ponedeljak, 28.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 22.07.2020. u 21:21 Jasna Petrović-Stojanović

„Fantomi” utajili 14,8 milijardi dinara

Otkrivene 92 firme koje su pokušale da ne plate porez zbog čega su podnete 1.364 krivične prijave
(Фото Н. Неговановић)

Tokom prošle godine otkrivene su 92 takozvane peračke i fantomske firme za koje je poznato da su glavni pokretači sive ekonomije u Srbiji. Reč je o firmama koje na raznorazne načine pokušavaju da izigraju zakon i „pomognu” preduzećima – koja inače regularno posluju – da utaje porez.

Poreska uprava je zbog toga podnela 1.364 krivične prijave, a iznos izgubljenog prihoda, odnosno utajenog poreza je skoro 15 milijardi dinara. Kako stoji u izveštaju o radu vlade za prošlu godinu, utvrđeni su novootkriveni javni prihodi u ukupnom iznosu od 24,8 milijardi dinara.

Prof. dr Goran Radosavljević, s univerziteta FEFA, ukazuje da, generalno gledano, pomenuti broj peračkih firmi nije veliki budući da u našoj zemlji posluje na stotine hiljada pravnih lica i preduzetnika.

– Istovremeno, čini se i da je dobar pomak ako se uzme u obzir visina izbegnutog poreza od 14,8 milijardi dinara, jer je proteklih godina ta svota bivala i znatno veća – kaže naš sagovornik.

Razloge za opstajanje takvih firmi treba sagledati s dve strane.

– S jedne strane, zakazala je država zato što ne sprovodi zakone i sprovodi kontrolu, ali i zakoni u kojima perači uvek nađu rupu da prevare i državu i poreznike. Pa dok ih ne uhvate – ističe Radosavljević.

Na pitanje koliko se godišnje po ovom osnovu ošteti budžet, odgovara da su procene različite i da idu čak i do 20 odsto BDP-a godišnje, znači toliko se izgubi usled sive ekonomije.

On ističe da nije realno očekivati da se siva ekonomija i postojanje ovih fantomskih firmi anuliraju, jer to nigde u svetu nije uspelo, ali se mora nastojati da im se uđe u trag i prekine utaja.

– Siva ekonomija se i u zemljama Evropske unije iskazuje dvocifrenim brojevima. Neki od načina sprečavanja masovne zloupotrebe i izbegavanja plaćanja poreza jesu bolja koordinacija inspekcijskih službi, ali i efikasniji pravosudni sistem – smatra prof. Radosavljević. Kazne su, ističe, različite – od novčanih do zatvorskih, u zavisnosti od visine utajenog poreza.

Sektori u kojima se porez taji su različiti, od ugostiteljstva do građevinarstva. Generalno, fantomske firme se osnivaju s namerom izbegavanja plaćanja poreza u svakoj oblasti. One se osnivaju kako bi preduzetnicima omogućili nelegalne poslove i utaju, a u našim uslovima ih nije teško ni osnovati. Upućeni u problematiku objašnjavaju da je u početku teško i utvrditi da li je reč o čistoj ili o peračkoj firmi jer se preduzeća osnivaju vrlo brzo i s ulogom ne većim od 100 evra. U Poreskoj upravi podsećaju da je ranije za otvaranje firmi bilo potrebno 5.000 dolara, a sada od 2.000 do 3.000 dinara.

Problem je što od trenutka kada počne da se obavlja delatnost i dok poreznici primete sumnjive nelegalne radnje, takva firma se ugasi i nestane zbog čega se i zove fantomska.

Takođe, problem je i u tome kada je više firmi registrovano na jednoj adresi jer te osobe ili ne postoje ili ih poreznici ne mogu naći. Pritom, ako je firma registrovana na stariju osobu, što se najčešće dešava, država ne može da naplati potraživanje, porez ili nešto drugo, jer ta osoba nema nikakav kapital.

Povodom fantomskih preduzeća poreznici se slažu da je najčešće reč o nelegalnom uvozu, izvozu ili finansijskim transakcijama. Dakle, primera radi, na carini firma pokaže svu urednu dokumentaciju, ali dok stigne na proveru do tržišne inspekcije, oni su već prodali robu i ugasili firmu.

Problem poreznicima prave i udruženja kao posebna vrsta fantomskih firmi. To i nisu firme nego su osnovane po Zakonu o udruženju, znači nisu profitabilne.

Kada poreska uprava uđe u trag ovim preduzećima, fantomima se odmah oduzima PIB i onemogućava rad, a Agencija za privredne registre ne dozvoljava vlasnicima ili vlasniku da promene podatke u registru.

Poreska policija potom od banaka traži podatke o firmama koje su fantomu uplaćivale pare na račun.

Najčešće se na ovaj način pokušava izbeći plaćanje PDV-a, i to neosnovanim korišćenjem prethodnog poreza iz lažnih računa peračkih i fantomskih firmi.

Najjednostavniji način da se porez ne plati jeste da pravno lice prebaci novac na poslovne račune fantoma čiji vlasnik potom podiže keš i vraća novac pravnim licu koje je uplatilo, uz zadržavanje naknade, odnosno provizije.

Primera radi, ako firma ima na računu pet miliona dinara, a hoće da dođe do gotovine, ona pronalazi fantoma koji će joj izdati frakturu na tri miliona za isporuku neke robe. Od toga su dva miliona za robu i milion za PDV. Za uplaćeni novac će se prvo odbiti PDV, a peraču će biti isplaćena provizija od pet ili 10 odsto, kako se već akteri nelegalne transakcije dogovore, za uslugu lažnog fakturisanja.

Posle svega, tužilaštvo je na potezu da kazni perače i fantome, a što su kazne oštrije, veća je verovatnoća da će se procenat sive ekonomije smanjivati.

Komentari12
7ba2a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Gustav Floberka
Šta kaže gosn profesor, "izgubi se 20%"? Mogli bi takođe da kažemo da privreda uspe da sačuva 20% od alave države, kojoj ni pola svega našeg nije dovoljno... Ne može čovek ništa ni da pokuša da radi a da mu se država odmah ne ugradi sa "đe si poš'o bez nas, daj odma nama naše". A zamislimo samo kako bi izgledalo da svako ko ima ideju može da proba da je i ostvari, bez da odmah mora da plaća advokata, knjigovođu, notara, poreznika i opštinsko ćatu...
Vid
Bravo Dragano,jer je istina da PDV plati krajnji potrošač- građanin ,a firme koje se razmeću da su veliki poraski obveznici ustvari su samo veliki državni blagajnici- naplatioci PDV-a u ime države pa otuda priča o visini PDV-a pogađa smo krajnjeg potrošača.
Dragano
Tih 20% pdv nije vaše,već ja plaćam državi,vaša je marža!Vas država ima kao posrednika.
Београђанин
Народ, тј фирме, би плаћале више пореза да су порези и доприноси нижи.
bole
smanjite PDV i resena stvar
Lingvista amster
Postovani gospodin profesor bi mogao da objasni u kom vremenu i stanju je rec “bivala”.
zeljko951
Podici minimalni promet za PDV na 20000000.00 i na taj nacin smanjiti broj obveznika koje treba kontrolisati i avaziju PDV a eliminisuci rad "na casnu rec" !

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja