utorak, 29.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 02.08.2020. u 15:39 Dragan Todorović
NA DANAŠNjI DAN PRE ČETIRI DECENIJE SLOBODAN KAČAR POSTAO JE OLIMPIJSKI POBEDNIK

Da nije bilo zlata u Moskvi, ne bi bilo ni titule u Pezaru

Godine i leta prolaze ali sećanje na trijumf 2. avgusta 1980. u ruskoj prestonici i dalje ne blede, ističe jedan od najboljih jugoslovenskih boksera. – Čika Bruho Hrastinski je bio sjajan motivator, Ljah Nimani cimer, a u Veterniku na dočeku više od 10.000 ljudi
Шампион за сва времена: Слободан Качар после тријумфа у Москви (Фото лична архива)

Na današnji dan, pre tačno četrdeset godina (2. avgusta 1980. godine), jedan od najboljih i najuspešnijih jugoslovenskih boksera svih vremena, Slobodan Kačar, postao je olimpijski šampiona. Tog 2. avgusta, samo dva dana nakon sjajnog uspeha košarkaša, Jugoslaviju je obradovao tihi, nenametljivi i uporni bokser iz predgrađa Novog Sada. Kada se vratio u svoj dom u Veterniku kod skoromnih roditelja, olimpijskog šampiona je dočekalo više od 10.000 sugrađana. Na Igrama u Moskvi Slobodan se nalazio pred neviđenim sportskim izazovima, ali je išao odlučno korak po korak, pobeđujući sve same šampione. Najpre na startu olimpijskog turnira prvaka Afrike Majkla Nasoroa iz Tanzanije, a onda, u kako su tada mnogi govorili ,,finalu pre finala“ i strašnog Rusa, tadašnjeg prvaka Evrope, Davida Kvačadzea. U polufinalu ga je čekalo novo iskušenje protiv Nemaca Herberta Bauha, koga je savladao tehničkim nokautom u drugoj rundi. A onda je čitav svet čekao veliko finale  jugoslovenskog šampiona i Poljaka Pavela Skžeča.

Međutim, bokseru koji je u amaterskoj konkurenciji punih osam godina i čak četiri meseca ostao neporažen na ringu, ostvarivši čak 99 uzastopnih pobeda, tadašnji veliki sponzor sportske opreme firma ,,Adidas“ želela je astronomskom ponudom da mu skrene misli sa velikog meča, jer je do tada Slobodan bio veran ,,Pumi.“

- Sećam se kao danas da su mi ljudi iz ,,Adidasa“ dan pre finala prišli, ponudili su mi na ruke 10.000 dolara, i još toliko ako osvojim zlato i fantastičan ugovor na dve godine, pod uslovom  da u finalu izađem u njihovim patikama. Iskreno, počeo sam da razmišljam o velikom novcu, bio je to istinski izazov za mene ali i za čitavu moju porodicu. U jednom trenutku sam potpuno prestao da razmišljam o finalnoj borbi.  Uhvatio sam sebe u razmišljanje, rekao sam odlučno: neću njihov ni novac ni patike. Interesuje me samo borba, kaže za ,,Politiku“ jedan od najvećih majstora ringa koje smo ikada imali.

Godinu dana pre nego što je dostigao najveće sportske visine, Slobodan je za vreme Mediteranskih igara upoznao prelepu Splićanku Slavenku, svoju današnju saputnicu sa kojom ima dve ćerke. Njihov dom je u srcu Novog Sada.

- Ona mi je uvek davala snagu, bila je moja zvezda vodilja. I danas mi je najveća podrška, kada sam osvojio zlato bilo je veliko slavlje u Splitu. Zapravo, taj trijumf bio je samo uvod u još lepše sportske rezultate. Da nije bilo zlata u Moskvi, sigurno da ne bi bilo ni titule u Pezaru, ne krije šampion.

A godinu dana kasnije u Moskvi počinje uzlazna linija čoveka koji je kasnije u italijanskom gradu postao i svetski profesionalni prvak. Ali, ipak to finale sa Poljakom u Moskvi bila je prava poslastica za ljubitelje boksa.

- U finale sam otišao sa puno samopouzdanja posle sjajnih borbi i pobeda, priseća se Slobodan. Iako to veče nisam ni oka sklopio bio sam odlučan da u toj borbi pokažem sve što znam i umem. Kada sam ušao u salu, gde je bilo 17.000 navijača, od kojih je najveća većina bila na strani mog protivnika, a tek povremeno sam iz publike mogao da čujem glas mojih trenera čika Bruna Hrastinskog i Ljaha Nimanija i mog brata Tadije, znao sam da nema predaje. Taj ambijent me je posebno motivisao, išao sam odlučno u svaku rundu, jednostavno znao sam šta želim, ističe osvajač zlata u Moskvi.

Na kraju, uspeli ste da iz ringa izađete uzdignutih ruku?

- Bili su to najlepši dani mog života na amaterskom ringu. Najveći ponos sam osetio, kada se na jarbolu podizala jugoslovenska zastava i kada su me oduševljeni navijači pozdravljali. A još veći ponos sam doživeo na zatvaranju Igara, kada mi je pripala ta čast da nosim našu zastavu.

Šta vam je legendarni čika Bruno Hrstainski govorio pre finalne borbe?

- Ništa, uglavnom me je zasmejavao. Kasnije sam shvatio da je to bila najbolja taktika, jer me je potpuno rasteretio svih briga i problema. Bio je sjajan i čovek i trener, veliku zahvalnost dugujem i Ljahu Nimaniju sa kojim sam tada u olimpijskom selu bio cimer. Zapravo, nas trojica smo od početka do kraja bili u Moskvi, jer je boksersko finale bilo na programu poslednjeg dana Igara.

Kojim rečima ste sebe bodrili pre najvažnije borbe u amaterskoj konkurenciji?

- Rekao sam sad ili nikada. Slobodane ti to možeš i moraš. Večeras ideš do kraja, jer, kada si već prešao toliki put stanja više nema. Motivisao sam samog sebe, jednostavno bio sam pun energije i želje. Bio sam odlučan da dosegnem najveće bokserske visine. Sve je to lepo, ali godine prolaze. Ne mogu da zamislim da je prošlo četrdeset godina, kao da je bilo juče, rekao je za ,,Politiku“ istinski šampion, koji je na dašanji dan pre četrdeset godina osvojio olimpijsko zlato.:

Imali smo sjajnu atmosferu

Tih godina Jugoslavija je bila svetska velesila u boksu. Na Igrama u Moskvi imala je kompletnu ekipu. Svih osam boksera disali su kao jedan...

- Atmosfera je bila fantastična. Bodrili smo jedni druge, nije bilo ljubomore ili zavisti. Jednostavno ring je bio jedino merilo za sve nas. Mislim da je i to uticalo da neko od nas ode do samog kraja takmičenja. Imao sma tu sreću da je moj brat Tadija četiri godine pre Moskve osvojio srebro u Montrealu, pa je pred Igre u Moskvi bila dilema on ili ja. Na kraju, prepustio mi je mesto bez borbe, i na kraju sve je ispalo dobro, ističe Slobodan. 

Komentari1
18951
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vra;arac
Ax, braća Kačar. Tadija je bio sjajan, a Slobodan nenametljiv, preskroman, skoro nevidljiv, ali suva tehnika...Istinski heroji mog dečaštva.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja