ponedeljak, 28.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 13.07.2020. u 19:00 Aleksandar Apostolovski

Prvi poljubac i maturska haljina

Kako da klincima vratimo ovo i sledeća leta? Dužni smo im i za proleća, jeseni i zime. Dugujemo im koncerte, putovanja po svetu, studentske razmene, ples uz nekakvu ljigavu baladu ocvalog hevi-metal benda

Osamnaesti rođendan je samo jedan. Ne postoji njegova repriza. Ne postoji sledeće leto kad si mlad. Ne sećam se detalja svoje proslave punoletstva, imam samo maglovite uspomene na žurku u trosobnom novobeogradskom stanu. Sedamdesetak nas, u mrkloj noći. Zašto mi se mota po glavi balada Parnog valjka „Stranica dnevnika”? Verovatno sam prijatne uspomene spakovao u podsvest. Proklet bio, Aki Rahimovski, ti i tvoj promukli glas.

Kako će naša deca proslaviti ulazak u svet odraslih? Poznajem jednu devojku, za mene devojčicu, koja je mesecima planirala koju će haljinu sašiti, baš onu najlepšu. Crvenu, za mene isuviše kratku. Ucenila me je. Ako joj kojim slučajem otkrijem identitet, izbaciće me iz kuće. Previše sam otkrio, ali neće valjda čitati novine za svoj 18. rođendan.

Hoće li se ikada vratiti ona naša leta? Ne zbog nas, potrošili smo ih, svako na svoj način. Kako će klinci živeti i pamtiti ovo i sledeća leta? Možda su samo ovih dana imali šansu da uđu u prvi tim. Da postanu Dule Savić ili Moca Vukotić. Da daju gol u poslednjem minutu i trče ka severu ili jugu. Hoće li ikada igrati protiv Reala, sa 17 godina, kao nekada Pižon? Na Marakanu je došao tramvajem, nije očekivao da će ga Miljan Miljanić ubaciti u igru. Bio je još dečak. U svlačionici je bio opušten, pretpostavljao je da će 100.000 ljudi gledati sa klupe za rezerve. Ali, Miljan je pročitao njegovo ime. Stari mufljuz jugolige znao je da je kucnuo taj čas, da dečak odraste.

Klinja sa Zvezdare istrčava na travu i zna da ta se noć nikada neće ponoviti. Realu daje dva gola, a zatim toliko maltretira španske bekove da ga Miljan doziva do aut-linije i čupa ga za uvo. Pižon se ne osvrće na to, jer zna da ta noć i to leto nemaju reprizu. Uzima loptu i nastavlja da dribla Špance. Sto hiljada ljudi je u transu dok posmatra dečaka koji postaje muškarac i novi heroj svetskog fudbala.

Te noći, u nekom drugom kraju Beograda, Srbije, Jugoslavije i univerzuma, neki anonimni Pižonov vršnjak prvi put je poljubio devojku. Neko je lunjao gradom sa društvom. Neka cura je otišla kod krojača da isproba haljinu, za svakoga oca isuviše kratku. Ali svako od njih je bio slobodan i sanjao je samo sledeći dan, jesenju ekskurziju, školsku simpatiju kojoj konačno treba prići i osvojiti je.

Neko je te noći čitao knjigu, ne razmišljajući da njegova usamljenost nije kućni pritvor bez presude i bez kraja, jer ga je čekao sutrašnji dan. A Sunce se ponovo rađa.

Dragan Stojanović

U junu su svi jedva čekali da se škola završi, sredinom avgusta su svi čekali da škola počne. Kako će naša deca ići u školu? Ove jeseni i zime verovatno će pratiti onlajn nastavu od kuće, besomučno će se dopisivati na vajber grupama, dogovaraće se kako da prevare roditelje i sastanu se u većim grupama, kao da su ilegalci koji idu da zapale nemačku garažu.

Kako će se poljubiti prvi put? E moj Halide Bešliću, bio si prorok. Prvi poljubac davno zaboravljen, prvi dernek ko zna gdje je. Sećaš se tog refrena, kad smo te mi, deca novog talasa, toliko prezirali, a sada ti se klanjamo? Svako od nas ga zauvek pamti jer je tada otkrio tajnu sedmog pečata. Hoće li sada, u nekoj noći koja nema reprizu, dečak i devojčica tražiti jedno od drugog potvrdu iz Batuta da su negativni na koronu kako bi primakli usne jedno drugom? Naravno da ne, ali to više neće biti nesigurni, drhtavi ulazak u romantični svet odrastanja, već osećaj straha, krivice, kockanja i prirodne želje. Da li će nositi hirurške rukavice dok se drže za ruke ili će ih skinuti i pofajtati ruke alkoholom?

Kako da im vratimo ovo i sledeća leta? Dužni smo im i za proleća, jeseni i zime. Dugujemo im koncerte, putovanja po svetu, studentske razmene, ples uz nekakvu ljigavu baladu ocvalog hevi-metal benda. Sada mi i Bon Džovi zvuči kao klasika. Krivi smo jer neće odlaziti na letovanja i nervirati nas što se ne javljaju. Žalićemo za noćima kada smo ih čekali do jutra, besni jer isključuju mobilne. Naša sebičnost, samoživost i pohlepa izgledaju sada tako bedno, jer duboko verujem da je takav način života, proglašen za ideologiju novog sveta, ugrozio imunski sistem prirode – i ona je odgovorila virusom.

Nismo mi, matorci, najugroženiji. Slušao sam uživo Boru i „Dva dinara druže”, Hvar sam smatrao svojim ličnim ostrvom, pio sam „karlsberg” sa njihovim direktorom u Kopenhagenu, lokao viski sa američkim marincima u Brčkom, jeo uzbekistanski pilav u Taškentu, a potom odlazio u noćni klub za diplomate, gde je plesalo 12 dvojnica Ketrin Zite Džons. Postavljao sam pitanja Vladimiru Putinu u Sočiju, noćio u Abu Dabiju u hotelu sa bezbroj zvezdica oko kojeg vijuga staza za „Formulu jedan”. U ciganmali koju su uklanjali na Novom Beogradu kako bi se podigao nekakav stambeni kompleks, pomagao sam crnoj braći da sastave pismo Savetu bezbednosti. Na Ist Riveru ih nisu fermali. Bio sam na severu kada je Dejo Savićević dao gol Milanu, a onda je pala magla. I slušao Mika Džegera na Ušću, gledajući ga kako se klati pored Kita Ričardsa.

Sve te uspomene menjao bih za veliku, rođendansku žurku jedne devojke, za mene devojčice. Haljina joj je ipak prekratka!

Komentari4
6d2f8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

reportaza, ta neprikosnovena kraljica novinarstva
Kakav krasan tekst, pisan leprsavim stilom! Eto, zbog ovakvih tekstova reportaza je bila i ostala neprikosnovena kraljica u novinarstvu i prava miljenica citalaca... Pravo osvjezenje u odnosu na neke tekstove pisane "rogobatnim birokratskim jezikom" koje pisu neki autori sa nazivom kolumniste, a cija recenica pocinje sa onim : "Prvo i osnovno..." Zbilja mi je zao sto Vasa kcerka ovog ljeta nece moci otici na neko lijepo matursko putovanje, zbog osvete prirode zlom i egoisticnom covjeku. (Dj.Te.)
Киза
На жалост ми "матори" смо поново забрљали.... Чак и кад смо у прилици да нешто учинимо за НАШУ децу, код већине превлада "...Наша себичност, саможивост и похлепа, начин живота, проглашен за идеологију новог света..." и због бриге за сопствени "доњи део леђа" а под изговором да бринемо за нашу децу, опет одлучивање о животу и смрти препустимо другима! И тако годинама! Само кажем.,.
ДбР
Маестрално!
Славко и Лавко
Прелеп текст.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja