utorak, 26.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 13.08.2020. u 16:26 Branka Vasiljević

Noć zvezdopada

U avgustu u isto vreme nebo obasjaju zvezde padalice ili „meteorski roj” Perseida. Ova divna prirodna pojava može se posmatrati golim okom, ali uglavnom na periferiji i u mestima gde je nebo otvoreno bez gradskog bleštavila
Овако је изгледао један сјајни Персеид пре две године (Фото: Б. Симоновић)

Svakog avgusta u noći između 12. i 13. nebo se okiti zvezdama padalicama. Obasjaju tamno plavetnilo, pokažu se u svojoj lepoti i za tren nestanu. Ko se seti neke želje ostane u slatkom uverenju da će mu baš ta zvezda padalica koju je video čežnju nekada i ispuniti. Ali ne može se ova divna prirodna pojava videti odasvud. U gradovima okupanim bleštavilom i u vreme oblačnih noći ona nije vidljiva. Zbog toga i najveći broj sugrađana nije noćas uspeo da uživa u ovom jedinstvenom avgustovskom prizoru. Onaj ko je jeste najverovatnije je zaspao srećniji.

– Mnogi ovu prirodnu periodičnu pojavu već godinama nazivaju „kiša” ili „pljusak” meteora. To se obično radi zbog loše reciklaže inostranih izvora ili zbog pokušaja da se ta divna pojava prikaže i senzacionalistički. Nevolja s tim je upravo što takve najave kod ljudi dovode do preteranih očekivanja pa mnogi misle da će na nebu videti kako odjednom „pada” i po 100 zvezda. A kada vide samo nekoliko – ostanu razočarani. Znači nije reč ni o „kiši” ni o „pljusku” meteora jer su one vezane za neke specifične i vrlo retke okolnosti. Ono što svedočimo 12. na 13. avgust svake godine jeste „meteorski roj” Perseida. „Meteorskih rojeva” ima raznih, a ovaj se zove po sazvežđu Persej iz koga prividno izviru zvezde padalice, odnosno meteori – objašnjava Branko Simonović, saradnik u Astronomskom društvu „Ruđer Bošković”.

„Meteorski roj” nastaje kada Zemlja na svom putu oko Sunca preseca „meteoroidni potok”. Ovaj neobični „potok” stvara se kada se komete sastavljene od leda i raznih primesa tope na svom putu oko Sunca i tom prilikom iza sebe ostavljaju „mrvice”.

– Ukoliko kometa preseca Zemljinu putanju, „krug dvojke” kako ga mi ponekad nazivamo, onda naša planeta svake godine u isto vreme prolazi kroz taj „potok”. E, to se zove „meteorski roj”. On se ne može videti u gradovima u kojima ima mnogo svetla, odnosno u svetlosno zagađenim mestima. Zbog tog svetlosnog zagađenja gase se zvezde po nebu i mi nismo u stanju da vidimo takozvane tamne zvezde i meteore, a upravo su ti tamni meteori i zvezde padalice i najmnogobrojniji. Zbog toga je preporuka da se meteori ne posmatraju iz gradova i naselja, već sa periferije, odnosno gde ne postoji svetlosno zagađenje. Znači, ode se na neko lepo mesto, gde je nebo otvoreno, ponese spisak želja i uživa u ovoj lepoj prirodnoj pojavi, onakvoj kakva jeste – kaže Simonović.

Zbog toga što se opservatorija nalazi u centru grada i što se ova pojava može videti golim okom, Astronomsko društvo nije ni organizovalo posmatranje zvezdopada.

Tridesetak meteora po satu

Kada se govori o meteorima, često se spominje mera ZHR (zenitna časovna učestalost). U slučaju Perseida ona iznosi od 80 do 120 meteora po času.

– To ne znači da smo mi na našim prostorima i u prosečnim okolnostima u stanju da vidimo toliko meteora. Naprotiv, u okolnostima sasvim tamnog neba i odlične vidljivosti, u grubom proseku za dva minuta može se videti jedna zvezda padalica. To je znači tridesetak, četrdesetak meteora po satu – kaže Simonović.

Komеntari0
8e367
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja