četvrtak, 13.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 30.06.2020. u 22:00 Jovana Cvetković
KROZ BEOGRAD SA ĐORĐEM STOJKOVIĆEM

Između drame i mjuzikla

Пионирски парк – омиљено место из детињства (Фотографије Ј. Цветковић)

Dvadesetosmogodišnjeg glumca Đorđa Stojkovića iz Beograda znamo kao Nikolu iz „Komšija”, Gruju iz „Vojne akademije”, Žarka iz „Žigosanih u reketu” i po još nekim televizijskim i pozorišnim ulogama. Nešto pre proglašenja vanrednog stanja u pozorištu „Madlenijanum” bila je izvedena premijera operete „Vesela udovica”, u kojoj tumači Njegoša, za šta je dobio odlične kritike. Njegovo omiljeno mesto je, kako kaže, njegova spavaća ili dnevna soba, gde najviše voli da se odmara i gleda filmove, a za naš list otkriva koja tri mesta u rodnom gradu su bila bitna za rani period njegovog života...

Atelje 212

U Ateljeu 212 Stojković je odigrao svoju prvu profesionalnu predstavu – „Kosa” Kokana Mladenovića ‒ koja je bila neka vrsta prekretnice gde su mu se otvorila vrata u profesionalni glumački svet i ukazala prilika da zaigra sa mnogim velikanima. Na trećoj godini studija, zamenio je kolegu Nikolu Jovanovića u ulozi Marinka Šegrta u predstavi „Pazarni dan”, a nedelju kasnije i u predstavi „Pošto pašteta”. Na scenu ovog pozorišta stao je, zatim, i četvrti put kada je bio deo postave za „Ćelavu pevačicu”, ispitnu predstavu Isidore Goncić, i peti, kada je na četvrtoj godini dobio poziv od tadašnjeg upravnika Branimira Brstine da zaigra u „Ožalošćenoj porodici” Marka Manojlovića.

U Ateljeu 212 kao kod kuće

– Naravno, svake godine se održava i predstava „Brod plovi za Beograd”, u kojoj četiri godine zaredom pevam pesmu „Seks bomb” Toma Džonsa – govori Đorđe.

Ranijih godina zvali su ga da učestvuje i u Ulici otvorenog srca pa je izvodio razne numere ispred Ateljea.

– Prvi put sam zaigrao ovde, imam divne uspomene, drugare, kolege. Od garderobera, šminkera, dekoratera, pa do glumaca. Uvek rado dolazim i želja mi je da jednoga dana budem i zaposlen u ovoj kući, pošto je toliko volim i toliko se lepo i domaće osećam u njoj – iskren je Stojković.

Pozorište na Terazijama

Tokom perioda rekonstrukcije matične zgrade (1991–2005), Pozorište na Terazijama bilo je iseljeno u UK „Vuk Karadžić” i nosilo ime Teatar T. Tu se Đorđe prvi put susreo sa muzičkim pozorištem i mjuziklom.

– Godine 2002. gledao sam „Lutku sa naslovne strane” Mihajla Miše Vukobratovića (pesme Bore Đorđevića). To je bila divna predstava. Pitao sam se kako oni to proživljavaju i ispoljavaju sve te emocije kroz glumu i pevanje. Imao sam 11 godina i to mi je bilo nešto nesvakidašnje, što je ostavilo veliki pečat – govori Đorđe.

Priznaje da ima senzibilitet za tako nešto i da su ga uvek privlačili mjuzikli.

– Na fakultetu sam pokazao određene sposobnosti za balet i pevanje, sviram kontrabas i gitaru, muzički sam obrazovan... Na četvrtoj godini studija dobio sam priliku da zaigram ovde u predstavi „Slatka Čeriti”. Imali smo glumačke, pevačke i koreografske probe. Spoj te tri umetnosti je nešto predivno – ispričao je mladi glumac.

Gledao je dosta predstava ovog teatra – „Cigani lete u nebo”, „Grk Zorba”, „Producenti”, „Fantom iz opere”...

– Naravno, voleo bih da budem zaposlen za stalno i ovde, imam još zanimljivih iskustava i brusim svoj talenat. Ako već imam afinitete za muzički teatar, voleo bih ovde da se usavršavam – priznao je.

Nedaleko od Pozorišta na Terazijama, u „Kombank dvorani”, Stojković je igrao ser Robina u predstavi „Spamalot” Radoslava Milenkovića, te nije mogao da ne pomene i tu kuću, s obzirom na to koliko je blizu Pozorištu na Terazijama.

– Uvek sam priželjkivao da imam tako nešto – solo tačku, solo numeru – i tu sam dobio svoj song, koreografiju... Prelepo je sam izvoditi nešto pred punom dvoranom – govori „ser Robin”.

U Ateljeu 212 kao kod kuće

Pionirski park

Tokom osnovne i srednje škole, Đorđe je uporedo išao i u Muzičku školu „Mokranjac”. Istureno odeljenje ove škole nalazi se u Krunskoj ulici, gde je imao časove solfeđa i kontrabasa. Na putu do tamo, prolazio bi upravo kroz Pionirski park.

– Svaki dan posle škole kroz park sam šipčio i uživao koliko sam mogao i imao vremena. Bio sam zauzeto dete i taj luft od pola sata koristio sam da kupim čokoladicu, vodu ili sok i sednem da uživam u deliću prirode u centru grada. Voleo sam da sednem u glavnom delu, gde su se deca igrala, da vidim kako se igraju sa svojim roditeljima. Gledao sam kako to treba da se radi, kako roditelji treba da se ponašaju prema deci – opisuje Stojković i kroz smeh otkriva kako nekad čak ne bi ni otišao na solfeđo, ali bi, pošto nije mogao da se vrati tako rano kući, iz griže savesti, došao bar blizu škole, do parka, i proveo tu 45 minuta do sat i po.

Komentari1
0197b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dzordz
gledao sam mladog glumca na pozorisnim daskama. on je vulkan energije, i fizicki i duhovno. duboka koncentracija i transformacija, ako sam se dobro izrazio. pozdrav

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja