utorak, 29.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 08.08.2020. u 18:00 Siniša Korica

Složena jednačina budućnosti

Epidemija strasti ušla je među ljude, kako na globalnom, tako i na nacionalnom nivou. Kad strast vlada, leka nema
(Новица Коцић)

Odavno je počela podela sveta u geopolitičkim sferama na one koji zagovaraju neoliberalni koncept globalizacije i one druge – zagovornike resuverenizacije nacija. Virus korona je ove podele samo dodatno izoštrio. Krenuću od jednostavne istine da je pandemija kovida 19 globalna pojava i da je njeno pustošenje među rodom ljudskim nemoguće zaustaviti na granicama jedne zemlje. Tu ne pomaže suverenitet nacija. U isto vreme, paradoksalno zvuči da je nacija spasavana baš presudnom ulogom države. Otišlo se toliko daleko da su reafirmisana „razbojništva na drumovima” među nacijama, čitaj državama, u hajdučkoj otimačini za respiratore. Pojava globalna, lečenje nacionalno. Apsurd sam po sebi. Spustimo li se stepenicu niže ili pređemo na prelistavanje stranice udžbenika iz psihologije, videćemo da tamo piše kako nesigurnost, neizvesnost, strah od kovida 19, kod mase građana najizdašnije hrane instinkte, a kad oni prevladaju – razum uzmiče. U najmanju ruku, zbunjeni smo.

Mudri ljudi bi rekli da se nalazimo pred velikim izazovom i pravo pitanje glasi: Da li je sadašnje čovečanstvo doraslo do toga da razrešava ovako velike i složene probleme? Da li smo u stanju da mobilišemo sve one koji dostižu vrhove ljudskog uma kako bi pomogli opstanku civilizacije? Nisam siguran. Epidemija strasti ušla je među ljude, kako na globalnom, tako i na nacionalnom nivou. Kad strast vlada, leka nema. Čak je i ostareli Kisindžer u svojoj 97. godini poručio: ako ne budemo znali da rešimo složenu jednačinu budućnosti, tada bi „neuspeh u tome mogao svet da gurne u plamen”.

Spustiću se i na treći stepenik na kojem sam ja, bar tako mislim, suverenista. Ući ću u svoj matični broj koji se zove ekonomija. Moja generacija na ekonomskom fakultetu, srećom, nije izučavala ekonomiju socijalizma, ili ne bar pretežno, OOUR-e, Radne organizacije, SOUR-e. Naprotiv, bilo je mnogo matematike, statistike, ekonometrije i, ono najvažnije, bila je anatomija ekonomije, koja se zvala „Kapital”. Mi smo izučavali Kapital, njega sam studirao. I naučio da kapital bez širenja ne može da opstane, da se reprodukuje. Ako se zatvori u nacionalne granice, on riče, lomi, kida, grebe... Uostalom, dva svetska rata su na krvav način dokazala nemogućnost zaustavljanja kapitala pred nacionalnim rampama. Bilo je to doba koje je zavela parola: „Nemačka iznad svega”, na koje podseća današnja malo modifikovanija varijanta: „Amerika ili Rusija, svejedno, na prvom mestu”. Dva ekstrema stoje, kao dva jarca na brvnu, jedan naspram drugog: globalisti i suverenisti. Opasni su i jedni i drugi, po demokratiju, a onda i svet.

Kapital se ne može zaustaviti u svom širenju, to je Marks pokazao, a vreme potvrdilo. Međutim, ako se nekontrolisano širi, on metastazira, pustoši planetu, ostaviće ljudsku rasu bez svoje ispaše. Pravo je pitanje kako ta metastazično zatrovana mesta hirurški odstranjivati, kako ne dozvoliti da svetski profiteri „pobegnu s lica”, ne plativši porez i odu u suverenu i zaštićenu zemlju, u raj za neplatiše poreza? Na drugoj strani, mnogo je onih naših mladih nadobudnika koji vide rešenje samo u suverenizaciji nacije, često zasnovane na mitomansko epskim prepevima. Zamislimo pretpostavljenu situaciju da jedna država, recimo Poljska (da nije u EU), kao veliki proizvođač krompira forsira državnim subvencijama iz budžeta tu proizvodnju, jer od nje zavisi ekonomska snaga zemlje. Tako bi jeftini krompir nelojalno konkurisao drugima u svetu. Srpski proizvođači krompira bi već sutradan došli pred Nemanjinu i istovarili džakove krompira protestujući zbog jeftinog uvoza. Srbija bi podigla carine, Poljska odmah uzvratila istom merom.

Ima li u ovoj vrsti igranke suvereno jakih i „stabilnih” država kraja? Uvek su carinski ratovi prethodili onim pravim. Po meni, nije dilema globalizam ili suverenizacija, već politika i jedno i drugo. Globalizacija da se svede na standarde, uzajamno prihvatljiva pravila, na hirurško odstranjivanje širom sveta prljavo stečenog kapitala, ali mnogo kvalitetnijih standarda od ovih sadašnjih, a suverenizacija na zaštitu onoga što nije čista ekonomija, identiteta, zdravlja, kulture, obrazovanja. Nema nacionalne ekonomije (ima strategije) ili idealizovane svetske; ima ili nema pravila, standarda. Kad ih nema, svet srlja u haos, bilo po receptu globalista ili suverenista, srlja u isključivost, a onda možda i u svoj kraj, u kisindžerovski plamen. Kako zaustaviti ostrašćenost i ubaciti nešto više razuma u psihologiju isključivosti mondijalista ili suverenista, pravo je pitanje ne samo ovog vremena, već možda još više onog koje dolazi. Standardi, braćo moja, standardi, a ne strasti i instinkti, zaštite i zatvaranja.

Srbija je mala zemlja koja će u ovim svetskim natezanjima biti stalno autsajder kada drugi moćniji čas zatvore, čas otvore granice. Najveću cenu će platiti upravo mali, nemoćni. Pored svega ovoga, Srbiju napada i posebna zarazna bolest koja se zove kosovovizitis.

Publicista i bivši član Savezne vlade u SFRJ

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari5
f62d5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

LaCosta
Kada se sve duboko proanalizira, stvari su dosta jednostavne. Glavni krivac svih nesreca ljudskog roda je prenaglasen egoizam. Iz njega proizilazi zelja za vladavanjem nad sto vecim materijalnim resursima, sto je put u potcinjavanje drugih ljudi i drzava. Sve dok covecanstvo ne resi samo sa sobom da postoje mnogo vaznije stvari od ekstra profita, mi cemo biti taoci kapitalizma i svega negativnog sto iz njega dolazi. Bojim se da smo jos daleko od toga.
Petar Popovic
E bas su nas, izmedju ostalih, lepo usrecili ekonomisti iz bivse SFRJ. A sad nam prodaju rog za svecu.
Zorka Papadopolos
Iako tekst zvuci kao bajka, osnovna su dva povezana pitanja, problema globalizacije: prenaseljenost zemlje I kako uskladiti otvorene granice za kapital sa ekonomijom zemlje iz koje se isti izvozi u nedodjije, sa sto jeftinijom random snagom. Kako sam autor primecuje, zemljica kao Srbija je u tom zamesateljstvu uvek u gubitku. Ali ni mocne zemlje se ne bave problematikom, sem sto 'reaguju', zatvaraju granice. Raspojasana ekonomija vlada, pa socijal- demokrate I slicni gube poverenje biraca.
nikola andric
Ma kako ''kompleksne'' u jednacinama je leva strana uvek jednaka desnoj.
Radmila Mišić
Poljska kao i sve zemlje EU debelo subvencioniše svoju poljoprivredu, ne treba razmatrati "šta bi bilo...".Stvar je u tome da kad to rade članice EU, to se zove stimulacija, zaštita seljaka itd a kad bi to uradila Srbija to bi se zvalo zatvaranje tržišta, mešanje države u ekonomiju itd. Što se tiče pravila i standarda, to su priče za malu decu. Standardi služe da se malim zemljama pripreti i natrlja nos, da se ucene kad zatreba. Osetili smo primere na svojoj koži. Ne pričajte bajke,nismo naivni

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja