ponedeljak, 28.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 14.08.2020. u 22:00 Jasna Petrović-Stojanović

Nižu cenu kilovata od nas ima samo Kijev

Situacija se, međutim, menja kada se kilovat-čas preračuna prema standardu građana, tada domaćinstvo u Beogradu treba da izdvoji 15 odsto više novca nego domaćinstvo u Amsterdamu da bi platilo račun za električnu energiju

Među 32 evropska grada Beograd je u julu ove godine imao gotovo najnižu cenu električne energije. Uključujući takse kilovat je koštao 7,55 evrocenti. Jeftinije od nas struju plaćaju samo u Kijevu, i to 3,64 evrocenta. Skuplju struju od Srbije ima i većina bivših jugoslovenskih republika pa je u Podgorici cena s taksom – 10,49 evrocenti, Zagrebu – 13,58, Ljubljani –15,19, pokazuje najnovija studija indeksa cena energije u domaćinstvu koju je radila istraživačka i konsultantska firma za sektor potrošača „Vaasa ETT”.

– Ovo istraživanje pokazuje da je gledajući samo cenu kilovata s taksama cena u Beogradu (i Srbiji) na začelju. To i jeste tačno budući da se energija građanima prodaje ispod tržišne cene, a i da je vrednost ostalih taksa (u prvom redu takse za obnovljive izvore energije i takse za energetsku efikasnost) neuporedivo manja u odnosu na pojedine zemlje Evropske unije – kaže Željko Marković, lider sektora energetike i resursa u „Dilojitu” i bivši direktor EPS snabdevanja.

S druge strane, situacija za prosečnog srpskog domaćina i nije baš bajkovita. Ona se umnogome menja kada se cene kilovata električne energije iskazuju u odnosu na kupovnu moć stanovnika. U tom slučaju Srbija uopšte nema najjeftinije kilovate. Naprotiv, kilovat-čas košta 14,49 evrocenti.

U odnosu na kupovnu moć stanovnika jeftinija je električna energija za potrošače u Helsinkiju, Bernu, Amsterdamu, Stokholmu, tamo gde u plate neuporedivo veće od srpskih, a gde je za maj prosečna zarada iznosila 58.892 dinara bruto.

– Uporednim cenama se vidi drastična promena kada se posmatra samo cena struje s taksama i kada se kilovat-čas preračuna prema standardu građana. Za prosečno domaćinstvo u Beogradu cena kilovat-časa je, kada se gleda njen apsolutni iznos, niža skoro upola u odnosu na Amsterdam. Ali, u situaciji kada se uporede njihova mesečna primanja, domaćinstvo u Beogradu treba da izdvoji 15 odsto više para nego domaćinstvo u Amsterdamu za istu količinu robe – kaže Marković.

Za gradove u Srbiji, ističe, gde su prosečne zarade još manje, cena kilovat-časa je još viša, u skladu s primenjenom metodologijom.

Pa tako je cena kilovata prema kupovnoj moći građana u Beogradu 14,49 evrocenti, dok je u Stokholmu 14,38, a najjeftiniji je u Helsinkiju i košta 11,71 evrocent.

– Ukoliko se upoređuju cene prema kupovnoj moći stanovništva, istraživanje pokazuje da su cene najviše u Varšavi, Pragu i Berlinu. Takođe vidimo da većina zemalja centralne i istočne Evrope na kraju ima cene električne energije koje su relativno visoke u poređenju s opštim nivoom cena u zemlji i iznad evropskog proseka. Kada se cene električne energije izraze u odnosu na kupovnu moć stanovništva one se zapravo pokazuju u odnosu na troškove drugih dobara i usluga. Razlike u cenama u različitim zemljama znače da je za istu robu i usluge potrebne izdvojiti različite sume novca – kaže Marković.

Pariteti kupovne moći su pokazatelji razlike u nivou cena u pojedinim zemljama. Oni govore koliko određena količina robe ili usluga košta u jedinicama valute u različitim zemljama. Pariteti kupovne moći dobijaju se upoređivanjem nivoa cena za korpu uporedivih roba i usluga koje su izabrane da budu reprezentativne za obrazac potrošnje u različitim zemljama. Pariteti verno odražavaju razlike u kupovnoj moći stanovništva, najčešće domaćinstava, objašnjava ovaj stručnjak.

Komentari71
01f2e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

stari doktor
A ima li Kijev i one nadogradnje u računu koje nemaju veze sa potrošnjo struje, već sa nametom na vilajet kome smo izloženi od EPSa uz saglasnost državne vlasti?
Igor Jovanovic
Ne znam o kakvoj se ceni prica , samo znam da za potrosenih 10-15 kwh mesecno u seosokom domacinstvu treba da izdvojim 950 din. Imali licemerje granicu u ovoj nazovi drzavi Srbiji...
zoran
U odnosu na plate kod nas je u proseku sve 2.5-3.0 skuplje nego u Nemackoj. To je otprilike i odnos zvanicnih GDP (PPP) per capita, ili drugacije receno, standard u Nemackoj je oko 2.5 puta veci nego u Srbiji. Pojedinacne stavke (stanovanje, struja, hrana itd itd) mogu imati drugacije odnose, ali prosek je tih 2.5 puta.
Evroskeptik
Do sada sam video hiljadu objava na FB o ceni dizela kod nas i u regionu, ali ni jedna objava za struju. Nas narod mnogo voli da kritikuje svoju drzavu, a najteze mu je da je za nesto pohvali. Evo konacno prilike da je pohvalimo za nesto. Sa svojom prosecnom platom Srbin moze da kupi duplo vise struje nego sto to moze Nemac u Nemackoj sa svojom prosecnom platom.
Мали Ђокица
Сва "мерења" су у служби прикривања стандарда. Права цена је колико KWh за своју плату може да купи Један Немац, Холанђанин, Швеђанин, Американац. Само то и ништа више није мерљиво. Када то урадите вероваћемо вам. До сада Србин може да купи 4-5 пута мање KVh за просечну плату. Односно за један радни час.
Lošmi
@Aleksa Takvo poređenje postoji i to je GDG (PPP) per capita. On uzima u obzir kupovnu moć a ne samo nominalnu sumu. Po tome mi smo ispod američke državne Gabon.
Aleksa
Da, ali cena električne energije nije jedini parametar standarda, u obzir treba uzeti i cenu stanovanja i ostalih troškova života. Bilo bi zanimljivo da se napravi jedno opširnije poređenje života kod nas i na “zapadu” . Da se vidi koliko prosečnom radniku treba da pregura mesec i da li može nešto uštedeti.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja