utorak, 29.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 11.08.2020. u 20:00 Marina Vulićević
KRUPNI PLAN

Oprezno o Jasenovcu

Koliko se zaista srpskih istoričara pomno bavi temom Jasenovca, osim akademika Vasilija Krestića? Koliko romana imamo na tu temu, da li nam je zaista važno da istina dopre u svet i zašto do sada nismo više uradili po tom pitanju
(Фото М. Спасојевић)

Svake godine, komisija koja bira izdanja u okviru otkupa knjiga od izdavača za potrebe biblioteka, povod je za kritike, u vezi sa odabranim ili izostavljenim naslovima. Kada bi neko rekao da se nikada svima ne može udovoljiti, bio bi potpuno u pravu. Međutim, ovoga puta odjeknula je vest da su iz otkupa izostavljene tri knjige iz oblasti istorijske nauke (oduvek stoji primedba da bibliotekama treba više izdanja iz oblasti humanističkih nauka nego prevedene beletristike). Nisu otkupljene knjige „Etničko čišćenje. Geneza koncepta” Vladimira Petrovića („Arhipelag”), „Jasenovac” Ive Goldštajna („Akademska knjiga”) i „Mitovi srpske istorije” Dejana Ristića („Vukotić medija”).

Zašto su ove godine izostale iz otkupa tri knjige iz oblasti istorijske nauke 

Kao što i sam naslov kaže, Vladimir Petrović bavi se pojmom „nasilnog uklanjanja protivnika i čitavih manjinskih zajednica” kroz istoriju, osvrćući se na „verske, klasne i rasne aspekte te opasne metafore”. Prema rečima naše poznate istoričarke Dubravke Stojanović, Ivo Goldštajn je na osnovu svog dugogodišnjeg bavljenja temom Jasenovca uspeo da uklopi te činjenice u evropski kontekst masovnih uništenja „nepoželjnih naroda” i da ih time postavi u tokove evropske i svetske istorije. Dejan Ristić na osoben način razvejava mitove poput onog da zvona Notr Dama nisu odjekivala zbog pobede Srba na Kosovu polju, već u slavu pobede hrišćana nad Turcima u bici na Rovinama 1395. godine, i tako dalje...

Iako su članovi ovogodišnje komisije za otkup Aleksandar Jerkov (predsednik), Predrag J. Marković, Petar Pijanović, Boško Milin i Vladimir Šekularac, povodom ovog slučaja na sajtu Ministarstva kulture i informisanja pojavilo se saopštenje ove institucije. Najpre se polemiše sa Ivom Goldštajnom i navodnim podrazumevanjem da je „država Srbija u nekoj vrsti obaveze da bibliotekama preporučuje njegovu knjigu za otkup i da to finansira”.

„Ako se ne varamo, on i njegov izdavač su u nekim od brojnih gnevnih komentara koketirali sa pojmom cenzure praveći se da ne poznaju njegovo značenje”, stoji u ovom obraćanju. Zatim se predlaže izdavaču i autoru knjige „Jasenovac” da poklone ovo izdanje bibliotekama u Srbiji, (pohvalno je to što se vodi računa o novcu poreskih obveznika), a napominje se da bibliotekari knjigu svakako mogu da kupe u nekoj od srpskih knjižara. Takođe, predlaže se eminentnim srpskim istoričarima da ocene ovo Goldštajnovo delo, pa će ono svakako biti otkupljeno ako prođe taj test ozbiljne istorijske nauke, a do tada treba biti oprezan. Zatim se postavlja pitanje koliko su knjiga srpskih istoričara o zločinima nad srpskim narodom u NDH objavili hrvatski izdavači? Koliko ih se nalazi u izlozima hrvatskih knjižara, kao što se Goldštajnova nalazi u srpskim?

Ako se vodimo principima da Hrvatima treba vratiti milo za drago, ili „ti meni, ja tebi”, zašto je onda problematična knjiga o genezi pojma etničkog čišćenja. To je tema koja postoji vekovima. Ili, ako je Ristićevo razvejavanje mitova bespotrebno, zašto je problem upoznati se sa onim što piše, pa onda razviti diskusiju o tome.

Baš u vreme kada Filmski centar Srbije, pa i samo Ministarstvo kulture, podržavaju rekordan broj filmova koji se bave temama zločina nad našim narodom, kao što je albanski zločin nad Srbima u „žutoj kući”, kada se snima film o Košarama, pa i ostvarenje „Dara iz Jasenovca” Predraga Antonijevića, a Lordan Zafranović konačno dobija podršku za film „Djeca Kozare”, kao doprinosu kulturi sećanja na žrtve ustaškog genocida nad srpskim narodom, država ne staje iza knjiga koje takođe mogu da doprinesu toj toliko važnoj kulturi sećanja.

Treba da postavimo nekoliko pitanja, najpre u vezi sa tim koliko se srpskih istoričara pomno bavi temom Jasenovca, osim akademika Vasilija Krestića? Koliko romana imamo na tu temu, da li nam je zaista važno da istina dopre u svet i zašto do sada nismo više uradili po tom pitanju? Vremena je bilo napretek da se istina dozna, da se napiše na hiljade stranica o žrtvama i genocidu, zašto to nije decenijski sistemski prioritet? Na prošlogodišnjem Sajmu knjiga predstavljena su dela izraelskog istoričara Gideona Grajfa, koji o Jasenovcu piše kao o Aušvicu Balkana, i to je još jedan od dokaza da nam upravo stranci ukazuju na naše prioritete.

Međutim, kada nam naučnik iz druge države, kao što je Ivo Goldštajn, ponudi svoje dugogodišnje istraživanje dočekujemo li ga na „nož” baš kao što to čine njegovi sugrađani, ili želimo zajedno sa njim da dođemo do istine? Koliko problema je u svojoj sredini imao Lordan Zafranović zbog toga što istražuje istinu o ustaštvu?

Istina zasnovana na naučnim dokazima i činjenicama jeste prioritet. Ipak, nećemo se pomeriti sa mesta ako panično tražimo neprijatelje. Kako je jedan mudar aforističar kazao: „Nama neprijatelji nisu potrebni, dovoljno je uvesti nas u naše redove.”

Komentari11
9bc45
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragana Sucevic
Moja majka je kao dete sa svojim starijim bratom, preživela logor u Jasenovcu, još uvek žive njena sećanja na teror koji su preživeli. I dalje ima noćne more kako su je mučili ... lica dece, žena i muškaraca koji su stradali na tom jezivom mestu. Nikada se niko nije ni bavio time zapravo. Veoma je teško naći pisane tragove iz tog perioda koji dokazuju broj stradalih. Istina je dobro zataškana očima javnosti i samo oni malobrojni preživeli mogu da posvedoče taj pogrom.
Vladimir
Tokom 45 godina, od 1945 do 1990, logor Jasenovac je u skolskim udzbenicima samo pominjan uz logore Banjica, Sajmiste, Rab, Molat i Begunje. Tek pre 30 god, u javnost je pocela da prodire prica o ogromnom broju ubijenih Srba, Jevreja, Roma i komunista. Svaka knjiga i svako svedocenje o tome logoru su dobrodosli u javne biblioteke. Steta je da Ministarstvo to nije shvatilo.
Dragomir Olujić Oluja
Od 1942. (VŠ NOViPOJ izdao prvu knjigu o Jasenovcu) do 1989. u SFRJ je objavljeno oko 1.400 posebnih knjiga (monografija, studija, svedočenja, zbornika dokumenata...) i oko 1.500 članaka u stručnim publikacijama i nebrojeno tekstova u štampi, magazinima i revijama, 7 igranih i nekoliko desetina dokumentarnih filmova, TV i radio-emisija...
Minja
Zaista mi nije jasna logika ljudi koji se s jedne strane žale ili ističu kako u hrvatskim izlozoma nema knjiga o srpskim stradanjima, a s druge, tu istu logiku hoće da primene kod nas. Knjige poput Jasenovca govore upravo o našim stradanjima, ali i šire. Ako se pristup autora nekom istoričaru ne sviđa, neka ga ospori, to je procedura u nauci, ali prvo moramo imati pristup knjizi, a to znači izdići se upravo iznad onih koje kritikujemo. Ovako nema razlike između 'braće'.
Zoran
Neodgovorno se koristi zamenica "mi" Na taj nacin autori tih izjava svrstavaju nas sve (Srbe i stanovnike Srbije) u istomišljenike Ocigledno da je kulturna elita Srbije podeljena s tim da daleko veci uticaj na odluke državne administracije imaju anacionalni mundojalisticki orjentisani ljudi bez osecaj za suverenitet zemjle i istotisko politicki imtegritet balkanskog prostora
A Propo
"..Према речима наше познате историчарке Дубравке Стојановић, Иво Голдштајн је на основу свог дугогодишњег бављења темом Јасеновца успео да уклопи те чињенице." Ako "poznata" kaze da je 'uklopio' onda je mora da je "uklopio". Ovih dana gledamo egzibiranje hrvatskih zastava u Kninu. Niko ne primeti da se tu radi i o naduvavanju hrvatskog mita iz ranog srednjeg veka. A kad su knjige u pitanju ko se jos seca masovnog paljenja knjiga srpskih autora devedesetih godina iz hrvatskih bibljoteka i skola?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja