četvrtak, 26.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 06.08.2020. u 13:05 Branka Vasiljević

Povratak dabra posle više od sto godina

Primerci najvećeg glodara severne hemisfere uočeni u Ritopeku, dok su tragovi njegovog „rada” na deblima dokumentovani fotografijama
(Фотографије: Документација Биолошког факултета Универзитета у Београду)

Zovu ih „arhitektama eko-sistema”, „inženjerima u životinjskom carstvu”, a sa naših prostora gotovo potpuno su nestali sedamdesetih godina pretprošlog veka. Dabrovi. Sada, još stidljivo, ovi vrsni „graditelji” brana ponovo se vraćaju u prestonicu. Primećeni su u okolini grada, a ima ih i na Savi i na Dunavu, a u Srbiji i na Drini, Velikoj Moravi, Jadru, Tamnavi, Tisi, Begeju, Tamišu i kanalima koji gravitiraju ovim rekama. Najjužnija tačka do koje su doplivali je Velika Morava kod Velike Plane.

Članovi fejsbuk grupe „Divlji Beograd” otkrili su njihove tragove nedavno u Ritopeku i Krnjači.

– Naš član snimio je dabra u Ritopeku u junu, a imamo i nedavne fotografije iz Krnjače gde se vide oborena stabla. Po ugrizima ostavljenim na deblima, primetno je da su ih napravili dabrovi. Ovo je izuzetan korak kada je reč o njihovom povratku na ove prostore jer je, prema nekim navodima, poslednji primerak u našoj zemlji primećen 1900. godine kod Pančeva. Situacija, nažalost, nije bolja ni u drugim zemljama evropskog kontinenta. Primera radi, u Velikoj Britaniji ih nema oko 400 godina – objašnjava Milja Vuković, administratorka fejsbuk stranice „Divlji Beograd”.

Ona ističe da je pre 16 godina započet projekat reintrodukcije, odnosno ponovnog vraćanja u prirodu i na mesta gde su nekada živeli dabrovi. Tada je u Zasavicu iz Nemačke dopremljeno tridesetak jedinki pa se pretpostavlja da su oni rekama doplivali i do Beograda. Već su, kako kaže Vukovićeva, viđeni i kod Petrovaradina u Novom Sadu, ali ih ima i južnije u Moravi.

Potvrdu da se dabar vratio u Beograd dao nam je i prof. Duško Ćirović sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji kaže da su ove životinje u prestonici primećene pre oko sedam godina.

– Postoji mogućnost da su u Beograd stigli iz Zasavice ili Obedske bare, ali i migraciono iz Hrvatske ili čak i Mađarske. Ima ih u Dunavu i Savi i kanalima uz ove reke. Prema nekim zapisima, dabar je u Beogradu poslednji put viđen 1902. godine, ali je već u drugoj polovini 19. veka počeo da nestaje sa naših prostora. Razlog za to je neumeren izlov radi mesa i krzna. Zbog toga je 2004. i 2005. godine iz Bavarske u Zasavicu, ali i Obedsku baru dopremljeno ukupno 76 parova. Oni su počeli da se šire i rekama su sada stigli i kod nas – objašnjava Ćirović.

Reč je o evroazijskom dabru. Mnogi smatraju da je dabru svojstveno samo da pravi brane i pregrađuje reke, ali kako Ćirović kaže, to nije potpuna istina.

– Dabrovi prave brane samo onda kada nemaju dovoljno dubine za plivanje u reci u kojoj žive. Ta dubina im služi da zarone u slučaju da ih neprijatelj napadne i da se uspešno sakriju u neku od rupa u priobalju. Zbog toga se oni i nazivaju inženjerskom vrstom jer uspevaju da okolinu prilagode svojim potrebama. Dabrovi žive porodično. Mužjak i ženka do kraja života ostaju zajedno. Partner se menja samo ako neko iz para ugine. U porodici se živi generacijski. Majka, otac i mladi iz dva okota, jer tek posle dve godine mladunci napuštaju dom. Ženka jednom godišnje rađa žive mlade i u jednom okotu bude po dva, tri mladunca. U gradnji brane učestvuju svi – i roditelji, ali i mladunci. Stariji, jer su jači, obaraju stabla, dok mladunci dovlače manje grančice – priča Ćirović.

Mnogi dabrove doživljavaju kao štetočine, kao životinje koje prave prepreke na rekama i uništavaju stabla.

– Dabrovi mogu da izazovu neke ekonomske štete, recimo da iseku topole koje se uzgajaju radi proizvodnje, pregrade neke rečice, ali se to ne može porediti sa onim što ove životinje doprinose životnoj sredini. One pomažu i razvoj drugih vrsta u takozvanim vlažnim eko-sistemima. Dabar je, inače, najveći glodar severne hemisfere. Strogo je zaštićena vrsta zbog čega je za njihovo uništavanje i uznemiravanje predviđena visoka novčana, a u nekim slučajevima i zatvorska gazna – kaže Ćirović.

 

Komentari4
0dc63
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

РАДУЛЕ
Даброви су стварно дивни, али да живе на местима где човек ретко долази. Убацили су их у реку Јањ код Шипова у Републици Српској пре десетак године где никад нису живели. Вода из реке Јањ пре доласка даброва се могла пити сада се нико не усуђује да је пије јер су се толико размножили да су постали штеточине, руше вековна стабла око реке, руше воћке у близини реке, праве уске али до метар дубоке канале око реке прекривене травом где лако можете упасти и поломити се, далеко им лепа кућа.
Nebojša
Istina je, ima ih na Levoj obali Dunava. Pre dva meseca mi je jedan pretrčao put i uskočio u kanal na putu između Crvenke i Pupinovog mosta. I nije uopšte bio mali.
Možda jednom u budućnosti
Nema šanse da opstane na obalama beogradskih reka..Potrebna mu je kao i ljudima čista voda . Tako nečega bez prečistača nema ni u rekama ni u rukavcima ,Na obodu grada može da nađe samo hranu . Zato se povremeno i viđa.
Lillah
Divan tekst.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja