petak, 25.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 02.08.2020. u 19:00 Ivana Albunović

Za žig „čuvarkuća” 90 prijava

Više od polovine kompanija koje su konkurisale jesu iz prehrambene industrije. – Očekuje se pozitivan efekat na privredu i podizanje poverenja u domaću proizvodnju
(Фото Н. Марјановић)

Od početka akcije polovinom juna, za žig „čuvarkuća” konkurisalo je na desetine kompanija sa oko 90 proizvoda, a prve dodele te oznake očekuju se do polovine avgusta.

Prema informacijama iz Privredne komore Srbije (PKS), preduzeća koja su aplicirala za žig iz različitih su sektora privrede – iz hemijske i farmaceutske industrije, ali i prehrambenog sektora, čak više od polovine, što je i očekivano.

Projekat „Stvarano u Srbiji” pokrenula je PKS sa ciljem podsticanja i razvoja domaće ekonomije. Žig, prema propozicijama, mogu da dobiju isključivo proizvodi napravljeni od najmanje 80 odsto domaćih resursa, a to se odnosi na rad i materijal.

Saša Veljković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, rekao je za „Politiku” da je ovaj projekat strateškog karaktera i da uključuje čitav niz partnera koji ne moraju izvorno da budu domaćeg vlasništva.

– Ali je bitno da proizvode u našoj zemlji, i to kvalitetne proizvode od srpskih sirovina, materijala, resursa, znanja... Do sada nije bilo nijednog znaka koji bi označavao i kvalitet i domaće poreklo u određenom procentu, konkretno u ovom slučaju to mora biti 80 odsto – objašnjava on. Osnovna ideja, dodaje, jeste da na ovaj način uposlimo, s jedne strane, kapacitete domaćih proizvođača, ali i njihovih partnera u smislu nabavki sirovina, repromaterijala koje, po pravilu, rade neka manja preduzeća, preduzetnici, poljoprivredni proizvođači...

– Tako ćemo imati i zaokružen proces u Srbiji. U slučaju krize, kao s kovidom, ali i nekih drugih koje su se dešavale ranije, takva preduzeća će biti manje podložna stranim uticajima – objašnjava Veljković. On kaže da mnoge zemlje koriste različite načine za pomoć državnoj proizvodnji. Sa evropskim integracijama, dešavalo se da se na pojedine vidove te podrške ne gleda blagonaklono. Međutim, ističe, u novije vreme se samo insistira na tome da nije dozvoljeno da država finansira takve inicijative, pogotovo ne iz nekih fondova, mada i tu ima primera, kao u Hrvatskoj trenutno, da se mogu pronaći modaliteti.

U ovom trenutku, pored Hrvatske, koja na ovakvoj promociji aktivno radi već godinama, slične projekte u okruženju imaju i Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Mađarska... Sve te zemlje imaju oznake koje garantuju domaće poreklo i, po pravilu, te projekte ne vodi država preko nekog svog ministarstva.

– Ni akcija „Stvarano u Srbiji” ne finansira se iz državnog budžeta, već od onih koji žele da učestvuju u akciji – objašnjava naš sagovornik. Kaže da među privrednicima ima interesovanja i da je dobro što se uključuju i manji proizvođači, nekada samostalno, a nekada i u saradnji sa trgovinama ili drugim partnerima.

Dosadašnja istraživanja, ističe, pokazala su da se na ovaj način može podići poverenje kupaca u domaće proizvode i njihov tržišni udeo. Naša kampanja razlikuje se od drugih jer nije isključivo promotivnog karaktera, retko ko je postavio standard da 80 odsto mora da bude domaća sirovina.

– Tržište je slobodno i svako može da odluči šta će kupiti. Ali, recimo, neka svako od nas iz budžeta prebaci mesečno 3.000 dinara na „čuvarkuće”. Samo od PDV-a, svako će u budžet godišnje uložiti 7.200 dinara za kupovinu kvalitetnih, domaćih proizvoda. Jasno je koji bi to bio efekat ukoliko se pomnoži sa bar milion domaćinstava. Iz tog fonda mogu da se finansiraju zdravstvo, školstvo, razne subvencije – smatra Veljković.

Tehničku komisiju za dobijanje žiga čine eksperti i analitičari specijalizovani za oblast iz koje je proizvod koji daju svoje mišljenje. Konačnu odluku donosi savet, u kome su stručnjaci sa iskustvom iz oblasti tehnologije, standarda kvaliteta, marketinga i kreativne industrije i članovi menadžmenta Privredne komore Srbije.

Osim domaćih preduzeća pravo da konkurišu imaju i strane kompanije sa poznatim brendovima jer im ta oznaka daje potvrdu da su deo lokalne zajednice, budući da koriste materijale, sirovine i radnu snagu Srbije, naveli su za naš list u PKS.

Pravo na oznaku traje tri godine

Kvalitet proizvoda koji kompanija prijavljuje mora da bude merljiv i natprosečan, preduzeća popunjavaju obrazac zahteva, sa četrdesetak opštih i specifičnih pitanja, prilažući dokaze kojim potvrđuju ispunjenost osnovnih kriterijuma za dobijanje žiga. Nadležna tehnička komisija i savet ocenjuju ispunjenost kriterijuma, a ceo postupak od trenutka ispravno podnetog zahteva do dobijanja žiga traje u proseku 45 dana. Pravo korišćenja žiga „čuvarkuća” dobija se na tri godine, sa mogućnošću resertifikacije.

Komentari10
1314f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nikola andric
Beogradjanin, Imovinsko pravo poznaje samo dve vrste LICA: fizicka i pravna. ''Strana lica'' se racunaju u jednu od navedenih. Razlikovati ''srpsku'' od drugih svojina je bez veze. Imali bu nemacku, francusku, italijansku, rusku, kinesku, itd. svojinu po vasem misljenju. Sva lica u Srbiji bez obzira na nacionalnost su u Srbiji ucesnici imovinsko-pravnoj saobracaja i spadaju pod srpsko imovinsko pravo. Za sva lica onda vazi srpsko imovinsko pravo u Srbiji.
Београђанин
Само што доо фирме које заступају странце овде износе паре у своје матичне државе, дакле ван Србије. То није случај са доо фирмама које су у потпуности у домаћем власништву. Е зато је битно да се зна ко је власник чега.
nikola andric
Pored svojine na stvarima (pokretnim i nepokretnim) postoji takozvana ''industriska svojina''. Ona spade pos siri pojam ''itelektualne svojine''. Intelektualni prozivodi se mogu ralatirati sa ''licima'' (fizickim i pravnim) u ''jedan prema jedan'' odnosu kao kod stvari. Individualizacija lica i predmeta svojine je cak laksa od stvari. Razlika je da je zastita intelektualne svojine vremenski ogranicena. Ona se racuna u IMOVINU lica. Dakle jedna je od mogucih imovinskih sastojaka.
Dusan T
Dobro je da se neko setio. Gde god sam bio, to postoji vec vise od dvadeset godina.
Ves Ned
Bravo za ovu inicijativu! Mnogim Srbima je uvek bolje bilo šta strano od domaćeg. Ova i slične akcije će pojacati osecaj patriotizma i ponosa a istovremeno pomoći domaću proizvodnju.
абвгдђежзијк
Сваки од тих производа би морао да на главној страни амбалаже има текст на званичном српском језику, а на осталим по избору. Како може да буде српски ако није на српском?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja