ponedeljak, 03.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 15.07.2020. u 20:22 Borka Golubović-Trebješanin

Ovde nas neprestano tresu gromovi i oluje

Ovo je tipična ženska priča. Priča o tragediji žene na Balkanu, kaže Vesna Čipčić o svojoj novoj ulozi u predstavi „Living room” Vesna Čipčić
Весна Чипчић (Фото: Александра Погуберов)

Susret sa rediteljem kakav je Ersan Mondtag beskrajno je uzbudljiv i provokativan. Nešto za čim kao glumica čeznem već poprilično dugo kada je reč o pozorištu, priča za „Politiku” glumica Vesna Čipčić koja, uprkos spletu epidemioloških okolnosti, ovo leto provodi radno.

U Beogradskom dramskom pozorištu nedavno su počele probe predstave „Living room” u režiji Ersana Mondtaga, berlinskog reditelja, poreklom iz turske zajednice u kojoj igraju Vesna Čipčić, Aleksandra Anja Alač i Ljubomir Bulajić. Premijera će, ako okolnosti dozvole, biti izvedena u završnici ovogodišnjeg 54. Bitefa. Od jeseni „Living room” bi trebalo da bude deo repertoara BDP-a.

Proteklih dana Vesna Čipčić boravila je na Divčibarama jer su imali malu pauzu u radu, a ovo su njeni prvi utisci o predstavi i saradnji sa Mondtagom:

– Proces je neobičan, jer posle nekoliko proba za stolom krećemo na scenu koja je već pripremljena gotovo za premijeru. Posle dugo vremena imam utisak da je sve što se dešava tokom procesa u službi glumca. Kao da svi rade da bih se dobro osećala. Ersan Mondtag je izuzetno interesantan i uspešan reditelj ovenčan mnogim značajnim nagradama u Nemačkoj i u Evropi. Tako uspešan, a tako jednostavan, skroman i spreman na svaki dogovor i uvažavanje glumca. Ogromna je privilegija naći se sa ovakvim umetnikom na projektu poput ovog koji smo započeli.

„Living room” je deo Mondtagovog, prošle godine u belgijskom teatru NP Gent započetog istoimenog projekta. Odnosno, drugi deo trilogije „The Living”, koja priča o tome šta je život. Po čemu je ova priča nama bliska i koliko je kompleksno scenski je osnažiti, Vesna Čipčić kaže:

– Priča koju želimo da ispričamo jeste zapravo slika ovog našeg prostora u kojem živimo, sa svim našim mukama i nedaćama koje prolazimo tokom poslednjih četrdeset godina. Lako mi je prepoznati je, jer je sve doživljeno. To jeste i moja lična priča. Dakle, govorimo o raspadu one prelepe zemlje koja se zvala Jugoslavija, o ratovima koje smo prošli do današnjih protesta i nezadovoljstva koji nas je izveo na ulicu.

Predstava „Living room” prati priču žene koja se u dnevnoj sobi sprema za posao... U kakvom stanju zatičemo ovu heroinu? Šta je sve smešteno u njene četiri decenije? Šta se desilo sa njenim snovima?

– Moja junakinja je prava operska diva ozbiljne karijere i velikog profesionalnog uspeha. Pučinijeva Toska je rola koja ju je pre svega proslavila i vinula u sam vrh. Voljena i slavljena. Sa profesionalnog aspekta zadovoljna i ostvarena, ali joj životne okolnosti nisu dozvoljavale spokoj i mir. Sina jedinca izgubila je pod nerazjašnjenim okolnostima, a u jednom od ratova ostala je bez muža. Osuđena je na samoću i nepreglednu tugu. Ona više nema snova i motiva za život. To i jeste razlog njenog tragičnog kraja – navodi naša sagovornica i objašnjava da li su i koliko političke okolnosti menjale život njene junakinje:

– Ovo je tipična ženska priča. Priča o tragediji žene na Balkanu. Žene na ovim našim prostorima koje vazda i neprestano tresu gromovi i oluje. Političke neprilike i turbulencije su konstanta, koja se po nepisanom pravilu svako malo ponavlja. Gotovo se precizno mogu predvideti nastupajući događaji. U prilog predstavi „Living room” koju pravimo na žalost su i poslednji događaji koji se dešavaju u našoj zemlji. Ovi protesti nisu ni slučajno platforma za ispoljavanje agresije, već vapaj i molitva unesrećenog naroda.

Svet se debelo ljulja. Debelo je iskočio iz zgloba, kako bi Šekspir rekao. Gde će njena junakinja završiti na kraju 2020. godine, u vremenu pandemije, pitali smo Vesnu Čipčić:

 Kako sam vam već dosta toga otkrila, doći ćete i videti šta smo to zakuvali. Ovo je uloga koja dolazi baš onda kada treba. Imam utisak da je ona mene pronašla, a ne ja nju. Velika je radost i uzbuđenje. Ta opsežna paleta života koje sam zahvaljujući glumi oživela na sceni, učinila me je boljim čovekom. Neutoljiva potreba za igrom moja je životna terapija i pitanje osvajanja slobode. Kada je o životu reč to su moja deca: Anja i Ivan Vanja. Kako Hajner Miler kaže: „Nekad čovek izdrži premalo, nekada previše. Život je bezobrazluk.” Dodala bih: bez obzira na to, treba ga voleti da bismo ga živeli.

Komentari0
a5d8d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja