ponedeljak, 21.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 11.08.2020. u 13:01 Katarina Ivanović

I blagi oblici koronavirusa mogu biti teški za lečenje

(Фотографије Бета/АП)

Kovid-19 po pravilu je najopasniji za stare ljude i hronične bolesnike, a Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da više od 80 odsto slučajeva zaraze prolazi za blagim ili bez ikakvih simptoma.

Ali dok se pandemija i dalje širi ne pokazujući, bar globalno, znake posustajanja, a virusolozi pokušavaju da razumeju biomehaniku koronavirusa SARS-KoV-2, jedna stvar postaje sve jasnija: čak i takozvani blagi slučajevi mogu biti znatno komplikovaniji, opasniji i teži za lečenje nego što mnogi misle, piše kolumnista Gardijana Adrien Matei.

Naime, kada se posmatraju slučajevi onih koji obole od kovida-19, obično ih dele na dve kategorije – one koji završe na intenzivnoj nezi i/ili respiratoru i na one koji prebole zarazu bez težih posledica, a radi se uglavnom o mlađim i prethodno zdravim osobama. Tako je i američki potpredsednik Majk Pens izjavio da je „dobra stvar” što gotovo polovinu novih slučajeva koronavirusa čine mlađi Amerikanci.

Ovako pojednostavljeno shvatanje novog koronavirusa može dovesti do zaključka da se oni koji dobiju blaži oblik kovida-19 oporave u roku od dve nedelje, nakon čega im se život vraća u normalu. To zaista jeste slučaj za neke blago obolele, ali nova medicinska istraživanja, kao i sve brojniji primeri iz grupa za međusobnu podršku obolelih, ukazuju na to da mnogi „blagi” slučajevi nisu takve sreće.

Neki od njih, naime, mogu imati dugotrajne nuspojave bolesti koje lekari i dalje ne razumeju u potpunosti. A neke od tih nuspojava mogu biti i smrtonosne.

Prema doktoru Kristoferu Kelneru, profesoru neurohirurgije u bolnici u Njujorku, neki od „blagih” slučajeva koronavirusa koji nisu bili hospitalizovani dobili su naknadno krvne ugruške, pa i teške moždane udare. Radi se o relativno mladim ljudima, čak i 30-godišnjacima.

Dr Kelner je u maju u intervjuu za američki zdravstveni portal Healthline rekao da je njegova bolnica sprovela plan prema kom mladim pacijentima koji imaju kovid-19 daje lekove protiv zgrušavanja krvi kako bi se sprečili moždani udari koji su sve češći „kod mladih pacijenata sa blagim simptomima ili bez njih”.

Lekari sada znaju da koronavirus ne utiče samo na pluća i ostatak respiratornog sistema već i na krv, bubrege, jetru, pa i mozak. Posledice na mozak mogu se manifestovati i kao hroničan umor i depresija. A sve te komplikacije mogu se razviti nezavisno od toga da li je pacijentu bila potrebna hospitalizacija.

Još jedan zabrinjavajući fenomen koji dolazi u fokus su takozvani dugoročni bolesnici, kod kojih bolest traje i nekoliko meseci. Istraživanje holandske fondacije za pluća, koje je objavljeno ranije ovog meseca, zaključuje da je zdravlje mnogih obolelih od kovida-19 koji su se lečili kod kuće i dalje „zastrašujuće” loše i nakon više meseci.

„Mnogi kućni pacijenti imaju čak i problema sa hodanjem. Iscrpljenost, nedostatak vazduha, pritisak u grudima, glavobolja, bol u mišićima i gotovo tri meseca nakon prvih simptoma tipičnih za virus, deo pacijenata koji su se lečili kod kuće i dalje oseća ove simptome”, navodi se u izveštaju.

Holandski istraživači došli su do ovog zaključka na temelju anketiranja 1.622 pacijenta sa koronavirusom, prosečne starosti od 53 godine, koji su prijavili dugotrajne simptome u alarmantno visokim procentima: 88 odsto za intenzivni umor, 75 procenata za trajni nedostatak vazduha i 45 odsto za pritisak u grudima. Skoro 99 procenata pacijenata nije bilo hospitalizovano, što znači da su imali „blagi” oblik kovida-19.

Još važnije, čak 85 odsto ispitanih pacijenata smatralo se generalno zdravim pre nego što su dobili koronavirus. A samo šest odsto njih i dalje se smatralo zdravim mesec dana ili više nakon što su se zarazili.

Jedan takav primer je 26-godišnja Fiona Levenstajn, devojka koja pripada starosnoj grupi za koju se često smatra da joj ne preti nikakva posebna opasnost od koronavirusa. Ona se razbolela 17. marta i nakratko je hospitalizovana zbog temperature, problema sa disanjem i kašlja. Lekari su joj prilikom otpusta savetovali da ponovo dođe u bolnicu ako se ti simptomi pogoršaju.

Umesto toga, dogodilo se nešto drugo. „Počela sam da osećam čitav niz novih simptoma: bol u sinusima, glavobolju, ozbiljne probavne smetnje. Imala sam dijareju svaki put nakon što bih jela. Izgubila sam mnogo kilograma, zbog čega sam bila slaba, iscrpljena, imala sam glavobolju, izgubila sam čulo mirisa”, ispričala je ova devojka.

Osećala se bolje tek sredinom maja, iako kaže da joj se neki od simptoma povremeno vraćaju.

„To je gotovo udarac na vaš ego, kada ste u dvadesetima, zdravi i aktivni, i onda vas pogodi ova stvar i mislite da ćete se oporaviti i da ćete biti dobro. A onda ne bude tako”, rekla je Levenstajn.

Ova mlada Holanđanka kreirala je kanal na aplikaciji Slek nazvan The Body Politic kao svojevrsnu grupu podrške za obolele. Grupa sada ima više od 5.600 članova, od kojih većina nije završila u bolnici zbog kovida-19, ali su svejedno bili bolesni mesecima – ili još uvek jesu. Velika većina članova ima manje od 50 godina.

Njeki o njih su imali zaista bizarne simptome poput paralize lica, gubitka sluha i vida, amneziju i ozbiljan gubitak težine.

„Za mene i većinu ljudi, definicija 'blagog' oblika koronavirusa koju smo dobili od SZO i drugih stručnih institucija, značila je da za bilo koji slučaj kom nije trebala hospitalizacija znači da će imati blagu prehladu i da se može nositi sa njom kod kuće. S moje tačke gledišta, to je bio zaista štetan narativ koji je apsolutno dezinformisao javnost. On u isto vreme ne dozvoljava ljudima da uzmu relevantne informacije u obzir kad odlučuju o sopstvenom riziku i sprečava dugoročne bolesnike da dobiju pomoć koja im je potrebna”, zaključila je Levenstajn.

Komentari0
ccf7c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja