Svakog avgusta u noći između 12. i 13. nebo se okiti zvezdama padalicama. Obasjaju tamno plavetnilo, pokažu se u svojoj lepoti i za tren nestanu. Ko se seti neke želje ostane u slatkom uverenju da će mu baš ta zvezda padalica koju je video čežnju nekada i ispuniti. Ali ne može se ova divna prirodna pojava videti odasvud. U gradovima okupanim bleštavilom i u vreme oblačnih noći ona nije vidljiva. Zbog toga i najveći broj sugrađana nije noćas uspeo da uživa u ovom jedinstvenom avgustovskom prizoru. Onaj ko je jeste najverovatnije je zaspao srećniji.

– Mnogi ovu prirodnu periodičnu pojavu već godinama nazivaju „kiša” ili „pljusak” meteora. To se obično radi zbog loše reciklaže inostranih izvora ili zbog pokušaja da se ta divna pojava prikaže i senzacionalistički. Nevolja s tim je upravo što takve najave kod ljudi dovode do preteranih očekivanja pa mnogi misle da će na nebu videti kako odjednom „pada” i po 100 zvezda. A kada vide samo nekoliko – ostanu razočarani. Znači nije reč ni o „kiši” ni o „pljusku” meteora jer su one vezane za neke specifične i vrlo retke okolnosti. Ono što svedočimo 12. na 13. avgust svake godine jeste „meteorski roj” Perseida. „Meteorskih rojeva” ima raznih, a ovaj se zove po sazvežđu Persej iz koga prividno izviru zvezde padalice, odnosno meteori – objašnjava Branko Simonović, saradnik u Astronomskom društvu „Ruđer Bošković”.

„Meteorski roj” nastaje kada Zemlja na svom putu oko Sunca preseca „meteoroidni potok”. Ovaj neobični „potok” stvara se kada se komete sastavljene od leda i raznih primesa tope na svom putu oko Sunca i tom prilikom iza sebe ostavljaju „mrvice”.

– Ukoliko kometa preseca Zemljinu putanju, „krug dvojke” kako ga mi ponekad nazivamo, onda naša planeta svake godine u isto vreme prolazi kroz taj „potok”. E, to se zove „meteorski roj”. On se ne može videti u gradovima u kojima ima mnogo svetla, odnosno u svetlosno zagađenim mestima. Zbog tog svetlosnog zagađenja gase se zvezde po nebu i mi nismo u stanju da vidimo takozvane tamne zvezde i meteore, a upravo su ti tamni meteori i zvezde padalice i najmnogobrojniji. Zbog toga je preporuka da se meteori ne posmatraju iz gradova i naselja, već sa periferije, odnosno gde ne postoji svetlosno zagađenje. Znači, ode se na neko lepo mesto, gde je nebo otvoreno, ponese spisak želja i uživa u ovoj lepoj prirodnoj pojavi, onakvoj kakva jeste – kaže Simonović.

Zbog toga što se opservatorija nalazi u centru grada i što se ova pojava može videti golim okom, Astronomsko društvo nije ni organizovalo posmatranje zvezdopada.

Tridesetak meteora po satu

Kada se govori o meteorima, često se spominje mera ZHR (zenitna časovna učestalost). U slučaju Perseida ona iznosi od 80 do 120 meteora po času.

– To ne znači da smo mi na našim prostorima i u prosečnim okolnostima u stanju da vidimo toliko meteora. Naprotiv, u okolnostima sasvim tamnog neba i odlične vidljivosti, u grubom proseku za dva minuta može se videti jedna zvezda padalica. To je znači tridesetak, četrdesetak meteora po satu – kaže Simonović.