petak, 25.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 09.08.2020. u 22:00 Ivana Albunović

Ko može besplatno da koristi državno zemljište

U poslednje tri godine 5.255 hektara zaparložene zemlje dato poljoprivrednicima na korišćenje bez naknade, ali su u obavezi da je za pet godina privedu nameni
(Фото А. Васиљевић)

Uprava za poljoprivredno zemljište objavila je nedavno precizan postupak na koji način poljoprivrednici mgu da konkurišu za zakup zemljišta u državnoj svojini.

Takvo zemljište, inače, daje se u zakup i na korišćenje po osnovu prava prečeg zakupa i putem javnog nadmetanja.

Prema poslednjim podacima koji su dostavljeni „Politici”, u Srbiji je ove godine u opticaju za zakup bilo 450.079 hektara državne zemlje. Postoji i oko 80.000 hektara pašnjaka kojima upravljaju sela i koriste se za potrebe lokalnih stočara. Ukupno je izdato 275.000 hektara, a cilj je da se i u narednom periodu povećavaju površine državnih oranica izdatih u zakup.

Velike neizdate površine uglavnom su pašnjaci, livade, močvare, zapušteni voćnjaci koji su se ranije nudili u zakup i dva-tri kruga, ali interesovanja nije bilo. Plan države već neko vreme jeste da se takvo zemljište (koje nije korišćeno najmanje tri agroekonomske godine) stavi u funkciju poljoprivredne proizvodnje.

Da bi animirali poljoprivrednike, takve parcele potencijalnim korisnicima država nudi za – nula dinara. Kako su potvrdili u ovoj upravi, u poslednje tri godine 5.255 hektara zaparloženog zemljišta dato je poljoprivrednicima na besplatno korišćenje po tom osnovu.

– Interesovanja ima i očekujemo da će ga biti još više. To je zapuštena ili napuštena zemlja koja se tako stavlja u funkciju. Na taj način dobijamo potpuno nove površine i novu vrednost u oblasti poljoprivredne proizvodnje, što direktno utiče na povećanje BDP-a, iz dela koji se odnosi na agrar – rekao je za naš list Branko Lakić, direktor Uprave za poljoprivredno zemljište.

Ovakvih parcela ima u gotovo svim krajevima Srbije, a najmanje u Vojvodini, što je očekivano. Zakon propisuje mogućnost da se zaparloženo zemljište da gazdinstvima na korišćenje bez naknade na period do pet godina, uz obavezu poljoprivrednika da ga stavi u funkciju proizvodnje.

Posle isteka tog perioda, moguće je produžiti korišćenje na 25 godina, pod uslovom da se na njemu obavlja poljoprivredna proizvodnja na manje od 10 hektara, dok je za veće površine uslov da korisnik dobije odobrenje ministarstva za investicione radove na tom zemljištu.

– To ne znači da neko može da dobije besplatno na korišćenje državnu zemlju na 25 godina – ističe Lakić.

Kako objašnjava, poljoprivrednik je dobija da bi investirao u raskrčivanje, raščišćavanje i privođenje nameni u poljoprivrednu proizvodnju. Dok ne izvrši tu obavezu, a najviše pet godina, poljoprivrednik ne plaća ništa.

Posle toga, kad zemljište stavi u funkciju, podnosi zahtev za investiciona ulaganja da bi je dobio na 25 godina. U slučaju kada mu je to odobreno, plaća cenu zakupa od 40 do 60 odsto od prosečne cene u toj lokalnoj samoupravi.

Naš sagovornik kaže da raščišćavanje uopšte nije jeftino, košta od 1.000 do 2.500 evra po hektaru jer se koristi najteža mehanizaciji „zbog čega se samo ozbiljni poljoprivrednici odlučuju za to”.

Prema uputstvu Uprave za poljoprivredno zemljište, navodi se da pravo na zakup i korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini mogu da ostvare fizička i pravna lica koja su nosioci ili članovi registrovanih poljoprivrednih gazdinstava uz ispunjavanje dodatnih zakonskih uslova u zavisnosti od osnova zakupa i korišćenja za koji su zainteresovani. Da bi fizičko ili pravno lice ostvarilo pravo prečeg zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, potrebno je da se prijavi na javni poziv koji raspisuje jedinica lokalne samouprave (JLS). Gradovi i opštine svake godine do 30. juna tekuće godine raspisuju javni poziv za dokazivanje prava prečeg zakupa za narednu agroekonomsku godinu, a prijave na javni poziv s potrebnom dokumentacijom dostavljaju se najkasnije do 31. oktobra tekuće

godine JLS. Kada se okonča postupak davanja u zakup zemljišta po osnovu prava prečeg zakupa, JLS, uz prethodnu saglasnost Uprave za poljoprivredno zemljište, raspisuje oglas za davanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta.

Komentari3
b3c5d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Marija
Drzava treba da okonca restituciju i tako u necem da bude pravedna. Vise od 3 godine cekam da nas pozovu na raspravu oko DRZAVNE/NASE/ njive od 1,5 hetktara i nikako da stignemo na red, Sramota,
nikola andric
Ko se seca 10 hektara maksimalne povrsine koju su zemljoradnici mogli da imaju u socijalistickom uredjenju? U Holandiji je zemljisnom politikom omoguceno da zemljoradnici dobiju zakup po snizenim cenama dok je za njih osnovana ''zemljoradnicka banka'' (sadasnji Rabo). Tako je Holandija postala najveci izvoznik zemloranickih proizvoda posle Amerike. Sa 2% radnog stanovinista u zemljoradnji zaradjuju 9% nationalnog dohotkaKao ( 812 milijarde evra). Kao po obicaju ''kasno Marko stize na Kosovo''.
Једноставно
Свако ко је ,,јак човек,, или има јаку везу.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja