ponedeljak, 03.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 06.07.2020. u 08:00 Zoran Milivojević
FORMULE ŽIVLjENjA

Vaspitanje i mentalno zdravlje

Ljubav i dobre namere roditelja same po sebi nisu dovoljne da bi dete odraslo kao funkcionalna osoba – potrebno je i vaspitanje, koje pored pokazivanja naklonosti sadrži i disciplinovanje
(Срђан Печеничић)

Svaki roditelj želi svom detetu najbolje. Ali svaki roditelj ima svoj pogled na svet, vrednosni sistem, iskustva iz detinjstva, a samim tim i uverenja o vaspitanju deteta, kao i ideju šta je najbolje za njegovo dete. Iako je svaki slučaj poseban, moguće je razlikovati nekoliko tipičnih načina vaspitanja, to jest vaspitnih stilova.

Način vaspitanja oblikuje ličnost deteta, a samim tim utiče i na njegov odrasli način života, kao i na buduće mentalno zdravlje, tip ličnosti i sklonost k određenim emotivnim poremećajima.

Roditeljska ljubav prema deci je neophodan sastojak svakog vaspitanja, ali nikako nije dovoljan. Roditelji koji vole svoju decu svesno ili nesvesno zastupaju neke vaspitne stilove (razmažujući, prezaštitnički i presocijalizujući) koji stvaraju rizike po buduće mentalno zdravlje te dece. Izostavili smo one vaspitne stilove roditelja čija je ljubav prema deci pod sumnjom (zanemarujući i maltretirajući).

Nemoćni roditelji – egocentrična deca

Roditelji koji razmažuju svoju decu zasipaju ih porukama i dokazima ljubavi, ali nisu u stanju da ih disciplinuju. Oni spadaju u „nemoćne roditelje” koji umesto da predvode decu, bivaju vođeni od strane dece. Kada odrastu, njihovu decu odlikuje grandiozno pozitivna, nerealna predstava o samima sebi, koju nisu u stanju da potvrde svojim stvarnim postignućima. Ona su navikla da uvek bude po njihovom, tako da ne razumeju konflikte, što im stvara probleme u privatnom i poslovnom životu. Ove ličnosti su često impulsivne i agresivne, sklone različitim oblicima nasilja kojim pokušavaju da druge nateraju da se ponašaju na način koji smatraju ispravnim. Često su nesamostalni, vezani za roditelje od kojih zavise, s nedostatkom samodiscipline koja im je potrebna za uspeh i dokazivanje svojih talenata i sposobnosti. Njihove ličnosti često imaju narcisoidne crte, što znači da su egocentrični, bez dovoljno razvijenog osećanja za druge. Pokazuju sklonost k uzimanju droga i alkohola.

Prezaštitnički vaspitni stil je osobina previše zabrinutih roditelja koji su opsednuti time da deci sačuvaju zdravlje i život. Neprestano im poručuju da je ovaj svet veoma opasno mesto, a da je dete nesposobno, neiskusno, naivno, ranjivo itd. Posledično ne dozvoljavaju deci da razviju svoje sposobnosti i postanu odgovorni za same sebe. Oni im zabranjuju da se emotivno odvoje od roditelja i da samostalno zakorače u svet. Trebalo bi da prepuste detetu da nešto uradi i time potvrdi svoje sposobnosti, ali oni obavljaju razne zadatke umesto njega.

Njihova odrasla deca veruju da su nesposobna, a suočena s opasnim svetom pred njima. Zato osećaju strah pred životom (anksioznost), i veoma često postaju depresivna. Zbog uverenja da su nesposobni za samostalno funkcionisanje, ulaze u veze s dominantnim ličnostima s kojima ostvaruju podređene zavisničke odnose.

Kad dete mora da „zaradi” ljubav

Decu treba socijalizovati, ali postoji granica između optimalne i preterane socijalizacije. Presocijalizujući stil je karakteristika roditelja koji deci nude disciplinu, ali ne i ljubav koju pažljivo kriju od njih. Oni smatraju da dete treba da zaradi ljubav tako što će biti najbolje, stalno se truditi, ugađati drugim ljudima, biti perfektno u svakom pogledu. To su oni roditelji koji misle da ako pohvale svoje uspešno dete, ono će prestati da se trudi, tako da ih ne pohvale ni kada ostvare uspeh. Kako ovi roditelji poručuju detetu da ga prihvataju samo ako ispunjava njihova očekivanja, isti takav stav usvajaju njihova deca kao stav prema sebi.

Kao odrasla ona su stalno produktivna, neprestano dokazujući sebi i drugima da vrede. Razlog za to je njihova loša slika o sebi, tako da i kada su uspešni, imaju doživljaj da to nisu zaslužili, da su neka vrsta prevaranta ili imitatora uspešne osobe.

Zbog prestrogog, neprijateljskog stava prema sebi skloni su raznim neurotskim poremećajima, anksioznosti, depresiji, samodestrukciji i suicidnosti. Kada dominira preterana savesnost imaju sklonost opsesivno-kompulzivnim poremećajima i istoimenom tipu ličnosti.

U vaspitanju, dakle, ni ljubav ni dobre namere roditelja same po sebi nisu dovoljne. Put k mentalno zdravoj ličnosti je vaspitanje koje sadrži i pokazivanje ljubavi, ali i disciplinovanje deteta, kako bi ono postalo funkcionalna odrasla osoba.

Komentari5
a74e9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dusan
Sustina svakog pojedinca je zivot koji se podrazumeva sam po sebi, sa slobodom izbora, slobodnom voljom i licnim usavrsavanjem na ovaj ili na onaj nacin, jer se covek uci dok je ziv. Nesporazumi uopste izbijaju zbog licne precenjenosti i medjusobnim nerazumevanjem. Znaci preduslov uspeha i kvalitetnog zivota mozda i jesu diplomatija uz bilateralno, trilateralno i multilateralno zadovoljstvo, nikako unilateralno, bez preteranog soliranja. Samokontrola besa i emocija, to je kljuc uspeha.
Mila Drcelic
Najlepsa uloga je osyvariti se kao roditelj.Potrebni su osnovni uslovi za zivot Detetu pruziti ljubav , brinuti o zdravlju ipomoci u stvaranju navika ,radnih ,kulturnih , higijenskih,Iz prevelike ljubavi i brige za njih negde se i pogresi....postovati njihove zelje,potrebe ,pomagati im da se osamostale Ne traziti od njih poslusnost iz straha, ceniti ih i dosta vremena provoditi sa njima,pricati i samim primerom biti uzori deci
Жељко Ж. Савић
Морам признати да је текст подједнако поучан и интересантан. Задовољство ми је што др Седмак и др Ћорић имају своје наследнике, у које спада и аутор овог текста. Барем је то моје лаичко мишљење.
Dragan Pik-lon
Gospodin Milivojevic je izostavio nas,jednu posebnu grupu koja je odrasla i vaspitana u krilu babe i dede.Tu smo imali jedan sveobuhvatni tretman.Sada kad sam na ovolikoj zivotnoj distanci,shvatam koliki trud su ulozili u mene i brata.Ne samo to,nego mi dolazi sve jasnija slika o njihovoj ''metodologiji'' vaspitavanja.Oni su ustvari sa unucima popravljali sve greske koje su pravili prema svojoj deci.Ucili nas da volimo i postujemo sve ljude.Disciplinu su nam predavali blagim recima i igrama...!
Zmaja
Pa zar vi mislite da je normalno da babe i dede vaspitavaju decu umesto roditelja?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja