Galeriju Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu krasi zanimljiva izložba o prirodno uređenim i nezaustavljivim migracionim kretanjima životinja – „Zov daljine – seobe u carstvu životinja”, čija je autorka dr Daliborka Stanković.

U trenutku kada je poriv za putovanjima prilično prisutan, ova izložba posmatraču može da pruži uvid u nova saznanja o jedinkama koje su sklone selidbama i odvede ga putevima kojima se u svom životnom ciklusu kreću ptice, slepi miševi, insekti, ribe, gmizavci...

Njeno otvaranje je isprva bilo planirano prošle godine, kada je u izdanju muzeja izašao „Atlas migratornih ptica i slepih miševa Srbije”, naučno-stručno izdanje o nalazima i selidbenim putevima prstenovanih ptica i slepih miševa koje je Stankovićeva izradila u saradnji sa dr Milanom Paunovićem i Markom Rakovićem, kustosima Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, kao i višim kustosom Milošem Jovićem, autorom karti, i likovnim tehničarem iz muzeja Borom Milićevićem, autorom ilustracija.

– Izložba je praktično kao neki produžetak te knjige, odnosno nešto što objašnjava sam atlas. U njemu su analizirani podaci o prstenovanim pticama i slepim miševima koji se prikupljaju od 1908. godine (ptice) i od 1954 (slepi miševi). Mi smo sve te podatke sumirali, analizirali po vrstama, objavili karte migracija, analize, brojeve prstenova i publikovali ih u vidu atlasa prošle godine. Međutim, nismo bili u mogućnosti iz raznih aspekata da napravimo i izložbu pa je ona došla ove godine – objasnila je Daliborka Stanković.

Osim ptica, česte selice su i domaći slepi miševi, što nije toliko poznato široj javnosti.

– Oni isto imaju migratorne aktivnosti kao i ptice. One, naravno, najviše, ali i slepi miševi. Imamo dokaze da se naše vrste sele. To nisu selidbe kao u slučaju ptica – na druge kontinente, ali po Srbiji, na oko 100-200 kilometara, primećene su njihove aktivnosti i imamo nekih nalaza iz zapadnih delova Rumunije – rekla je autorka izložbe.

Njena ideja bila je da budu prikazane sve životinje koje se sele.

– Kada kažemo selice, odmah se asociramo na ptice. Laste i rode nam obično prve padnu na pamet. Međutim, i druge životinje, poput afričkih papkara i kopitara, među kojima je i gnu, imaju selidbene aktivnosti. Takođe, izložen je i losos, crepasta kornjača, poprsje gnua pozajmljeno od kolega iz Subotice... – navela je naša sagovornica.

Ova postavka od ukupno 87 vrsta životinja, odnosno 119 taksidermijskih preparata insekata, gmizavaca, riba, ptica i sisara iz zbirki Prirodnjačkog muzeja, obogaćena autorskim fotografijama, slikama (grbavi kitovi i pingvin), posterima, geografskim kartama i informativnim panoima, biće otvorena do decembra, a posetiocima je dostupan i katalog, kao i pomenuti atlas.