utorak, 24.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 16.07.2020. u 13:28 Jovana Cvetković

Seobe u carstvu životinja

Изложба у Галерији Природњачког музеја на Калемегдану (Фотографије М. Спасојевић)

Galeriju Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu krasi zanimljiva izložba o prirodno uređenim i nezaustavljivim migracionim kretanjima životinja – „Zov daljine – seobe u carstvu životinja”, čija je autorka dr Daliborka Stanković.

U trenutku kada je poriv za putovanjima prilično prisutan, ova izložba posmatraču može da pruži uvid u nova saznanja o jedinkama koje su sklone selidbama i odvede ga putevima kojima se u svom životnom ciklusu kreću ptice, slepi miševi, insekti, ribe, gmizavci...

Njeno otvaranje je isprva bilo planirano prošle godine, kada je u izdanju muzeja izašao „Atlas migratornih ptica i slepih miševa Srbije”, naučno-stručno izdanje o nalazima i selidbenim putevima prstenovanih ptica i slepih miševa koje je Stankovićeva izradila u saradnji sa dr Milanom Paunovićem i Markom Rakovićem, kustosima Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, kao i višim kustosom Milošem Jovićem, autorom karti, i likovnim tehničarem iz muzeja Borom Milićevićem, autorom ilustracija.

– Izložba je praktično kao neki produžetak te knjige, odnosno nešto što objašnjava sam atlas. U njemu su analizirani podaci o prstenovanim pticama i slepim miševima koji se prikupljaju od 1908. godine (ptice) i od 1954 (slepi miševi). Mi smo sve te podatke sumirali, analizirali po vrstama, objavili karte migracija, analize, brojeve prstenova i publikovali ih u vidu atlasa prošle godine. Međutim, nismo bili u mogućnosti iz raznih aspekata da napravimo i izložbu pa je ona došla ove godine – objasnila je Daliborka Stanković.

Osim ptica, česte selice su i domaći slepi miševi, što nije toliko poznato široj javnosti.

– Oni isto imaju migratorne aktivnosti kao i ptice. One, naravno, najviše, ali i slepi miševi. Imamo dokaze da se naše vrste sele. To nisu selidbe kao u slučaju ptica – na druge kontinente, ali po Srbiji, na oko 100-200 kilometara, primećene su njihove aktivnosti i imamo nekih nalaza iz zapadnih delova Rumunije – rekla je autorka izložbe.

Losos

Njena ideja bila je da budu prikazane sve životinje koje se sele.

– Kada kažemo selice, odmah se asociramo na ptice. Laste i rode nam obično prve padnu na pamet. Međutim, i druge životinje, poput afričkih papkara i kopitara, među kojima je i gnu, imaju selidbene aktivnosti. Takođe, izložen je i losos, crepasta kornjača, poprsje gnua pozajmljeno od kolega iz Subotice... – navela je naša sagovornica.

Ova postavka od ukupno 87 vrsta životinja, odnosno 119 taksidermijskih preparata insekata, gmizavaca, riba, ptica i sisara iz zbirki Prirodnjačkog muzeja, obogaćena autorskim fotografijama, slikama (grbavi kitovi i pingvin), posterima, geografskim kartama i informativnim panoima, biće otvorena do decembra, a posetiocima je dostupan i katalog, kao i pomenuti atlas.

Komentari2
ac6b5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Бранислав Станојловић
А шта је са Природњачким музејем на ћошку Зорине и Његошеве?
Poštovani Beograde
Posle rešenja problema muzeja N. Tesle nađmo način da se rešimo podstanarskog statusa u kome kroz 2 (dva) veka još od Kraljevine Srbije postoje mnoge nikad viđene zbirke na 2 mesta "na kašičicu "povremeno komponovane- "za izložbe ".Eksponati u zgradi na Vračaru vise i na njenim spoljnim zidovima u dvorištu zgrade -ispod stakla. Zaposleni čuvaju neizložene zbirke po kancelarijama . Pitanje je da li se i ima klompletan pregled svega što imaju da bi se negde tražio prostor?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja