udruženja. Preostale prijave pojedinaca koji su članovi udruženja ili nisu članovi nijednog, a koji su bili u obavezi da podnesu dokaz o saradnji sa nekim od udruženja koosnivača ili drugom relevantnom institucijom/organizacijom, proverava centralna komisija sastavljena od delegiranih predstavnika svih koosnivačkih udruženja. S obzirom na neočekivano veliki broj prijava odmah na početku procenjeno je da samo ugroženije kategorije – samohrani roditelji koji su ostali bez većeg dela prihoda, osobe sa više od 65 godina koje nemaju pomoć sa strane i deo treće kategorije članova, odnosno porodice sa decom gde su ukućani ostali bez većeg dela prihoda, a pritom plaćaju rentu – mogu ući u uži krug za dodelu sredstava. Zbog nedostatka novca, nažalost, sada ovde nije uključena četvrta kategorija pojedinaca koji su ostali bez većine prihoda koji čine više od osamdeset odsto prijava.”

Budući da je nastavak kampanje za prikupljanje dodatnih sredstava u toku, pitali smo i dokle se stiglo sa tim poslom?

„Cilj kampanje je da se prikupi još barem 600.000 dinara, odnosno pomoć za još 20 ljudi. Do sada je prikupljeno više od polovine ove sume, a mi verujemo da će se u naredne tri nedelje, koliko kampanja još traje, dostići ovaj planirani iznos. Donatori su vrlo različiti pojedinci i grupe građana koji novčanu pomoć daju anonimno ili pod svojim imenom, izražavajući solidarnost sa poljem umetnosti i kulture čijoj se krizi ne nazire kraj”, odgovara Marijana Cvetković.

O budućim planovima fonda govorio je Aleksandar Popović, predsednik UO Asocijacije NKSS:

„Sprovođenje ovakve inicijative je veoma iscrpljujući posao i pitanje je da li je realno da relativno mala skupina samoorganizovanih aktera dugoročno rešava probleme sistemske prirode. Stoga je cilj otvaranja fonda bio i da se malo više rasvetli ova ’siva zona’ i ukaže na strukturalne probleme koji dugoročno muče ovaj sektor. Kao rezultat čitave akcije trebalo bi da usledi bolja regulacija radnih odnosa u sektoru kulture i umetnosti za šta bi bila neophodna saradnja sa svim nadležnim institucijama.”

Komentari0
90885
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja