petak, 25.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 04.08.2020. u 22:22 Katarina Đorđević

Polovina srednjoškolaca izložena nasilju u digitalnom prostoru

Trećinu ispitanih devojaka partner je ucenjivao da će objaviti njihove fotografije ili video-snimke ako ne pristanu da mu uzvrate „uslugu” seksualne prirode, pokazalo je istraživanje Autonomnog ženskog centra
Тинејџери су често изложени непријатним коментарима на друштвеним мрежама (Фото Пиксабеј)

Više od polovine srednjoškolki u Srbiji bilo je izloženo neprijatnim komentarima seksualne sadržine na društvenim mrežama, a gotovo svaka deseta doživela je da neko javno objavi njene fotografije ili video-snimke koje je privatno poslala toj osobi. Ni njihovi drugari nisu pošteđeni nasilja u virtuelnom svetu – više od polovine momaka srednjoškolskog uzrasta izloženo je onlajn pretnjama fizičkog nasilja, a svaki sedmi trpi pritisak da gleda pornografiju ili učestvuje u činovima inspirisanim pornografijom.

Ovo su neki od najznačajnijih zaključaka izvedenih iz ankete o nasilju među mladima u digitalnom prostoru koju je krajem prošle i početkom ove godine sproveo Autonomni ženski centar u okviru svoje višegodišnje kampanje posvećene devojkama i momcima srednjoškolskog uzrasta pod nazivom „Mogu da neću – ljubav nije nasilje”. Istraživanje u kome je učestvovalo 248 mladih iz deset srednjih škola u Beogradu, Novom Sadu, Pančevu, Paraćinu i Prijepolju takođe je pokazalo da trećina devojaka trpi nasilje u digitalnom prostoru od strane aktuelnog ili bivšeg partnera.

– To znači da je 33 odsto devojaka njihov sadašnji ili bivši partner ucenjivao da će objaviti njihove fotografije ili video-snimke ako ne pristanu da mu uzvrate „uslugu” seksualne prirode. Takođe, trećina devojaka bila je izložena objavljivanju zlonamerne ili uvredljive fotografije, video-zapisa ili veb-stranice ili stvaranju lažnog naloga pod njihovim imenom, i to od strane (bivšeg) partnera. Sa druge strane, momci nisu prijavili da su doživeli gotovo nijedan vid nasilja u okviru partnerskog odnosa. Da devojke mnogo senzibilnije i emotivnije doživljavaju onlajn nasilje, govori i podatak da je čak dve trećine njih izjavilo da se osećalo „bespomoćno i uplašeno” tokom izloženosti digitalnom nasilju, dok je samo četvrtina momaka to doživela kao „veliku stvar”. Podaci pokazuju da je polovina mladih oba pola dobijala neželjene fotografije nečijih intimnih delova tela u inboks – ističe Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra i dodaje da je „Instagram” ubedljivo najkorišćenija platforma, koju koristi čak 93 odsto mladih, a potom sledi „vocap”, koji koristi 63 odsto mladih. Da popularnost „Fejsbuka” opada među srednjoškolcima, svedoči i podatak da ovu socijalnu mrežu koristi tek 13 procenata njih.

Upitani da li su slali fotografije koje prikazuju intimne delove tela osobi koju nisu upoznali uživo, čak 95 odsto devojaka i 90 procenata mladića odgovorio je odrečno. Međutim, manji je procenat mladih koji nikada nisu slali obnažene fotografije svom partneru – 35 odsto devojaka i 40 procenata mladića slalo je svoje intimne snimke emotivnom partneru.

– Zanimljivo je i kako mladi reaguju na tzv. osvetničku pornografiju, to jest objavljivanje intimnih fotografija i video-zapisa partnerke, bez njene saglasnosti. Upitani šta bi uradili na mestu devojke kojoj se to desilo, većina mladih kaže da bi prekinulo vezu, a trećina njih bi se za pomoć obratila roditeljima. Zabrinjava, međutim, podatak da visok procenat mladih oba pola krivicu prebacuje na žrtvu. Naime, skoro trećina devojaka i momaka ističe da je devojka čije su gole fotografije završile na internetu sama kriva za to što se dogodilo. Ovde je reč o snažnim patrijarhalnim uverenjima po kojima su žene krive za nasilje koje su pretrpele, a ne onaj ko je nasilje počinio – zaključuje Sanja Pavlović.

Predstavnice Autonomnog ženskog centra upozoravaju da je rezultat ankete o nasilju u digitalnom prostoru među mladima danas posebno značajno posmatrati u okviru trenutne situacije sa pandemijom kovida 19 i povećanog vremena koje mladi provode na internetu. Zbog toga je važno ne umanjivati negativna iskustva mladih i uložiti dodatne resurse u podršku i zaštitu onima koji su izloženi bilo kom vidu digitalnog nasilja.

Kampanja „Mogu da neću” je od prošle godine internacionalizovana i u nju su se, pod istim nazivom, uključile i organizacije iz Hrvatske, Mađarske i Španije. I u ovim zemljama je istraživanje o nasilju među mladima u digitalnom prostoru pokazalo slična iskustva srednjoškolaca i srednjoškolki.

Komentari2
5459c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Lili Vu
Da svi imaju Smartphone SVI bi bili izlozeni !! Nema nam spasa od Digitalnog i Globalnog NAPREDKA !!
Милош
Бар је то лако решити. Нека мало "за појас задену" те своје мобилне телефоне. А и ми старији ћемо лакше доћи до места у аутобусима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja