petak, 07.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 14.07.2020. u 20:00 Slavica Stuparušić
TAJNE ĐERDAPA

Magijski huk Blederije

Raznovrsnost ovog geološkog fenomena podrazumeva četiri vrela, jezerce, pećinu Sokolovicu, krečnjačku klisuricu i slapove
СП Бледерија се налази у склопу Геопарк Ђердап који се простире на 1.330 квадратних километара (Фото ТО Кладово)

Spomenik prirode „Blederija”, na istoimenoj reci u podnožju planine Miroč, mističan je kao uostalom i cela istočna Srbija koja svojim kamenim vrletima, najvećim podzemnim dvoranama Srbije, kanjonima i vodopadima predstavlja pravu poslasticu za ljubitelje prirode i pustolovina.

Da bi se očuvalo bogatstvo i raznovrsnost geološkog fenomena Blederija, koje podrazumeva četiri vrela, jezerce, vrelsku pećinu Sokolovicu, krečnjačku klisuricu i slapove, početkom godine proglašeno je za spomenik prirode druge kategorije na osnovu rada Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

  Blederija je reka dugačka 4,3 kilometra na kojoj se nalazi istoimeni vodopad (Foto Zavod za zaštitu prirode Srbije)

Blederija je reka dugačka 4,3 kilometra na kojoj se nalazi istoimeni vodopad. Izvire na 190 metara nadmorske visine. Nizvodno prima vode svojih pritoka Sokolovice i Suvaje da bi se ulila u Ravnu reku, odakle teče ka Dunavu kao Reka ili Račka reka.

– Spomenik prirode ,,Blederija” je na teritoriji sela Reka u opštini Kladovo. Zahvata površinu od 398,86 hektara, od čega je 237 hektara u privatnoj svojini – navode u Turističkoj organizaciji opštine Kladovo kojoj je ova, kako sami kažu, „najbolje čuvana tajna Đerdapa”, poverena na upravljanje.

Prelepi vodopad je na 30. kilometru od Kladova.

Na samom ulazu u Brzu Palanku, iz pravca Kladova, stoji znak da se skrene desno za vodopad, do sela Reka. Sa poslednjom kućom u naselju prestaje i asfaltni put i počinje pustolovina. Dva puta se prelazi rečica Blederija, preko mostića ili kroz plitku vodu, ko šta voli. Na kraju, kako su nam objasnili u TO „Kladovo”, preostaje da se, strmom padinom, siđe do vodopada. Susret nagoveštava žubor vode koji postaje sve glasniji.

Prelepi vodopad je na 30. kilometru od Kladova (Foto Printskrin)

Vodopad Blederija obrušava se preko bigrene prečage sa visine od sedam metara u bigrenu kadu, formirajući malo smaragdnozeleno jezero. Ispod njega je još jedno, malo pliće. Posle par kaskada, rečica prelazi u dolinu.

Istini za volju, ovaj vodopad nije najveći koji se može videti u Srbiji, niti je najbogatiji vodom, ali nikada ne presuši. Međutim, ovaj mali prostor, kako neko reče, lepota čini velikim, huk vode koja se obrušava o stenje čini ga snažnim, a sve zajedno ljupkim mestom koje zaslužuje više pažnje.

Uzvodno od vodopada, na oko dva kilometra sa desne strane, nalaze se izvori reke Blederije od kojih su neki sa ledenom vodom, dok su u neposrednoj blizini i izvori subtermalne vode sa temperaturom od 17 stepeni. Vode ovih izvora spajaju se preko niza slapova krčeći svoj put kroz nestvarnu zelenu oazu.

Pećina sa vrelom Sokolovica, na 2,5 kilometara od vodopada, nizvodno je od lokaliteta ,,Grad” i još nije uređena za posetioce.

Okolina ovog zaštićenog prostora prekrivena je hrastovim (cer, sladun, kitnjak, grab) i bukovim šumama. Ovde se može naći i 78 vrsta lekovitog bilja.

(Foto Printskrin)

Prolazila je ovuda i prečica rimskog puta iz Poreča (kako se sve do 19. veka nazivao Donji Milanovac), preko Miroča ka Dunavu i Ključu dok Trajan nije probio put kroz Kazane.

U skladu sa Planom i Programom upravljanja, u narednom periodu planirano je uređenje putne infrastrukture do samog vodopada i postavljanje turističke signalizacije kako bi se još više olakšao prilaz vodopadu, navode u ovoj turističkoj organizaciji. Još jedan deo plana jeste i uređenje prostora oko samog vodopada, kao i postavljanje čuvarske službe.

Ono na šta, i dalje malobrojni, posetioci ukazuju jesu plastične flaše koje reka nije uspela da ponese dalje, nazad u „civilizaciju” i plastične kese koje se vijore kao simbol ljudskog nemara.

Zato uvek ostaje dilema – treba li otkrivati dragulje prirode ili ih ostviti ušuškane u bespuću.

Komentari4
02c6e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Stevan
Ovo bi trebalo napraviti kao sto Austrijanci u svojoj 3sat televiziji stalno , svako jutro pokazuju svoje prirodne lepote. Kamerama. Imaju kamere na svim vrhovima, jezerima i oblama i to ide i na drugim DE tv stanicama od 6 do 8:30 , SVAKI DAN ! Krajnje je vreme da i mi nadjemo investitora koji ce omogucavati nasim tv stanicama da ovakav i slicne sadrzaje prikaze ne samo nama , da se i mi divimo lepotama nase zemlje, nego i drugima. Treba da izgradimo, ponosno, prikaz lepota Srbije! A i regiona.
Radenkovic Milivoje
Pa TV programi ne mogu da prikazuju ovakve emisije jer nemaju slobodnih termina od silnih politickih emisija. A i novinare danas ne interesuju ove teme. Nazalost.
Mirjana Dukić
Ostaviti ih skrivene u prirodi, da ih samo ljubitelji prirode mogu naći ( ali ni to nije garancije- plastika je već zagadila tu lepotu)
Миодраг Стојковић
Велико Хвала, предивно.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja