sreda, 30.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 01.08.2020. u 20:00 Boško Jakšić

Egipat bi da spreči „sirizaciju” Libije

Još nije izvesno da će se Kairo uključiti u rat, kao ni da li bi to učinio vazdušnim udarima ili kopnenim snagama, ali želi da istisne Tursku
Египатски парламент дао „зелено светло” за војну интервенцију (Фото EPA-EFE/Khaled Mashaal)

ok se seća revolucije iz 1952, koja je oborila monarhiju, i ratova koje je posle toga imao, Egipat prati haos u susednoj Libiji strahujući da će morati da uđe u novi oružani konflikt.

Parlament u Kairu dao je „zeleno svetlo” za moguću intervenciju na libijskom tlu. Predsednik Abdel Fatah el Sisi povukao je „crvenu liniju” između libijskih gradova Sirt, kapije prema naftnim poljima na istoku, i Đufre, vazduhoplovne baze u središtu zemlje, definišući je kao granicu odbrane nacionalne bezbednosti i preteći vojnom intervencijom ako libijske milicije koje imaju tursku podršku pokušaju da je pređu.

Egipat, UAE, Rusija i Francuska podržavaju snage Libijske nacionalne armije generala Halife Haftara koje kontrolišu istok, dok Turska štiti takozvanu vladu nacionalnog dogovora premijera Fajiza el Seradža, baziranu u Tripoliju uz priznanje UN.

Otkako su Haftar i njegovi ruski plaćenici pretrpeli gubitke koji su milicijama iz Tripolija omogućili da se približe na oko hiljadu kilometara od granice s Egiptom, u Kairu se množe spekulacije o egipatskoj vojnoj intervenciji, mada su podeljena mišljenja o tome da li bi bila reč o vazdušnim udarima u zoni Sirt–Đufra, ili bi bile poslate i kopnene snage.

Sisi je nedavno primio delegaciju plemenskih vođa sa istoka Libije, koje su ga pozvale da vojskom spreči prodor snaga „pod komandom Ankare”. Haftar apeluje da se okonča „ilegalno prisustvo” Turske u Libiji. Sisi, koji je na vlast došao vojnim udarom i rušenjem Muslimanske braće, najviše zazire od onoga što u Kairu nazivaju „trouglom Muslimanske braće” – Turska, Katar i Tunis.

Egipat sumnja u to da će plemenski podeljena Libija funkcionisati kao centralizovana država, ali želi da predupredi širenje bezakonja i približavanje hiljada islamista sa zapada Libije, kojima je Turska omogućila odlazak iz Sirije. Pentagon je ustanovio da nema dokaza da se na turskom platnom spisku nalaze džihadisti Islamske države ili Al Kaide i da su plaćenici manje motivisani ideološkim i političkim motivima a najviše novcem i obećanjem da će dobiti tursko državljanstvo.

Izveštaj je zastareo, tvrdi Sirijska opservatorija za ljudska prava. U vreme kad je pisan, u Libiji nije boravilo više od 3.800 plaćenika iz Sirije, ali je njihov broj posle junskih ofanziva vlade u Tripoliju povećan na oko 16.000, uključujući i mahom tuniske borce Islamske države.

Posle sastanaka koje su organizovali Vladimir Putin i Angela Merkel, i Sisi je početkom juna mirovnom inicijativom pokušao da obezbedi oslobađanje Libije od „ekstremista” i stranaca, ali je vlast u Tripoliju odbacila „Deklaraciju iz Kaira”.

Rusija i Turska složile su se da je neophodno novo primirje, ali Ankara insistira da Haftar bude uklonjen sa svih pozicija i da njegove snage napuste Sirt i Đufru pre nego što bi se otvorili pregovori sa nekim novim predstavnicima iz Bengazija i Tobruka, sedišta Haftarove vlasti.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ne odustaje od vojnog intervencionizma: u Siriji, na severu Iraka. Preti da će ustati protiv bilo kakvog pokušaja destabilizacije Azerbejdžana. Samo zahvaljujući brzoj intervenciji Angele Merkel izbegnuta je vojna konfrontacija sa Grčkom u istočnim vodama Egeja, ali Libija ostaje najveći izazov.

Suočen sa ozbiljnom ekonomskom krizom, Erdogan pokušava da stvori predstavu da iza sebe ima domaću javnost, pa i čitav muslimanski svet, koji je pokušao da zaseni pretvaranjem Aja Sofije u džamiju. Rezultat toga je da Ankari preti ozbiljna međunarodna izolacija.

Duel Turske i Egipta, dve regionalne sile ravnomerne vojne moći, zasad se svodi na razmenu optužbi i diplomatsko manevrisanje, ali, dok se perspektive političkog rešenja sužavaju, mogućnosti za proklizavanje u vojni konflikt se uvećavaju.

U Kairu nemaju iluzija o dugotrajnoj nestabilnosti Libije, ali pokušavaju da spreče njenu „sirizaciju” ili „somalizaciju”. Iako deluje kao da je vojna eskalacija u drugom građanskom ratu Libije neizbežna, šanse za makar privremeno primirje postoje. Egipat ne odustaje od političkog rešenja, ali je jasno da će prihvatiti rizik intervencije ukoliko bude morao.

Komentari2
5e080
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nevenka
Rešenje je ujedinjena pravoslavna vojska
Леон Давидович
То су новосманске претензије Турске. Егишат то добро препознаје и с обзирим на историјско искуство са Османлијама не сме на својој граници допустити државну творевину створену за интересе данашње Турске.,

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja