četvrtak, 01.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 13.08.2020. u 22:00 Ivana Albunović

Kvalitet domaćeg žita je neophodno što pre poboljšati

Najmanje što država može da učini jeste da donese pravilnike u vezi s upotrebom (ne)deklarisanog semena u proizvodnji, smatraju stručnjaci
(Фо­то EPA-EFE/Darek Delmanowicz)

Umesto burnih rasprava o prosečnim prinosima pšenice u Srbiji i često oprečnih podataka o ukupnom rodu koji se iznose u javnosti, uoči nove setve trebalo bi razmišljati kako da se poboljša kvalitet domaćeg žita.

Ovo je ukratko i glavna poruka analize stanja na tržištu pšenice koju su potpisali jedan od naših vodećih stručnjaka za strna žita profesor dr Miroslav Malešević, profesor dr Radivoje Jevtić, dr Vladimir Aćin i dr Milan Mirosavljević s Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Kako se navodi u pismu koje je dostavljeno našoj redakciji, do naredne setve ostaje sve manje vremena pa je prilika da se ponovo ukaže na sve slabosti domaće proizvodnje pšenice. Njihovo otklanjanje, dodaju, izvan je mogućnosti ratara, ali su u velikoj meri u nadležnosti države.

– Najmanje što država može da uradi jeste donošenje nedostajućih pravilnika u vezi s upotrebom (ne)deklarisanog semena u proizvodnji strnih žita – piše u saopštenju i ističe se da bi to trebalo uraditi što pre.

Posebno se osvrću na to što se mesec dana po završetku žetve u javnosti iznose tri različite opcije o zasejanim i požnjevenim površinama, kao i različiti podaci o ostvarenim prosečnim prinosima.

Ukupan rod se kreće od 2.565.000 do 2.952.410 tona, već prema prihvaćenoj opciji. Zvanična statistika će biti poznata kasnije, navodi se u ovoj analizi. Stručnjaci su upozorili da niko ne preuzima odgovornost za iznete podatke koji mogu značajno da utiču na cene pšenice, a time i na interesovanje poljoprivrednika za buduću setvu.

Naglašavaju da za to vreme Francuska (najveći proizvođač pšenice u EU) prognozira svoju žetvu kao najmanju u poslednjih 25 godina, odnosno 26 odsto manju u odnosu na 2019. godinu.

Niža je proizvodnja i u Španiji, Velikoj Britaniji, Nemačkoj... Cene pšenice na berzama su stabilne iako je trgovanje utihnulo pošto žetva u EU, Ukrajini, Rusiji i drugim zemljama još traje.

– Dakle, rod pšenice je ispod proseka, daleko od rekordne proizvodnje, a međunarodnu trgovinu ograničava i pandemija kovida 19 – navode oni i dodaju da je jedan od velikih problema za ratare u Srbiji i to što nije potpuno poznato koliki je doprinos sorti koje se seju ostvarenim prinosima.

Rezultate sorti, kako kažu, predstavljaju ili autori sorti ili njihovi zastupnici i kompanije koje ih distribuiraju na tržištu Srbije.

Kome će proizvođači poverovati, zavisi od toga koliko je snažna kampanja, a ne njihova stvarna vrednost.

– Naša preporuka proizvođačima je da se dobro raspitaju o ostvarenim prinosima u njihovom okruženju, u nadležnim stručnim službama (PSS), kod mlinara... – ističu ovi stručnjaci.

Sorte domaćeg porekla i u ovoj godini pokazale su svoje vrednosti: visok potencijal za prinos, vrhunski kvalitet zrna, veoma dobru adaptabilnost na agroekološke uslove i stabilnost po godinama proizvodnje.

Na sortnoj listi Srbije ima više od 180 registrovanih sorti pšenice, ali je oko sto u aktivnom statusu i toliko ih je jesenas posejano na poljima.

– Jedino se kod nas pšenica ne razvrstava i ne plaća po kvalitetu. Svuda u okruženju: u Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj… imaju neku vrstu podsticaje za određene vrste kvaliteta. Tako da smo praktično jedino mi od većih izvoznika ostali izvan tog sistema vrednovanja po kvalitetu – rekao je za naš list profesor Miroslav Malešević.

To se, kako dodaje, odražava na cenu naše pšenice na domaćem i stranom tržištu. On kaže da je sada prilika da se izmenom sortimenta to promeni, a ako ima novca, da se podsticajima, čak i manjim, podrže oni koji seju kvalitetnu pšenicu. Malešević ističe da se, po procenama, kod nas seje više od 50 odsto nesertifikovane pšenice i da je to nedopustivo za državu koja pretenduje da bude značajniji izvoznik žita.

Komentari7
0a4a6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Joca Dobric
I ovo ulazi u posljednicnu problematiku danasnje vlasti , njihova zelja i zahtjev se ne podudara sa nosiocima proizvodnje zita odnosno psenice kao i sa zahtjevom i misljenjem Naroda kome je potrebna zdrava domaca prirodna hrana , potrebno je ozivjeti unapredit ipovecati i napuniti nase trziste Nasom domacom kvalitetnom prirodnom zdravom hranom , zadovoljiti domace trziste ali i izvoziti U svijet ,,
mr
Лобисти су само још једном показали ко су. Од свих могућих мера у производњи и трговине пшенице, они траже од државе да им гарантује да пољопривредник мора да купи искључиво њихово семе. Сваки пољопривредник зна да квалитет зрна пшенице уопште не зависи од фазе репродукције. Многи пољопривредници са тзв. семеном са тавана имају на крају много квалитетнију пшеницу и већи принос, него неки који су купули најновији сортимент. Исто важи и за соју.
dipl. agronom
Ovu pricu slusam od 1995.godine...!! I doneti propisi , ostali su gotovo mrtvo slovo na papiru...
Mile SK
A vlast se hvali, smejurija...
Dusan
Proizvođač ne može direktno da izveze pšenicu već je primoran da je proda silosima. Zbog tog monopola proizvođaču je praktično svejedno koji je kvalitet jer ne može da naplati bolji kvalitet.
Borivoje m
Moze proizvodjac da je 8zveze ali mora imati bar nekoliko stotina tona. ne isplati se. Ali moze da zaobidje otkupljivace, postoje berze gde se moze prodati barem 25 tona, jedan kamion. Cak dodju po nju kod proizvodjaca. A i cena zavisi od kvaliteta. Problem je KOLICINA. Resenje je UDRUZIVANJE.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja