subota, 15.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 13.07.2020. u 08:28 Dimitrije Bukvić

Kako izgleda život Beograđanina u jevrejskoj komuni u Izraelu

Goran Mekić od 1993. živi u zajednici čiji članovi imaju besplatno obrazovanje i zdravstvo, subvencionisane troškove za struju i hranu, a primanja od rada na imanjima i u preduzećima dele prema broju članova porodice
Горан Мекић (Фото Приватна архива)

Život u ravnopravnoj zajednici s kolektivnom svojinom, čiji se članovi besplatno školuju i združeno privređuju, nekome bi u 21. veku zazvučao kao utopija. Upravo na taj način žive članovi kibuca – jevrejskih zajednica u Izraelu. U jednoj takvoj komuni bezmalo tri decenije je nastanjen Goran Mekić, rodom Beograđanin. Ovaj četrdesetšestogodišnjak s Karaburme odselio se iz rodnog grada avgusta 1993. po okončanju vojnog roka i od tada živi u kibucu Magen na jugu Izraela.

„Moji prabaka i pradeda po majci su bili Jevreji. Ubrzo po dolasku u Izrael sam na osnovu toga dobio državljanstvo, finansijsku pomoć, boravišnu dozvolu. U Magenu sam upoznao i suprugu Mejtal”, objašnjava za „Politiku” Mekić, koji danas živi s Mejtal i njihovih troje biološke dece – to su ćerke Mia (23) i Daniel (13) i sin Dejan (19) – kao i četvrtim, usvojenim detetom Ofirom (8), poreklom iz Etiopije.

U Izraelu, dodaje on, trenutno postoji oko 230 ovakvih komuna i u njima živi oko tri odsto stanovništva. Obično broje između 200 i hiljadu članova.

„Magen ima oko 250 članova i ukupno 550 žitelja”, ističe Mekić.

Široko navijačko srce
Da Goran Mekić nikada nije zaboravio svoju rodnu Srbiju, svedoči i to što je s našim sunarodnicima u Izraelu i rasejanju nedavno u izraelskom gradu Jafi organizovao drugi humanitarni fudbalski turnir „Široko srce”. Na njemu su učestvovale navijačke grupe beogradskog Partizana (Grobari Izrael), izraelskog Makabija i ruskih klubova Zenita i CSKA. Prihod od nadmetanja će preko humanitarne organizacije „Kosovsko Pomoravlje” biti upućen deci Kosova i Metohije.
Prethodni turnir je održan prošle godine, a tada je prikupljen novac za obnovu osnovnih škola u opštinama Novo Brdo i Velika Hoča. Takođe su otvorene i nove prostorije predškolskog odeljenja škole u Vitini, a kupljeni su i medicinski aparati za opremanje bolnice i porodilišta u Pasjanu.

Objašnjavajući razliku između članova i žitelja, on kaže da svaki stanovnik kibuca može da stupi u članstvo zajednice sa navršenih 30 godina života.

„Do tada mogu da pokušaju da žive i rade van kibuca. I pre navršenih 30 godina, stanovnici na osnovu članstva njihovih roditelja imaju pravo na školovanje i studiranje o trošku kibuca. Ukoliko neće da studiraju, mogu da podignu određenu sumu predviđenu za njihovo školovanje”, objašnjava Mekić.

Žitelji koji se učlane žive u komuni i rade na imanjima i u preduzećima u svojini zajednice, po specifičnim pravilima. Jedno od njih je da se primanja ne dobijaju po funkciji koju neko obavlja, već po broju članova porodice.

„Radnik na polju s petoro dece ima veću zaradu od, recimo, mene koji sam direktor firme, ali s četvoro dece. Takođe, kibuc uplaćuje za svakog člana davanja u penzione i sigurnosne fondove. Mnoge stvari su subvencionisane, poput struje ili hrane. Obrazovanje i zdravstvo su besplatni, baš kao i bazeni, vrtići, igrališta za decu, socijalne potrebe i briga o starima. Oni koji se školuju ili rade u kibucu, a nisu članovi, nemaju te privilegije i popuste. S druge strane, ako se član kibuca zaposli izvan zajednice, on svoju platu predaje upravi kibuca, koja mu onda određuje zaradu prema procenjenim potrebama njegove porodice”, govori Mekić.

Ako neko želi da napusti zajednicu, dodaje on, postoje dve faze.

„Prva je da taj neko uzme neplaćeni odmor do tri godine. Za to vreme mu se zamrzava status, uz mogućnost da se predomisli. Ukoliko je i posle tri godine ta odluka definitivna, član dobija otpremninu u visini broja godina provedenih u kibucu”, navodi Mekić.

Naš sagovornik je o trošku zajednice završio fakultet za industrijski menadžment, posle čega se zaposlio kao direktor u firmi koja se bavi održavanjem poljoprivredne mehanizacije. I to preduzeće je u vlasništvu komune, baš kao i motorna vozila i kombajni kojima članovi obrađuju 2.200 hektara državne zemlje uzete u zakup na 99 godina. Na tim njivama uzgajaju kikiriki, pšenicu, krompir, jojobu, rotkvice, šargarepu i avokado.

„Zajedno s još nekim kibucima imamo i fabriku koja se bavi pakovanjem i izvozom tih proizvoda u SAD i Evropu, bez državne pomoći, a upravljamo i farmom krava sa oko 3.000 grla i oko 1.500 krava muzara. U Magenu postoji i fabrika za proizvodnju solarnih panela, sa dve ćerke firme u SAD i Nemačkoj. Inače, članovima kibuca se dele i dividende u zavisnosti od poslovanja zajednice”, navodi Mekić.

Komentari41
2dfea
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

tja
Ako bi autor mogao da osvetli jos jedan aspekt zivota u kibucu. Kako oni postizu da neko radi mnogo a da nema medju njima parazita? Po mom srpskom iskustvu prvo dete mora da bude odgovorno, ozbiljno i da brine o interesima cele porodice. Drugo dete roditelji pretvore u mazu kojoj svi ugadjaju da bi kad odraste bila parazit. Znam da su Jevreji drugaciji. Imao sam kelegu koji mi je pricao da je od trece godina morao da bude najbolji i da je ziveo pod tim pritiskom sve dok nije pobegao od kuce.
Radmila Markovic
Hola, Dragiša, hvala da ste ispravili moj lapsus (Marinaleda), dodajmo u blizini Sevilje, u Andaluziji. Moja zelja je bila, da se o tome vise govori, jer većina kod nas sanja o "lepoti i mogućnostima brutalnog kapitalizma" a ne o etici, moralu, ravnopravnosti,tj. Jednakim mogućnostima za sve itd. Marinaleda je ostvareni san,kao sto je i Muhika idol svih nas koji želimo da smo "slobodni od divljaštva banaka, eksploatacije poslodavca itd." Hasta pronto, u Marinaledi
Budimir
Koji crni "kibuci" , ziveo Drug Tito , to je bio zivot !
Boris
I sad kakve koristi Srbija ima od ovoga coveka tamo zivi tamo je stvorio familiju
Zora
Prijatelju, ovakav nacin zivota nas jedino moze spasiti. Posle ovog virusa, ljudi ce umirati od gladi u gradovima.
Francesco
Pa da naučite nešto..
Prikaži još odgovora
zarije bulatović
zajedničk vlasnički poduhvati postoje svuda, a naročito u EU i USA gde su ozbiljno formalizovani i zakonski uredjeni sa strogim unutrašnjim pravilima. te industrijske , prehrambene i druge kooperative ili po srpski zadruge, su najstabilniji privredni subjekti. M.Olstrom sa Harvarda je dobila nobelovu nagradu iz ekonomije proučavajući efikasnost takvih kompanija. Po Deutche Welle-u, 40% nemačkog izvoza dolazi iz njihovih kooperativa u kojima radi skoro 40% nemaca. Baskijski Mondragon, npr.
Milojko
Kibuc, zadruga ili kooperativa su totalno različiti koncepti organizovanja.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja