četvrtak, 13.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 04.07.2020. u 22:00 Dragan Vukotić
INTERVJU: ENTONI GODFRI, ambasador SAD u Srbiji

Susret u Beloj kući nije otkazan, nego odložen

Naši evropski partneri su sada veoma aktivni jer nastoje da usklade korak sa tempom koji je u pregovorima Beograda i Prištine postavio Ričard Grenel
(Фото Џејмс Хагенгрубер)

Američki ambasador u Beogradu Entoni Godfri neće ove godine u vrtu svoje rezidencije na Dedinju prirediti prijem povodom najvećeg nacionalnog praznika, 4. jula, Dana nezavisnosti. Umesto stotina odabranih zvanica koje strpljivo čekaju u redu u Užičkoj ulici kako bi ambasadoru čestitale državni praznik, ovog puta je, uz sve mere predostrožnosti zbog pandemije virusa korona, priređena mnogo skromnija svečanost, na koju su pozvani predsednik republike i članovi Vlade Srbije. Razgovor za „Politiku” je vođen nekoliko dana uoči Dana nezavisnosti, koji se obeležava danas, a ambasador Godfri je istakao nesvakidašnji karakter proslave današnjeg američkog praznika.

„Proslava Dana nezavisnosti ove godine će biti prilično drugačija, iz očiglednih okolnosti. Nadali smo se da ćemo biti u mogućnosti da organizujemo manju proslavu ovde u rezidenciji, s hamburgerima i hot-dogovima, ali smo iz bezbednosnih razloga odustali od te ideje. Ipak, imaćemo virutelnu zabavu i pozivam vaše čitaoce da danas u 11 sati posete stranicu ambasade na ’Fejsbuku’ i da zajedno proslavimo Dan nezavisnosti SAD i partnerstvo između naše dve zemlje. Dres kod za zabavu je ’karantinski opušten’”, naglašava Godfri.

Utisak je, međutim, da ove godine najveći nacionalni praznik dolazi u znatno drugačijim okolnostima. Najpre, naravno, zbog pandemije virusa korona, a u slučaju SAD i okolnosti u vezi s velikim građanskim nemirima pokrenutim zbog nasilja na rasnoj osnovi. Šta vi mislite o tome?

U pravu ste, ove godine će 4. jul biti drugačiji iz brojnih razloga. Za mene lično biće drugačiji zbog toga što sam izgubio oca, koji je ove godine preminuo od kovida. Uobičajeno je da ovaj praznik proslavljamo radosno, u krugu porodice i prijatelja, ali ove godine to neće biti slučaj. Sjedinjene Države imaju problem s visokom stopom zaraženih i ja se nadam da ćemo biti u stanju da vrlo brzo izađemo iz takve situacije. Tenzije u SAD koje su usledile posle smrti Džordža Flojda takođe su jedan od važnih elemenata koji utiču na to kako ćemo ove godine obeležiti Dan nezavisnosti. Sva istraživanja javnog mnjenja pokazuju da ljudi žele da reše ovaj problem i preduzimaju se novi koraci kako bi se uhvatili ukoštac s nepravdama zasnovanim na rasnoj diskriminaciji u SAD, koja postoji već dugo. Nadam se, a deo mog karaktera je da uvek imam nadu, da ćemo ova dešavanja iskoristiti da postanemo zreliji i da učinimo našu republiku još jačom.

Kada smo se dogovarali za ovaj razgovor izgledalo je da će glavna tema biti najavljeni sastanak rukovodstva Beograda i Prištine u Beloj kući, ali je zbog poznatih okolnosti došlo do otkazivanja ovog događaja. Šta vi mislite o tome? Imate li osećaj da je propuštena važna prilika?

Da, bili smo veoma razočarani što do sastanka nije došlo, jer smo imali velika očekivanja. Očekivali smo da će se postići pravi napredak, koji će kasnije dati zamah narednim događajima. Ali, kada su se, prvo predsednik Tači, a potom premijer Hoti, obratili ambasadoru Riku Grenelu i rekli da ovo nije pravo vreme za održavanje sastanka, mi smo razumeli, a i srpska strana je pokazala razumevanje. Hteo bih da naglasim da ovde nije reč o otkazivanju, nego o odlaganju sastanka. U čitavom procesu ima mnogo nove energije, a čak i prilikom nedavnog razgovora Miroslava Lajčaka i mog dobrog prijatelja Meta Palmera, obojica su naglasili da je uloga Rika Grenela u ponovnom pokretanju ovog procesa od ključnog značaja. Moj utisak je da nije bilo njegove energije i velikog truda i dalje bismo se bavili pitanjem carina i drugih recipročnih mera, kao preprekama za ponovno započinjanje dijaloga. Zadovoljni smo što su te prepreke uklonjene i siguran sam da će i uključivanjem gospodina Lajčaka doći do nastavka dijaloga. Naši evropski partneri su sada veoma aktivni jer nastoje da usklade korak s tempom koji je postavio ambasador Grenel. Predsednik Vučić je takođe bio jasan da ceni takav tempo u kojem se pitanja rešavaju jedno za drugim, bez odugovlačenja.

Pominjete tempo koji su postavile SAD, a koji EU pokušava da sustigne. Ipak, često se u poslednje vreme stiče utisak o neslaganju između Vašingtona i evropskih partnera u vezi s ovim pitanjem.

I ja sam to video u štampi i znam da bi naši evropski partneri verovatno voleli da je u pojedinim postupcima bilo malo više koordinacije, ali ne bih rekao da je bilo neslaganja. Ima mnogo toga da se uradi na obe strane, a ambasador Grenel je oduvek bio usredsređen na ekonomiju, biznis i privatni sektor. Pronalaženje podsticaja i za Beograd i za Prištinu kako bi razumeli i cenili važnost zajedničkog rada, ukidanja prepreka za poslovanje, jeste nešto što je ambasador Grenel ponudio i te ponude i dalje stoje. Očekujem da će dijalog biti nastavljen čim se stvari srede u Prištini.

Hajde da još malo razgovaramo o planiranom sastanku u Beloj kući. U domaćim medijima, ali i inostranim koji se bave dešavanjima na zapadnom Balkanu, pojavilo se dosta spekulacija o planiranim temama sastanka u Vašingtonu. Jedni smatraju da je ideja bila da se razgovara o ekonomskim pitanjima koja bi trasirala put za političke pregovore krajem godine, a drugi idu toliko daleko u spekulacijama da se pominje i razmena teritorija kao tema sastanka. Šta je bliže istini?

Sigurno prva procena. Mogu da vam kažem da je ambasador Grenel bio veoma jasan da se neće govoriti o razmeni teritorija na tom sastanku. Njegova ideja je bila da se pre svega pronađu podsticaji za ekonomiju, kao i da se pokrene zamajac i energija koju će kasnije, kako smo očekivali, moći da primene u svom radu i naši evropski partneri. Cilj je bio da se krene napred i da se radi zajedno na ovom pitanju i očekujem da će se to i dogoditi. Nakon izbora predsednik Vučić ima mandat da se bavi ovim pitanjem. Jedna od posledica rezultata izbora je da on ima punu odgovornost na srpskoj strani, a izazov za Prištinu je što oni trenutno nemaju sagovornika za njega. Po informacijama koje dobijam iz Prištine, radi se na pravljenju infrastrukture za razgovore i predsednik Vučić će uskoro imati sagovornika s njihove strane. Moj utisak je da sada, kad smo se dogovorili da tempo mora da bude brži, možemo da očekujemo brojne događaje na ovu temu i u evropskim prestonicama.

Imate li neki vremenski okvir za te predstojeće događaje?

Ambasador Grenel je bio veoma direktan u vezi s tim pitanjem. Ukoliko pogledate njegove izjave, videćete da je poručivao da, ako ovaj proces neće doneti neke rezultate, on ima čime drugim da se bavi. Ja cenim takvu direktnost, a čini mi se da je isti slučaj i s predsednikom Vučićem. Nadam se da će ambasador Grenel nastaviti da bude angažovan na ovom pitanju jer je njegova energija veoma korisna u ovom procesu.

Takođe su se mogle čuti ocene da je inicijativa Bele kuće minirana od strane uticajnih krugova u Americi koji su neprijateljski nastrojeni prema predsedniku Trampu. Šta vi kažete na to?

Odbacujem takve ocene o navodnoj dubokoj državi koja je pokrenula podizanje optužnica (protiv prištinskog rukovodstva) kako bi se stopirali pregovori u Beloj kući.

Pre dve nedelje su u Srbiji održani parlamentarni i lokalni izbori, a vi ste bili među posmatračima izbornog procesa na jednom glasačkom mestu u Novom Beogradu. Imajući u vidu ono šta ste videli, kao i ostale informacije kojima raspolažete, kako biste ocenili ove izbore?

Najpre čestitamo građanima Srbije na održanim izborima, jer su oni važan način na koji građani mogu da izraze svoje stavove. Vrlo sam zadovoljan što sam imao priliku da učestvujem u procesu na jedan sporedan način, i zahvalan sam na akreditaciji za posmatranje izbora koju mi je odobrila Republička izborna komisija. Takođe sam veoma ponosan na činjenicu da smo mi, Sjedinjene Države, u veoma kratkom roku, preko Agencije SAD za međunarodni razvoj (USAID) i Međunarodne organizacije za izborne sisteme (IFES) bili u mogućnosti da doprinesemo izbornom procesu. Obezbedili smo sredstva kako bi se za svako glasačko mesto u Srbiji kupile maske i rukavice i stvorili bezbedni uslovi za glasanje.

A kad je reč o rezultatima izbora?

Kad je reč o rezultatima izbora, bilo je nekih razočaranja. Veoma pažljivo smo pročitali izveštaj OEBS-a, Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava, kao i njihovu izjavu nakon izbora, i očekujemo njihovu analizu, koja će biti objavljena kada izbori budu zvanično završeni na svim mestima. Naravno da su postojali nedostaci u ambijentu u kojem su održavani izbori, pre samog izbornog dana. I mislim da je fer kritika koju su uputili OEBS i Evropska unija o nedostatku balansa u medijskom izveštavanju uoči izbora. Razočaravajuće je što u vezi s tim nije urađeno više u mesecima koji su prethodili izborima. Svestan sam da ima ljudi koji su bili razočarani što ja nisam podržao ideju o bojkotu izbora. Stav koji delimo s Evropljanima jeste da je raznolikost ideja u parlamentu bolja za Srbiju, kao i da je pružanje glasačima šanse da iskažu svoje stavove mnogo bolja opcija nego da im se savetuje da ne izlaze na glasanje. I to je bilo jedno od razočaranja tokom ovog izbornog ciklusa.

Ipak, izbori su održani, rezultati su važni, predsednik Vučić očigledno ima veoma jak mandat i radujem se saradnji s novom vladom kada bude formirana, u pomoći Srbiji da postigne svoj cilj napretka ka Evropskoj uniji.

Kako vidite izlaznost na ovim izborima?

Jasno je da vrlo detaljno pratimo dešavanja u vezi sa izborima. Mnogi faktori su odredili izlaznost na njima. Iako smo i mi razočarani što više ljudi nije izašlo na birališta, moramo biti svesni brojnih faktora koji su na to uticali, kao što su npr. virus korona i loši vremenski uslovi, a pojedini predsednikovi simpatizeri možda nisu izašli na glasanje jer su bili ubeđeni da će rezultat ionako biti dobar. Naravno, tu su i oni koji su pozivali na bojkot i uticaj koji su na taj način izvršili je vidljiv, naročito u Beogradu. Ali, čak i kada imamo u vidu sve ove pomenute faktore, razlika kad je reč o izlaznosti na izborima 21. juna u odnosu na izlaznost na parlamentarnim izborima u Srbiji u uobičajenim okolnostima nije bila tako velika. Nije došlo do snažnog odbijanja procesa glasanja od strane građana. I svaki pokušaj da se pozivanjem na malu izlaznost umanji legitimitet ovih izbora, po mom mišljenju, nije tačan.

Pešačenje na Fruškoj gori

Mnogi ljudi iz Srbije će godišnji odmor ove godine provesti u zemlji, bez odlaska u inostranstvo. Budući da mnogo putujete po Srbiji i svoje utiske s putovanja delite na društvenim mrežama, imate li neku preporuku za odmor?

Ovo pitanje nije fer, jer poslednje mesto koje ste posetili uvek ima najjači utisak. Moja porodica i ja smo pre nekoliko nedelja pešačili na Fruškoj gori i imali smo utisak kao da se nalazimo u svojevrsnoj katedrali od šume. Bilo je izvanredno.

Srbija ima sreću da ima toliko toga da ponudi, a postoji i mnogo raznolikosti i nadam se da ću imati priliku da vidim još mnogo toga. Za Srbiju je srećna okolnost što njena ekonomija ne zavisi toliko od turizma kao što je to slučaj sa nekim drugim zemljama u regionu. Očekujem da će Srbija povratiti ekonomski rast mnogo brže nego neke druge zemlje zapadnog Balkana i da će s tim rastom nastaviti sa ulogom ekonomskog lidera u regionu. Nadam se da će nastaviti i dalje da bude atraktivna destinacija za strana ulaganja. Moj tim i ja se radujemo da učestvujemo u tom procesu.

Komentari3
4aff1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jovan Lazic
Ako pređete na stranu sile, živećete divno do kraja života.
Божидар Анђелковић
Група демонстраната газила је, а потом и запалила америчку заставу у близини Беле куће у Вашингтону, поручујући да она представља „ропство, геноцид и рат“. Све се одиграло у суботу, на Дан независности САД, а видео-снимци тог догађаја проширили су се друштвеним мрежама. Паљење заставе је постао „изазов“ који је наводно организовала Револуционарна комунистичка партија, наводи РТ, додајући да су се на протесту окупили активисти покрета „Црни животи су важни“.
Talicni Opanak
Sretan praznik g-dine Godfri.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja