ponedeljak, 28.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 06.08.2020. u 20:15 Borka Golubović-Trebješanin
INTERVJU: JADRANKA JOVANOVIĆ, mecosopran

Umetnost mora i u ovim uslovima da pronađe svoje mesto

Svet je uvek imao velike izazove i iskušenja. Ovo sada je veoma kompleksan problem. Ipak, mislim da treba dozvoliti održavanje umetničkih događaja na otvorenom uz sve mere opreza
(Фото Виченцио Жакнић)

Posebno sam uzbuđena što sam prisustvovala istorijskom trenutku, u kome neko ko je decenijama čekao oplakivanje i pomen žrtvama Jasenovca i sam zatočenik dečijeg logora, doživi da predsedava srpskom parlamentu kao najstariji poslanik. Kroz aplauz Smilji Tišmi, kao predsedavajućoj, Srbija je odala počast svim našim stradalim precima, uzbuđeno je govorila za „Politiku” Jadranka Jovanović, operska umetnica i narodna poslanica, neposredno posle završetka prve konstitutivne sednice srpskog parlamenta u 12. sazivu, posebno dirnuta što je kao predsedavajuću videla Smilju Tišmu, osnivača Udruženja logoraša Jasenovca, kao jedno od preživele dece.

– Kroz Smilju Tišmu, čuo se glas svih Svetih mučenika, ne samo Jasenovca. Pred mnogobrojnim mladim parlamentarcima koji verovatno i ne znaju ko je ona, nijednim gestom nije skrenula pažnju na sebe i muku koja joj je obeležila ceo život – nadahnuto priča Jadranka Jovanović, i dodaje da je Smilja Tišma živi i granitni svedok stradalništva srpskog naroda, personifikacija i bedem pred olujom revizije istorije, i da se sve što je preživela slilo u taj dan kao kosmička pravda.

Važite za osobu sa jakim karakterom. Mnogi, ipak, ne gledaju blagonaklono na vaš politički angažman?

Da, imam jak i zahtevan karakter i samim tim prvo, jedino i najvažnije držim do svog stava. Morate dobro da znate ko ste i kakvi ste i da vam to ne diktira mišljenje dugih ljudi o vama. Inače, svih ovih godina stalno sam imala one koji su tražili razloge da ne gledaju blagonaklono na mene i moju umetnost. I nalazili su ih. Ovaj poslednji: politički, neke je baš usrećio. (smeh). Konačno su dobili konkretan „razlog”. Ja sam sebi za sve kriva i za sve zaslužna. Svega imam dovoljno u životu. Kroz svoju internacionalnu karijeru stekla sam ekonomsku nezavisnost, što je preduslov za slobodu. Ko me hoće – hoće. Ko me neće – prema njemu sam ravnodušna.

Operski pevač i politika, kakav je to spoj?

Nema apolitičnih, samo onih koji nemaju hrabrosti da se izjasne. Klasičnu muziku, balet, slikarstvo, primenjenu umetnost, razume ceo svet. Ta vrsta univerzalnosti i superiornosti daje neverovatan integritet. Ako sam imala, a imala sam, velikih problema posle 2000. godine, to mi nije bilo važno, jer je ostatak sveta bio moj. I nisam bila ljuta, ni mrzovoljna. Opera zahteva visoku disciplinu prema sebi, a tokom izvođenja podrazumeva prosvećenu demokratiju, sa velikim odgovornostima. Ja moram biti diktator prema sebi, da bi moja operska umetnost imala plemenitu i kreativnu poruku.

Kako da promenimo loše muzičke navike? Kako političke?

Loše muzičke navike: edukacijom dece i mladih. Mini programima sa objašnjenjima u vrtićima, školama. Dobar primer su bili Novogodišnji koncerti za decu u Beogradskoj operi. Svojevremeno sam i sama kao početnik, sa kamernom operom preko Muzičke omladine, nastupala po školama i gimnazijama. Želim da se angažujem da se ova naša važna institucija ne uruši. A političke? Dok svaki pojedinac ne postane bolji: teško. Mnogi se nedemokratskim principima „bore” za demokratiju. I tako je u celom svetu. Meni ne smetaju oni koji drugačije misle, ali njima mnogo smetam ja i drugi ljudi sličnog stava.

Koju muziku predlažete u vremenu pandemije? Koliko je korona promenila vaš život, navike, razmišljanja?

Svet je uvek imao velike izazove i iskušenja. Ovo sada je veoma kompleksan problem. Ipak, mislim da treba dozvoliti održavanje umetničkih događaja na otvorenom uz sve mere opreza, jer umetnost mora i u ovim uslovima da pronađe svoje mesto i zbog publike i zbog samih umetnika. Podrazumeva se da se ne vrši pritisak na one koji imaju lične strahove i bojazan. Moramo razumeti i vladu, koja šta god da odluči, biće onih koji će je kritikovati.

Centar za kulturu i umetnost iz Trsta, organizovao je vebinar (internet video-prezentaciju) u okviru kojeg je predstavljen vaš umetnički rad. Šta to znači za umetnika sa naših prostora?

U operskom svetu, Italija je zemlja u kojoj se nastupi posebno vrednuju. Umetnici iz celog sveta bore se da gostuju baš u Italiji. Upravo ona, kolevka opere, sa strogom publikom i još strožim kritičarima, bila je prva zemlja koja je meni širom otvorila vrata. Tačnije, prvi je to učinio veliki maestro Klaudio Abado i milanska Skala i do danas Italija je zemlja koja mi uzvraća sa velikim počastima i poštovanjem. Na sajtu Centra za kulturu i umetnost iz Trsta, koji postoji od 1946. piše da su ovakvu prezentaciju pojedinaca koji su se istakli u svojim profesijama iz različitih oblasti, imali recimo reditelj Pjer Paolo Pazolini, kritičar Vitorio Zgarbi, bivši italijanki premijer Spadolini, ali svojevremeno i naš nobelovac Ivo Andrić. Kako je poslednjih decenija rasla negativna slika o našoj zemlji, tako je rasla i moja svest o tome koliko je moj uspeh važan za Srbiju. I zato ovu značajnu prezentaciju koju je prenosila evropska radio-difuzija doživljavam pre svega kao promociju Srbije.

Koliko je teško umetniku iz Srbije da dobije svoje mesto u zahtevnom operskom svetu, u kojem ste vi često više cenjeni u inostranstvu nego kod nas?

Meni nije bilo teško. Imala sam divljenje i prihvatanje skoro na svakom koraku. Mnogo toga što je ovde izdvajano kod mene u negativnom kontekstu, tamo je akcentovano kao izuzetnost i posebnost. Ono što je bilo teško, jeste biti umetnik sa stalnom adresom u Beogradu i sa našim državljanstvom, za razliku od umetnika sa naših prostora koji su preuzeli državljanstvo drugih zemalja i tamo živeli. Teško je bilo i za vreme sankcija i bombardovanja, i tada sam intenzivno putovala i radila. Mnogo teško je bilo i odgovarati na razna politička, često i zlurada pitanja, na umetničkim konferencijama za medije. Recimo pitanje: „Kako se osećate kao Srpkinja, dok Srbi bombarduju dečiju bolnicu u Sarajevu”, a ja odgovaram: „A kako se vi osećate dok bebe u Srbiji umiru zbog nedostatka kiseonika i inkubatora, kao posledica sankcija”. Zato znam, da moji nastupi, na više od 120 svetskih operskih i koncertnih scena imaju poseban značaj za moju zemlju. Takođe, vremenom sam naučila i to da svoju superiornost u znanju i talentu ne pokazujem uvek u punom sjaju i umanjim kad procenim da je to potrebno.

Komentari8
106c2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Beogradjanin
Izuzetno je divna nasa DIVA! Svaka cast! Ali, ZASTO niko ne organizuje koncerte klasike na otvorenom? Napr., ranije smo uzivali u dvoristu "Kapetan Misinog zdanja". Napravite distancu izmedju sedista, kakav je to problem? MORA da se ozivi kultura! Bar dok jos lepo vreme... Kolarac je u problemu, mnogo je u gradu mesta za organizaciju koncerata, predstava (sa manjim brojem numerisanih sedista). Zasto nema organizacije?! Cekamo...
Zorica Mrsevic
Dobar izbor sagovornice, dobar intervju, procitala sa zadovoljstvom. I svi mi koji se bavim drugim profesijala i poslovima moramo da imamo na umu Jadrankinu poruku, da to cime se bvimo mora da nadje svoje mesto i u ovim, promenjenim uslovima.
Перивоје Поповић
ВЕЛИЧАНСТВЕНА ЈАДРАНКА ЈОВАНОВИЋ - ГЛАСОМ И СТАСОМ УЗ МАРИЈУ КАЛАС, ЉЕПОТОМ НАДМАШУЈЕ АНУ МОФО. ДА НИЈЕ СРПКИЊА, ТО БИ СВИЈЕТ ВЕЋ ОДАВНО ПРИЗНАО - ПРИЗНАЈЕ ИСПОД ГЛАСА, АЛИ ПРИЗНАЋЕ, МОРА ДА ПРИЗНА И ГЛАСНО И ЈАСНО. КО НЕ ПРАТИ ОПЕРСКУ СЦЕНУ, НЕКА СЕ САМО СЈЕТИ ЊЕНЕ НЕНАДМАШНЕ ПОЈАВЕ У КУЛТНОЈ СЕРИЈИ " МОЈ РОЂАК СА СЕЛА ". ( Коментатор је потпредсједник Удружења књижевника Црне Горе )
Страхиња Илић
Umetnost mora da nastavi da zivi i u vreme korone.
Dača
Femme Fatale! I glas i stas i misao i rec i srce. Jadranka Jovanovic.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja