utorak, 29.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 28.07.2020. u 16:22 Jovana Cvetković

​Željan sam ovakvih projekata

Crnogorski filmski, televizijski i pozorišni glumac Momčilo Otašević igra novinara Boška u prvoj srpskoj fantastičnoj horor seriji „Beležnica profesora Miškovića” koja se ovih dana snima u zgradi „Politike“
(Фотографије Н. Марјановић)

Nedavno je počelo snimanje serije nastale po motivima romana Ratka Dmitrovića „Beležnica profesora Miškovića” iz 2014. godine. Prva klapa pala je u prostorijama lista „Politika”, a tokom celog snimanja u autentičnom prostoru prave redakcije najzauzetiji od svih glumaca koji su tog dana bili na setu bio je Momčilo Otašević. On igra glavnog lika ‒ novinara Boška Stevanovića, u čije ruke dolazi tajanstvena beležnica poznatog srpskog etnologa Arsenija Miškovića.

Između kadrova, prelistavljanja scenarija, ponavljanja teksta i proba kostima, to jest određivanja najprikladnije plave košulje i proveravanja jesu li pantalone odgovarajuće veličine, ukrali smo ga i na deset minuta izveli na terasu kako bismo popričali o tome šta ga je privuklo da prihvati učešće u ovom projektu.

‒ Sve. Prvo poziv reditelja Miroslava Lekića, a onda i scenario. To su dve ključne stvari zbog kojih sam odmah znao da prihvatam. Kasnije je došao kasting i ostalo i evo me, tu sam gde sam, srećan i zadovoljan. Mislim da je dobro da se snima ovakva serija i da se radi ovaj žanr. Drugačiji je za naše govorno područje i to me raduje. Željan sam ovakvih projekata, scenarija, glume. Ja bih gledao ovakvu seriju ‒ rekao je Otašević.

Kada je dobio scenario, prvih deset epizoda pročitao je za sat vremena.

‒ Nisam ni imao više vremena, jer sam grabio da čitam dok dete spava. Možda nikad brže u životu nisam čitao. Vuklo me je dalje, zanimalo me šta se sledeće događa, gde će lik sad i kad dođem do kraja epizode, odmah tražim nastavak da mi reši misteriju ‒ opisuje ozaren zbog učešća u seriji.

Trenutno čita i roman po kom je nastala.

‒ Čekao sam ga, pošto ga nije bilo jer je valjda tiraž bio rasprodat, ali tu je. Sad kad dođem kući sa snimanja, čitam roman „Beležnica”. Za svoju maštu, iz poštovanja prema piscu, projektu i sebi. Hteo sam prvo da pročitam scenario, pa onda roman da ne bih razvijao neke svoje maštarije nego da vidim šta se od mene traži, pa onda romanom podebljam to i za svoj lik nađem finese koje mi uvek nedostaju ‒ objašnjava mladi glumac.

U seriji igraju još i Anica Dobra            , Svetozar Cvetković, Dejan Lutkić, Irfan Mensur, Ivan Zarić, Aleksandra Balmazović, Miodrag Krivokapić... Zbog činjenice da sarađuje sa njima, Otaševiću se vratio osećaj radosti od pre deset godina, kada je upisao akademiju, a onda i dobio prvu ulogu.

‒ Dođeš u neke godine da radiš s nekim kog si kao mali, gledao ili u pozorištu ili u seriji ili na filmu ‒ a to može biti samo radost. Vidiš nekog i srećan si onako dečački. Osećam kao malo dete koje kući javlja: „Znate ko mi igra partnere?” Fenomenalan je osećaj da ću igrati s Anicom Dobrom i sa Svetozarom Cvetkovićem, koje sam gledao toliko puta kao dete, dok još nisam ni slutio da ću se baviti ovim poslom ‒ radosno govori naš sagovornik.

Pitali smo ga koliko mu ovaj projekat dozvoljava da eksperimentiše sa samim sobom i onim što je do sada naučio kroz prethodne uloge.

‒ Puno. Moj lik u celoj seriji nema glumački ili emotivno zahtevnih scena u smislu da je to neka krajnjost, nervni slom, pucanje, fajt ‒ nešto za šta na prvu loptu znaš da treba da se raspadneš od emocija. Tražimo još takve momente, ali nema ih u toj meri u kojoj sam navikao, jer je sve misterija i puno stvari izgleda normalno, ali nakon epizode ili dve otkriješ da nije to najnormalnija situacija bila. Zato sada više imam izazov da u tim scenama: „Ćao. Kako si? Šta radiš?”, „Evo ništa. Ti?”, u nekim normalnim okolnostima, provučemo detalje i finese koje treba da isplivaju nakon deset scena. Potpuno je drugačija vrsta izazova ‒ objašnjava Momčilo.

Momčilo Otašević u seriji „Drugo ime ljubavi”

Boško je velika uloga koja zahteva dosta rada, ali ovaj mladi glumac kaže da je uvek srećan kad ima posla, jer onda zna da će doći na set i raditi ceo dan, a ne čekati i odmarati se.

Od kako je počeo da se bavi glumom, imao je dosta angažovanja, te ga gledaoci mogu često videti na malim ekranima.

‒ Neki dan sam listao kanale i kažem: „A baš previše” ‒ našalio se, a potom uozbiljio: ‒ Glumcima na Balkanu nisu rešeni ni tantijemi ni reprize i za emitovanja naših serija mi ne zarađujemo ništa. S druge strane, fenomenalno je da ima ovoliko posla. Imam privilegiju da sam upisao glumu, time se bavim i od toga mogu da živim. Moram da radim puno, ali mogu, pa me to ispunjava. Radiš to što voliš i možeš da živiš od toga – ne može bolje ‒ ističe.

Od 15. juna Prva srpska televizija prikazuje hrvatsku dramsku telenovelu „Drugo ime ljubavi”, u kojoj on takođe ima glavnu ulogu. Kako kaže, njeno snimanje je završeno s pojavom virusa korona, kada je moralo biti prekinuto, a kraj prekrojen. Pamtiće je po prijateljstvu s kolegama Elizabetom Brodić i Slavkom Sobinom, s kojima je prvi put radio, ali i po neobičnim i za snimanje zanimljivim scenama.

‒ Na primer, auto sleti u vodu, pa snimanje u bazenu... Jedva sam čekao da vidim kako ćemo to da izvedemo. Tu je i ronilac s kamerom i morao sam zagnjuriti na dah, jedan minut...  Minut mogu biti pod vodom kad idem ovako na ronjenje, ali kad radiš, skoncentrisan si na milion drugih stvari. Glumiš na dah i moraš se snaći u toj vodi i u tom mraku ‒ opisao je doživljaj koji je na njega ostavilo ovo snimanje.

Politika neutiče na mene

Naš sagovornik je crnogorski glumac, ali je radio na velikom broju projekata u Hrvatskoj i Srbiji, po njima postao poznat širom regiona i bio nagrađivan.

Pitali smo ga koliko na njega utiču trenutni odnosi Srbije i Crne Gore.

‒ Ništa što se politički događa ne može i neće nikad uticati na mene. Naravno, u smislu da sad ako bih krenuo u Crnu Goru, morao bih u izolaciju i ako bi neko krenuo kod mene, isto, onda da. Ali kao i na svakog drugog čoveka, tako da s tim problema nema. A politički... To me baš ne zanima. Čak ni ne čitam te vesti. Ne opterećujem se jer u životu nemam nikakvih problema ni sa kim. Imam puno prijatelja u svakoj zemlji bivše Jugoslavije i, što se mene tiče, možemo politiku da ukinemo kao žanr ‒ rekao je za kraj i vratio se na set i u lik Boška.

Komentari0
87293
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja