petak, 30.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 03.08.2020. u 20:00 Borka Golubović-Trebješanin
INTERVJU: ALEKSANDAR ILIĆ, koreograf i v. d. direktora Kulturnog centra Beograd

Sanjam svoje buduće projekte

Najviše nam je nedostajala komunikacija sa publikom što se polako menja i primenjuju se neki novi standardi
Александар Илић (Фото: Владимир Чубрило)

Iluzije, pokret, džez, kokteli sa imenima likova iz predstave „Igra uma”, režirao je Jordan Parkes, sve ovo stalo je u ovaj imerzivni scenski događaj koji se nedavno desio u posebnom ambijentu, u staroj kući na Vračaru (Đorđa Vajferta 5), a koji se pokazao kao dragocen u novonastalim okolnostima.

Koreografiju za interaktivnu predstava „Igra uma” („In His Mind”) koja priča o najozloglašenijem serijskom ubici u istoriji: Džeku Trboseku uradio je Aleksandar Ilić uz asistenciju Mojce Majcen i uvežbača Branka Mitrovića.

– Jordan Parkes me je pozvao na sastanak u vezi sa projektom „Igra uma”. Pogledao je moje poslednje dve predstave „Sablazan u dolini Svetog Florijana” i „Čarobni breg” i rekao: „Mislim da ste vi koreograf koji mi je potreban.” Moram da priznam da sam na samom početku mislio da će pokret, igra biti samo popunjavanje, a ne primarni govor ove predstave. Audicija za izbor glumaca bila je zahtevna, od izvođača se tražila visoka tehnička osvešćenost tela i provokativnost u nastupu. Kako je scenski prostor neoubičajen, odnosno odigrava se u pravoj kući, kako za koreografiju tako i za izvođače ovo je predstavljalo veliki izazov u svakom smislu. Koreografske numere su tehnički zahtevne ne samo za glumce već i za profesionalne igrače, podjednako brutalne i realne – kaže za „Politiku” Aleksandar Ilić.

Gde ste pronalazili inspiraciju za priču o Džeku Trboseku, odnosno šta je bilo u središtu vašeg koreografskog izraza?

– Polazna tačka bio je scenario koji je detaljno opisivao svaku scenu. Drugi izazov bio je ambijent kuće na tri nivoa, koju su uredili i dizajnirali u viktorijanskom stilu scenografi Ilija Višnjić i Magdalena Vlajić. Probe su vodili moja asistentkinja Mojca Majcen i kolega Branko Mitrović, igrači sa kojima sam ostvario veliki broj koreografija. Čuvajući moju ideju i stil, nastala je koreografija koja je sjajno implementirana s glumcima. Rešenja su davali i sami izvođači što je dragoceno kada imate takav tim. Morala je biti naglašena brutalnost pokreta, ali da ne sklizne u ilustrativnost prepričavanja ubistava Džeka Trboseka, već da se sačuvaju visoki umetnički standardi savremene igre.

Iza vas su i „teški” meseci istrajavanja na čelu Kulturnog centra Beograd. U kakvim uslovima u ovim nepredvidivim vremenima radi vaša umetnička kuća?

Kulturni centar Beograda je pred izazovima kao i ostale umetničke institucije. Kuća sa velikim brojem programa nastavlja sa radom u nešto izmenjenim okvirima i formatima, ali punim kapacitetom uz želju da ponudimo što veći broj različitih kulturnih sadržaja. Najviše nam je nedostajala komunikacija sa publikom što se polako menja i primenjuju se neki novi standardi. Otvorene su julske izložbe uz sve mere bezbednosti kako posetilaca tako i zaposlenih u centru. Nastavili smo sa onlajn programima jer će to kako se situacija bude razvijala biti imperativ u komunikaciji umetnika i publike. U pripremi je i 58. Oktobarski salon – Beogradsko bijenale koji treba da bude otvoren 16. oktobra pod sloganom „Sanjari”. Uvažavajući novonastalu situaciju Dvorana kulturnog centra je jedina koja u ovom trenutku čeka neko bezbednije vreme pre povratka redovnih projekcija, festivala i dolaska publike.

Kako se repertoarski, programski Kulturni centar Beograd prilagodio novonastaloj situaciji?

Muzički program se realizuje na otvorenom kada nam je to dozvoljeno, u galerijama je omogućen pristup do najviše pet osoba. Edukativni i književno-tribinski program je u komunikacije sa publikom putem onlajn platformi. Urednici prilagođavaju svoje programe, a situacija se ponekad ne menja iz dana u dan, već iz sata u sat. Najvažnije je da je Kulturni centar Beograda aktivan i već smo u pripremi za planove koji će se realizovati u avgustu. Nadam se uspešno.

Velike napore ulažete i da zadržite vitalnost Instituta za umetničku igru. Koliko je teško u ovim vremenima održati kurs kojem težite?

Institut za umetničku igru, kao jedan od mojih najvažnijih projekata obeležio je pet godina od osnivanja. Pet godina kako se na jednom mestu realizuju akreditovane i svetski priznate osnovne, master i doktorske studije. Izašle su tri generacije diplomiranih studenata. Sledeće godine ćemo imati i prva dva doktoranda iz oblasti umetničke igre u Srbiji. S obzirom na to da je ministar Šarčević izrazio želju za još jednim umetničkim fakultetom gde država ima učešće, mislim da je ovo unikatna prilika za prvo privatno javno partnerstvo u domenu visokoškolskog obrazovanja. Ovim činom bi se uštedela preko potrebna finansijska sredstva jer se ne bi duplirale funkcije, a postojeći programi bi dobili novu svežinu. Tada se nadam da ćemo uspostaviti još bolji pravac visokoškolskog obrazovanja u oblasti umetničke igre kroz saradnje državnih i privatnih institucija, a svi napori koje su moje kolege profesori i ja na čelu sa dekanom prof. dr Vladimirom Tomaševićem ulagali, dobiće novu dimenziju.

Kakvi su vaši profesionalni planovi u narednom periodu?

Najpre, ja sam umetnik, igrač i koreograf, sanjam svoje buduće projekte. Planovi su ambiciozni i radujem se novim izazovima. Početkom sezone počinjem rad na koreografiji opere „Don Đovani” koja će biti izvedena na sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. U decembru ću premijerno predstaviti savremenu plesnu predstavu „Grand hotel” uz podršku ministarstva iz Srbije i Slovenije. U Institutu za umetničku igru upisana je šesta generacija studenata svih odseka i već se radujem njihovim nastupima i uspesima. U decemberu izlazi i moja treća knjiga stihova, na kojoj sa puno ljubavi radi Teodora Sujić. Ove pesme, podeljene u tri poglavlja, objedinio sam pod imenom koji je ujedno i poruka za naše čitaoce „Sanjaj snove”.

Odgovor na pismo Petrita Halilaja

„Kulturni centar Beograda, kao organizator 58. Oktobarskog salona  Beogradskog bijenala, nije imao niti ima nameru da uskraćuje bilo koja prava bilo kome o čemu svedoči i dosadašnje iskustvo saradnje sa umetnicima koji su rođeni, ili žive i rade na Kosovu ili bilo kojoj drugoj zemlji, kao što nema ni mogućnost rešavanja pitanja međunarodne politike“, piše u saopštenju ove kuće kulture koje je prosleđeno i redakciji „Politike“, a povodom objavljivanje otvorenog pisma Petrita Halilaja na portalu ARTNET u vezi sa njegovim odbijanjem da učestvuje na 58. Oktobarskom salonu – Beogradskom bijenalu.

Kao gradska, javna institucija Kulturni centar Beograda, navodi se dalje u pismu, nije u mogućnosti da napiše ime zemlje, koju politika države u kojoj se izložba organizuje kao ni šira međunarodna zajednica: zemlje članice UN - ne priznaju.

„Prvi put nismo uspeli da pronađemo rešenje i žao nam je zbog toga. Kulturni centar Beograda, kao organizator, spreman je da ponovo otvori dijalog sa umetnikom Petritom Halilajem kako bi eventualno promenio odluku kada je reč o učešću na izložbi 58. Oktobarskog salona –  Beogradskog bijenala“, navodi se u saopštenju Kulturnog centra Beograda.

Komentari5
7dc79
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Razredna
I deda i otac su mu bili poštovani i cenjeni, a Aleksandar iskoristiti svaku priliku da spomene svog Savu Šumanovića i rodni Šid.
Decak
Molio bih Aleksandra Ilica da unese u program dela i autore iz regiona u cilju mirne buducnosti i pomirenja na Balkanu. Da bi prevazisli zlodela bivsih politicara i njihovih naslednika koji ponegde jos uvek vladaju.
Mr. K
Super je sto ovako stalozeni ljudi od integriteta jos postoje. Ne njise se kako vetar duva a ni p od politicara. Pravi sremac; 'ladan ko mermer.
Ivan
Svaka cast! Umetnik kakvog nema
Svetlana
Pravi covek na pravom mestu! Svaka cast!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja