nedelja, 09.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 27.06.2020. u 19:12 Branka Vasiljević

Prota koji je spasao dva srpska cara

Bista Radoslava Grujića, zahvaljujući kome su u toku Drugog svetskog rata sačuvane mošti kneza Lazara, careva Dušana i Uroša, i despota Stefana Štiljanovića, biće osveštana sutra u porti Hrama Svetog kneza Lazara u Zemun-polju
(Фото општина Земун)

Da nije bilo prote Radoslava Grujića, ko zna šta bi bilo sa moštima cara Dušana, svetog kneza Lazara, cara Uroša, despota Stefana Štiljanovića. Zahvaljujući Grujiću, ovo nacionalno blago sačuvano je od okupatora u Drugom svetskom ratu. Uprkos tome, on je posle rata, zbog optužbi za saradnju sa neprijateljem, proganjan i oduzeta mu je nacionalna čast. Pre nekoliko godina prota je rehabilitovan, a sutra, na Vidovdan, u porti Hrama Svetog kneza Lazara u Zemun-polju uz blagoslov patrijarha Irineja biće osveštana bista ovog znamenitog čoveka. Obeležje podignuto njemu u čast rad je akademskog vajara Ljubomira Lackovića.

– Opština Zemun pomogla je postavljanje biste prote Grujića, sa željom da njegova ličnost i delo budu putokaz svim rodoljubima za to kako se mudrošću u teškim vremenima čuva blago naroda za buduća pokolenja – rekao je Damir Kovačević, zamenik predsednika opštine Zemun.

Život Radoslava Grujića, pravoslavnog teologa, istoričara i rodoljuba, bio je ispunjen progonima i nerazumevanjem.

– Rođen je u Zemunu 29. juna 1878. godine. Bogosloviju je završio u Sremskim Karlovcima, rukopoložen je za sveštenika i postavljen za pomoćnika paroha u crkvi u Zemunu. Diplomirao je prava u Beču (1908) i filozofske nauke u Zagrebu (1911), gde je i doktorirao – kažu u opštini Zemun.

Već na početku Prvog svetskog rata austrougarske vlasti su ga uhapsile zbog nacionalnih ideja, tako da je nekoliko godina proveo u zatvoru u Gospiću i Bjelovaru. Nakon rata, 1920. godine odlazi na Skopski univerzitet, gde i pokreće Muzej Južnih Slovena. Prilikom iskopavanja manastira Svetih arhangela u Prizrenu 1927. godine on pronalazi zemne ostatke cara Dušana. Pošto u to vreme nije postojala ideja gde bi se oni pohranili, godinama ih je čuvao sam prota. Postoji priča da je 6. aprila, na dan bombardovanja Beograda, svojim telom štitio kovčežić sa kostima cara.

Ali, ovo nije bio kraj protinim zaslugama. Sa protojerejem Lazarom Mirkovićem 1937. godine obilazi Rumuniju i Mađarsku i zajedno registruju najznačajnije srpske spomenike i ostale umetničke vrednosti u tim zemljama. Od 1937. predaje istoriju srpske crkve na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, a dopisni član Srpske kraljevske akademije postaje 1939. godine. Radio je na osnivanju Muzeja Srpske pravoslavne crkve.

Njegov rad na očuvanju srpskog nasleđa nastavljen je i u Drugom svetskom ratu. Posebno se istakao u toku 1942. godine, kada su ustaše skrnavile fruškogorske manastire. Čuvši šta se dešava, on se obratio Johanu Albetu fon Rajsvicu, savetniku u nemačkom upravnom štabu zaduženom za staranje o spomenicima kulture i jednoj od malobrojnih pozitivnih ličnosti iz okupacionog režima. Molio ga je da mu pomogne da spasu deo nacionalnog blaga. Rajsvic, koji je studirao istoriju Balkana i protu poznavao i pre rata, izašao mu je u susret.

Tako je prota u poslednjem trenutku iz manastira Bešanovo, Jazak i Šišatovac spasao mošti svetog cara Lazara, cara Uroša i despota Stefana Štiljanovića, poslednjeg kneza paštrovskog, i preneo ih u Beograd. Sa protom je, osim moštiju, u Beograd stiglo i desetak kamiona relikvija i ikonostasa.

Istovremeno, prota je neumorno radio na zbrinjavanju srpskih izbeglica, na prikupljanju podataka o zločinima nad Srbima i njihovoj imovini u Nezavisnoj državi Hrvatskoj. Upravo zato mu se posle rata obratila nova vlast, ali se on vrlo brzo našao na njenom udaru zbog navodne saradnje sa neprijateljem. U aprilu 1945. godine udaljen je sa Univerziteta, a u septembru mu je oduzeta nacionalna čast i proglašen je za zločinca.

– Odnos vlasti posle Drugog svetskog rata prema profesoru Grujiću najbolje je opisao nemački oficir, baron Fon Rajsvic, kada je posle rata čuo za osudu: „Tom čoveku možete da zahvalite za očuvanje svog kulturnog nasleđa! Sramota!” – navode u opštini.

Prema svedočenju savremenika, ove odluke teško su pogodile protu koji je inače bio blage naravi. Svoj radni vek proveo je u Muzeju Srpske pravoslavne crkve u Patrijaršijskoj biblioteci, a umro je 1955. tokom lečenja na Hvaru.

Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu. Opelo mu je održao patrijarh srpski Vićentije Drugi, uz prisustvo deset episkopa. Po ličnoj želji, posmrtni ostaci njegovi i njegove supruge su 1992. godine preneti u manastir Grgeteg.

Januara 2013. godine pokrenut je postupak za njegovu rehabilitaciju. Odlukom Višeg suda u Beogradu rehabilitovan je 14. marta 2014.

Jedna ulica na Vračaru nosi njegovo ime.

Komentari4
f4566
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Милош Лазић
Аустријски официр Алберт фон Рајсвиц, византолог по струци, помогао је током окупације и Милану Кашанину да сачува експонате Музеја кнеза Павла који су већ били "запаковани". О њему је писао Дејан Медаковић у свом (аутобиографском) делу "Ефемерис". Нажалост, његов допринос у очувању нашег културног и историјског блага је препуштен забораву, што неодољиво личи на судбину проте Радослава Грујића.
Vuko
Čovek je zaslužio spomenik ili bistu koja će pleniti pažnju i razvijati interesovanje za njegov lik i delo. Bista na slici ni po postolje ni po izvedbi ne odgovara bilo kakvom kvalitetnom radu. Pogledajte kako izlgedaju spomenici u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Grčkoj, da ne pričamo o Italiji i daljem inostranstvu.
Никола
Слажем се да прота заслужује велики споменик.Међутим ова биста се подиже у црквној порти, а портама се не дижу велики споменици.
Bojan
Konačno da se neko seti ovog čoveka. Meni je puno srce zbog podizanja/otkrivanja biste gdina Radoslava Grujića.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja