sreda, 30.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 12.08.2020. u 18:00 Boško Jakšić
POGLEDI

Svačije pravo na olujne uspomene

Praktičari neprekinutog rata, etnički trockisti, i dalje bi da kapitališu na sukobima od pre tri decenije
Борис Милошевић и Андреј Пленковић у Книну (Фото Бета/Хина/Марио Стрмотић)

Država Hrvatska i tamošnji Srbi odlučili su da u vreme 25. godišnjice „Oluje” razmene gestove dobre volje prihvatajući veliku odgovornost jer pragmatski ustupci dnevnoj politici neće zaustaviti rat koji bi oni da dovrše.

Većinska i manjinska etnička zajednica, svaka uz svoje motive, pokreću zarđale mehanizme normalizacije i konkretizuju često ponavljanu frazu o okretanju budućnosti u regionu koji mnogo češće želi da živi u prošlosti.

Boris Milošević, potpredsednik hrvatske vlade iz redova Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS), prisustvovao je u Kninu, zajedno s državnim vrhom, svečanostima povodom godišnjice vojno-redarstvene operacije.

Tomo Medved, takođe potpredsednik vlade i ministar branitelja, kasnije ovog meseca biće na obeležavanju zločina koji je avgusta 1995, nakon „Oluje”, počinjen u selu Grubori, kada je u akciji čišćenja terena ubijeno šestoro nenaoružanih srpskih civila čije su kuće spaljene, a za čiju smrt niko nije odgovarao.

Ništa nije i ne treba da bude prepušteno zaboravu. Hrvatska će „Oluju” i dalje slaviti kao nacionalni praznik, pobedu u Domovinskom ratu i povratak „okupirane teritorije” pod svoj ustavnopravni poredak. Srbi iz Hrvatske će oplakivati mrtve i više od 200.000 izbeglica koji su – pošto je Slobodan Milošević prvo lidere tzv. Republike Srpske Krajine navukao na rat, a potom surovo prodao narod – napustili svoje domove u koje se dobar deo njih nikada nije vratio.

Zajedničke komemoracije žrtava bez obzira na nacionalnost i veru potvrđuju da svi imaju pravo na uspomene i simbolički predstavljaju ohrabrenje onima koji se zalažu za toleranciju, međusobno uvažavanje, zajedničku sadašnjost i budućnost. A takvih, i na jednoj i na drugoj strani, nije malo.

Nije malo ni nacionalista kojima pretpostavke za stvaranje nove atmosfere nisu po volji. Praktičari neprekinutog rata, etnički trockisti, i dalje bi da kapitališu na sukobu od pre tri decenije.

U Hrvatskoj su to desna nacionalistička oporba, udruge domoljuba, koji skup u Kninu doživljavaju kao „veleizdaju” i uživaju u Tompsonovim pokličima na početku pesme „Bojna Čavoglave”. „Sramotna trgovina”, viče saborski zastupnik Ivan Penava.

Srpski tabloidi dali su pripremu terena za suprotstavljanje „NDH-2”. „Strašna provokacija”, „Morbidni tulum na Kninskoj tvrđavi”, „Ustaški dernek”. Pridružili su im se i neki komentatori „nezavisnih medija”. „Proevropska” opozicija se, otužno, nije oglašavala. Ćuti kao oko Kosova. Bez stava, bez politike, bez vizije.

Razlike u zvaničnim reagovanjima su upadljive i pokazuju da odnosi Hrvata i Srba u Hrvatskoj mogu da budu bolji bolji od onih između dve države.

Od zvaničnog Beograda ni reči ohrabrenja ili podrške za sunarodnike u Hrvatskoj koji su za pomirenje a ne nacionalno učaurenje. Ne čudi. Na vlasti su akteri onih političkih snaga koje su vedrile i oblačile početkom devedesetih godina 20. veka. Političari koji su Srbe u Hrvatskoj uveli u tragičnu grešku odbijanja plana Z-4. Da je prihvaćen, ne bi bilo „Oluje”.

Bivši radikal Aleksandar Vučić kalkulisano je izjavio da je protiv „davanja legitimiteta zločinu etničkog čišćenja”, ali da predstavnike Srba u Kninu neće nazvati „izdajnicima”. Otišao je da prisustvuje komemoraciji u Sremskoj Rači.

Socijalista Ivica Dačić smatra da je reč o „nečuvenoj provokaciji”, a ministar vojni Aleksandar Vulin sačuvao je svežinu julovskog izraza rekavši da želi da veruje da „nema Srbina koji će proslaviti istrebljenje Srba iz Hrvatske”. „Neprihvatljivo”, pridružuje se neizbežni Milorad Dodik.

Jasno je da ne misle svi Srbi isto, ni oni u Hrvatskoj ni u Srbiji ili Republici Srpskoj, ali demokratija nalaže da imaju pravo na samostalne odluke. Pitam se kakvu budućnost zamišljaju u Demokratskom savezu Srba iz Hrvatske kada za odlazak Borisa Miloševića u Knin kažu da je „pogrešan, štetan i nadasve sramotan”. Zašto su u protivljenju najglasniji Srbi koji ne žive u Hrvatskoj?

Lideri Srba u Hrvatskoj, poučeni istorijom, izmakli su tutorstvu Beograda, svakako svesni rizika. Prihvatili su simboliku koja otvara mogućnost rešavanju problema s kojima je suočena srpska manjina u Hrvatskoj.

Vlada Andreja Plenkovića ima posebnu odgovornost da „što je moguće više ratnog nasleđa ostavi iza sebe, a da gradi kulturu mira, budućnost i zemlju koja će živeti u miru i bez poruka koje će na bilo koji način remetiti bilo čiji mir”, kaže Milorad Pupovac, dugogodišnji predsednik SDSS-a.

Šta je u interesu Srba u Hrvatskoj? Da održavaju tenzije koje će obeshrabrivati mogući povratak i udaljavati perspektive boljeg rešavanja njihovog statusa? Da li umesto izgradnje „kulture mira” treba istrajavati na „kulturi sukoba”?

SDSS je koalicioni partner u Vladi Hrvatske, a ne Srbije. Glavni grad Srba u Hrvatskoj je Zagreb, a ne Beograd. Među hrvatskim braniteljima bilo je oko 9.000 njih srpske narodnosti.

Iako neće promeniti različita tumačenja istorije, „olujni” događaji ove nedelje mogu da predstavljaju kapitalan uvod u spuštanje etničkih tenzija koje nikome nisu od koristi.

Prekretnica? Novi početak? Nije vreme za velike reči. Simbolički gestovi političara neće preko noći rešiti hrvatsko-srpske odnose, ali će svakako potvrditi dobru volju. Mirenje je proces.

Najopasnije bi bilo da je „Oluja” samo povod političkog marketinga. Zagreba, koji bi od svega mogao da kapitališe, a da Srbe u Hrvatskoj drži kao taoce svojih političkih kombinacija. Beograda, koji bi da zaboravi kako su kolone izbeglica prolazile kroz glavni grad, a i sada bi da zadrži paternalistički odnos prema onim Srbima koji svoju budućnost vide u Republici Hrvatskoj.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari58
797ca
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Мали Ђокица
1. Одакле вам лажна (цинична и ко зна каква све) идеја да Срби желе да доврше рат? 2. 9.000 Срба међу бранитељима? 3. Свеже или бајато, јуловско или не, тачно је да нема Србина који би прослављао своје истребљење. Покажите га!
Goran
Konacno jedno normalno rezonovanje. Dosta se ratovalo i zivelo u istoriji... Svi su dokazali da znaju ubijati, svi imaju svoja groblja, necemo se vecito nastavljati ko vise - zrtva ja zrtva bez obzira na nacionalnost... neka pocivaju u miru. Problemi se ne resavaju teranjem inata, vec hvatanjem u kostac, i priznanjem i svojih i tudjih pogresaka - od necega se mora krenuti, rat je gotov. Sutra je novi dan i nasa deca imaju pravo na novi zivot i novu sansu.
Драган П.
Отићи на комеморацију жртвама које су побили Срби је гест вредна поштовања, нарочито ако се ради о невиним цивилима. Свако нормалан би размео и подржао такав гест. Али у Книну није никаква комеморација већ прослава. У селу Грубори је комеморација. Очигледна и непремостива разлика.
Леон Давидович
Гивирити реално о историским догађајима то не уначи позивати на ратове и тражити реваншизам већ треба да се зна шта је ко чинио у историји. Како ће се човечанство борити против зла то јест понављања зла ако неће говориоти о злу и осуђивати зло. Прослава "Олује" је нешто супротно осуди зла, то је величање зла, прихватање идеје да је добро чини зло. Јер ето НДХ је исвршила геноцид над Србима , Јеврејимас и православним Ромима, "Олуја" довршила са Србима, добили су туђу земљу присвојили себи итд.
ЗораН
Српски став по питању Отаџбинског рата морао би бити базиран на чињеници да не постоји разлика између Устанка Срба против хрватске државе 1941. и 1991. Ако смо криви што смо устали 1991. онда смо и 1941. неоправдано рушили уставни поредак НДХ и баш бих волио видјети шта би другпсрбијанци рекли на овакво гледиште.
Богдан Југовић
Запањујућа је количина наивности и заборавности озбиљног политичког аналитичара за каквог слови господин Јакшић. Без да улазим у шире опсервације ставова изнетих у предметном тексту.
Lorenc
Ozbiljan analitičar ne bi izjavio na 9/11 da Alkaida nema više kapaciteta da napadne a istog dana brutalno ubiše američkog ambasadora!
Боривоје Банковић
Није то ни наивност ни заборавност.
Prikaži još odgovora
mojsije
citat --пошто је Слободан Милошевић прво лидере тзв. Републике Српске Крајине навукао на рат, а потом сурово продао народ '' Ceo naš život će biti praćen foskulom drugi su nam krivi. Kada ćemo videti sebe ? Koliko je uz tog Miloševića bilo visokih rukovodioca iz tih krajeva i još uvek su tu-nemojte samo da mislite da sam Miloševičevac-nisam podnosio njegovu nadmenost i ...
Питање
То јесте питање, како и зашто су Срби остали толико недорасли околним народима, посебно Црногорцима и Хрватима. Можда да се запитају ко им и шта учи децу још откад?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja