četvrtak, 13.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 13.07.2020. u 13:02 Biljana Lijeskić

Gledati svet očima duše

Džon Tavener, britanski kompozitor prešao je u pravoslavlje i stvarao inspirisan srpskom srednjovekovnom poezijom
Сер Џон Тавенер (Илустрација Драган Стојановић)

Vest da je holivudski glumac, muzičar i pisac, Džonatan Džekson (38), pravoslavne veroispovesti po svom izboru, snimio video o srpskim svetinjama na Kosovu i Metohiji, obišla je nedavno svet.

Postavljena na „Jutjubu”, numera „Kosovo (svih žalosnih radost)” prikazuje „život” manastira Hilandar i srpske crkve i manastire na Kosovu i Metohiji, dajući tako umetnički i molitveni doprinos njihovom očuvanju.

To je zgodna prilika da se prisetimo i velikog britanskog kompozitora klasične muzike Džona Tavenera (1944–2013) koji je u 33. godini prešao u pravoslavlje. A komponovao je u zreloj životnoj fazi dva muzička dela inspirisana našom srednjovekovnom poezijom.

Tako je ser Džon Tavener, jedan od najpopularnijih britanskih kompozitora savremene muzike, napisao „Poslanicu ljubavi” koja je svetsku premijeru doživela 2001. u Londonu. Prva tri primerka ovog Tavenerovog dela bila su uručena na obeležavanju 175 godina Matice srpske patrijarhu Pavlu, predsedniku SRJ Vojislavu Koštunici i predsedniku Matice srpske Božidaru Kovačeku.

„Koristim puno srpske srednjovekovne poezije, jer volim njenu jednostavnost i dubinu... Muzika za ’Poslanicu ljubavi’ vrlo je jednostavna. Napisana je za sopran i klavir i zasnovana na sedam pesama iz antologije ’Srpska srednjovekovna i renesansna poezija’ Predraga Dragića Kijuka”, rekao je 2001. Tavener potpisniku ovih redova, naglašavajući da je delo posvetio „mučenicima Srbije”.

Upitan tada da objasni koliko je pravoslavlje uticalo na njegovo komponovanje on je odgovorio:

„Puno. To je u potpunosti promenilo moje poimanje muzike i umetnosti. Mislim da Zapad ne razume ’pravoslavnu svest’ ukorenjenu u tradiciji. Od tradicije preti opasnost da se ostane blokiran, ali je zato u njoj i velika sloboda zahvaljujući kojoj umetnost ima stvaran ’zamah’. Većem delu moderne muzike i slikarstva nije više moguće proniknuti u izvor, a to onda više nije to.”

Džon Tavener bio je veoma inspirisan Grčkom i Rusijom i o tome je rado pričao:

„Kultura obe zemlje je pravoslavna. Kad ovo kažem ne želim da se na bilo koji način uplićem u politiku, ali verujem da pravoslavna svest ne razume zapadnu, katoličku svest i obrnuto. To se pokazalo važno u ovom našem vremenu. Recimo, u Grčkoj su novinski tekstovi u vezi sa svim nevoljama koje su se dešavale u Srbiji, totalno različiti od onoga što vidite u zapadnim medijima. Problem nije samo u različitim interesima, već prvenstveno u nerazumevanju. Čini mi se kao da je ’zapadnoj svesti’ sada potrebno nešto što je manje intelektualno, ali što mnogo više otkriva istinu. To čini pravoslavna kao i svest Istoka uopšte, stvari se ne gledaju površno, već dublje, očima duše... Ljudski mozak je ograničen, a to je ono čega je ’istočna svest’ uvek bila svesna. A duhovno sagledavanje počinje da se događa tek kada se krene s one strane ograničenosti ljudskog uma.”

Tavenerove kompozicije bile su na vrhu top-lista u Engleskoj, ceremonija sahrane princeze Dajane završena je njegovim delom „Pesma za Atinu”. Upitan kako se ta vrsta popularnosti odrazila na njega odgovorio je:

„Uticala je najviše u smislu saznanja da su obični ljudi, ne establišment koji je na Zapadu okoštao, umorni od ’suve’ racionalnosti i da traže nešto drugo i drugačije.”

Ser Džon Tavener pohađao je Kraljevsku muzičku akademiju. Njegovu poetsku kantatu „Veo” izvela je Londonska simfonijeta, 1968. Tavener je 1977. godine pristupio Ruskoj pravoslavnoj crkvi. Osmotonski vizantijski kanon, na primer, koristio je u „Rekvijemu za Anu Ahmatovu” 1980. Kasnija važnija dela uključuju: oratorijum „Akatist Dana zahvalnosti” (1988), posvećen pravoslavnom duhovniku koji je 1940. preminuo u sovjetskom gulagu. Tu su dela „Pokrov” u kojem sarađuje sa čelistom Stivenom Iserlisom (1989), „Obećanja” (1992. snimljena za „Virdžin klasik”) i „Pesma za Atinu”. Komponovao je i „Večitu zoru” na poeziju Vilijama Blejka, koju je posvetio uspomeni na Dajanu.

Pored „Poslanice ljubavi” koju smo pomenuli, Tavener je 2003. komponovao monumentalno delo „Veo Hrama”. U izvođenju su učestvovala četiri hora, nekoliko orkestara i brojni solisti, a nastup je trajao sedam sati. Kompozicija je rađena, po tekstovima iz antologije „Srednjovekovna i renesansna srpska poezija, 1200–1700.” Predraga R. Dragića Kijuka. Za svoj doprinos muzici proglašen je vitezom i od tada nosi titulu ser.

Tavener je umro 2013. godine. Sahrana je obavljena u Vinčesterskoj katedrali, a služba je bila pravoslavna.

Komentari0
9a781
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja