utorak, 11.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 13.07.2020. u 19:19 Slobodan Samardžija
ISTOČNA STRANA

Ukrajinski izgubljeni rat

Све је више изазова за председника Володимира Зеленског (Фото EPA-EFE/Sergey Dolzhenko)

Prošlog ponedeljka, 6. jula, istekao je rok koji je Moskva postavila Kijevu za mirno, ustavno regulisanje statusa Donbasa, provincije na jugoistoku Ukrajine, koja je još 2014, oslanjajući se na podršku Rusije, krenula separatističkim stazama. Zahtevi iz Kremlja su jasni: najmanje što se traži je veći stepen autonomije za spornu oblast. Odgovor Ukrajinaca takođe je nedvosmislen: Donbas je neodvojivi deo njihove zemlje i na njima je da samostalno odluče o njegovoj sudbini. U međuvremenu, vojne snage stoje ukopane s obe strane granice.

Ako se sve bude dešavalo onako kako je do sada najavljivano, lako je moguće da se zamrznuti sukob dve bivše sovjetske republike u nekom trenutku ponovo rasplamsa. Kakav bi bio konačni ishod jedne takve avanture nije teško pretpostaviti. Kakve bi mogle biti posledice po budućnost zaraćenih država, ko bi još sebi dao pravo da se uplete u ovaj sukob, teško je i pretpostaviti. A interesi su brojni...

Nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin nedavnim referendumom sebi obezbedio mogućnost da na čelu najveće države na svetu ostane barem do 2036, pitanje budućnosti Donbasa dobija dodatno na aktuelnosti. Njegov ukrajinski kolega Volodimir Zelenski o doživotnom predsednikovanju može samo da sanja, a time su mu i aduti u budućim pregovorima smanjeni. Predsednička pozicija mu nije baš najstabilnija, sve pokrenute reforme su pale u vodu, a upravo na njegova pleća svalilo se breme rešavanja problema koji bi, ukoliko odigra neki neoprezan potez, lako mogao prerasti u novi veliki rat.

Podsetimo, nedavnim referendumom o popravkama Ustava Rusije dotaknuto je i pitanje tzv. federalnih teritorija. Tačnije, prava na njihovu zaštitu. Kako se navodi u pomenutom dokumentu, Ruska Federacija osigurava zaštitu svog suvereniteta i celovitosti, a bilo kakvi pokušaji usmereni na otuđenje dela teritorije, kao i pozivi na takva dejstva biće sankcionisani.

Izraz „federalne teritorije” podrazumeva 85 subjekata, među kojima je i Krim, koji je nakon povratka pod ruski suverenitet 2014. specijalnim zakonom unet i u najviši državni pravni dokument. Reč je o teritorijama s različitim statusima: krajevima, oblastima, autonomnim oblastima, okruzima i gradovima federalnog značaja, kao što su Moskva, Sankt Peterburg i Sevastopolj, takođe uključen u ovaj spisak zakonom koje se odnosi na Krim.

U ovom spisku Donbasa nema, što znači da su u Moskvi spremni da o njegovom budućem statusu tek pregovaraju. Da li je procena da bi eventualna aneksija još jednog dela Ukrajine podigla previše prašine, ili je sve ostavljeno za neka druga vremena uz mogućnost dodatnog cenkanja, pokazaće događaji. Nažalost, sve što je do sada na tom planu urađeno ne uliva previše nade ni Ukrajincima ni žiteljima pobunjene oblasti.

Ma koliko bio spreman na konstruktivne mirovne pregovore, Zelenski je konstantno pod pritiskom agresivnije nastrojenog dela svojih saradnika, pa i pripadnika opozicije. Pozivi na vojno rešavanje nesporazuma sa Rusijom sve su učestaliji. U tom smislu nedavno se izjasnio i admiral Aleksej Neižpapa, glavnokomandujući vojnopomorskih snaga Ukrajine.

Malo ko od onih koji zastupaju tvrdu liniju razmišlja o tome da njihovo delovanje Ukrajinu samo dodatno udaljava od Evrope. Naime, jasno je da bi u slučaju bilo kakvog oružanog sukoba onaj deo Evropljana koji bi, eventualno, i mogao nešto konkretno da učini za Ukrajince, ostao po strani. Od te prelomne 2014. interesi velikih umnogome su se promenili. Povezanost s Rusijom, kako na ekonomskom, tako i na političkom planu, više niko nije spreman tek tako da narušava. Posebno ako se ima na umu da separatistički pokreti, manji ili veći, vođeni različitim ideologijama, tinjaju i na drugim prostorima Starog kontinenta.

Jasno je i da gromoglasno najavljivani Minski format pregovora između Rusije i Ukrajine, uz učešće Nemačke i Francuske, nema perspektivu. Posebno nakon već pomenutih izmena ruskog Ustava i novog statusa Putina.

Zelenski je jasan: Nezavisnost i celovitost zemlje niko ne može da dovodi u pitanje i bilo kakva promena Ustava Ukrajine pod pritiscima izvana prosto je – neprihvatljiva. U Moskvi to vrlo dobro znaju, ali insistiraju na tvrdnji da povlačenje vojske iz Donbasa nije nešto o čemu treba da odlučuju u Kremlju, već je obaveza Kijeva da stvori uslove (bezbednost građana, funkcionisanje institucija) koji bi to povlačenje omogućili.

Komentari17
d04e6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

milan lala
Kiev treba da povuce vojsku sa okupirani delova Donjecke i Luganske oblasti , da republikama u njihovim granicama od pre pocetka gradjanskog rata da sustinsku autonomiju ako zeli te teritorije zadrzati u okviru Ukraine , u protivno objektivno rizikuje da Rusija prizna nezavisnost obema republikama.
Патас
Житељи Донбаса могу без проблема да добију руско држављанство. Многи су га већ узели. У том случају, ако бандеровци одлуче да поново сваки дан провоцирају са гранатирањима, биће то напад на грађане Русије. А то је већ сасвим други пар опанака. Кијев не жели да спроведе одлуке из Минског споразума, па се зато Москва одлучила на овај корак.
Бранко Ср'б Козаковић
Перфидна игра Кремља се наставља. Тужно је то у каквој је позицији Украјина, као и Србија. Пре свега има проблем сама са собом, као и ми. Са једне стране теже ЕУ, која, као што смо се и сами уверили, није оно о чему еврофанатици трубе. Притом, ЕУ не жели државу те величине и бројности, посебно ако се има у виду степен корумпираности и "европотенцијали", што је објективна рана УКР, пре свега штетна по њу саму. Са друге стране је тешка шапа злог Медведа. За целовиту Украјину! Крим је украјински!
Рус Михаил
Козаковићу, ако је Крим украјински онда је Катарина Велика украјинска царица!
todor
"...уставно регулисање статуса Донбаса, провинције на југоистоку Украјине, која је још 2014, ослањајући се на подршку Русије, кренула сепаратистичким стазама". Закључак за читаоца је јасан, све је почело сепаратизмом проруса, уствари руса, све што је прије тога било је небитно!??Поређење позиција комичара из Кијева и Путина је неумесно, ма колико навијали за "демократски запад" .
Формат и споразум
Формат преговора је нормански (по Нормандији), а споразуми које Украјина не испуњава, све за то оптужујући Русију у "Држ'те лопова!" стилу) су мински (по главном граду Белорусије). Нека прође као lapsus calami Слободана Самарџије.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja