četvrtak, 13.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 22.06.2020. u 08:00 Zoran Milivojević
FORMULE ŽIVLjENjA

Da li je ćutanje nasilje

Prekid komunikacije koji traje danima, pa i nedeljama, nije lepo, ali ni agresivno ponašanje, već vid emocionalne iznude, koji ima za cilj da se odnos nastavi, ali po volji osobe koja ignoriše partnera
(Срђан Печеничић)

Kada se nakon nekog konflikta dvoje koji su u nekom odnosu, vezi ili braku, jedno od njih povuče, zaćuti i počne da ignoriše onog drugog, nastaje veoma neprijatna i napeta situacija koja može trajati danima i nedeljama. Uobičajeno je da se onaj koji ignoriše drugog označava kao pasivno-agresivna osoba, to jest kao agresor. Kako se u našim stručnim krugovima često agresivnost pogrešno izjednačava s nasilnošću, onda se i osoba koja ignoriše doživljava kao nasilnik.

Ignorisanje druge osobe s kojom se ostaje u odnosu svakako nije lepo ponašanje i možemo ga označiti i detinjastim, ali ne zaslužuje da se označi niti kao agresivno, niti kao nasilno ponašanje. Ono je upravo suprotno od toga.

Kad se odrasli dure

Agresivnost dolazi od latinskog ad gradior, što znači pristupati, nasrtati, dok osoba koja ignoriše radi upravo suprotno. Pojam pasivna-agresivnost je skovao jedan američki pukovnik da bi označio vojnike koji ne odbijaju naređenja, ali ih zato izvršavaju sporo, nevoljno, s očiglednim otporom. Osoba koja ignoriše nije ni nasilna. Iako se danas ne razlikuje legitimna primena sile od nasilja kao nelegitimne i nepravedne primene sile, i iako se danas nasilje preširoko definiše, osoba koja se povlači iz komunikacije i počinje da ignoriše ne primenjuje nikakvu silu i nema osnova da se označi kao nasilnik. Upravo suprotno, nekada se ljudi povlače iz svađe i prekidaju komunikaciju da bi se samokontrolisali, da ne bi bili nasilni.

Uprkos svemu tome, ignorisanje od strane partnera može snažno da boli. Povremeno psihoterapeuti čuju izjave poput: Najgore mi je kada me ignoriše. Više bih volela da me i udari, samo da me ne ignoriše.

Da bismo bolje razumeli zašto odrasli ignorišu druge osobe s kojima su u odnosu, treba da se vratimo u detinjstvo kada deca počinju da koriste ovaj mehanizam koji se tada zove durenje. Deca se dure kada ocenjuju da drugi, roditelj ili drugo dete, koji bi trebalo da ih voli ili da prema njima ima prijateljski odnos, postupa prema njima na način koji nije fer. Reč je o subjektivnoj proceni deteta koja je često pogrešna. Kada dete proceni da se drugi ponaša na način koji je suprotan od toga kako dete zamišlja da bi drugi trebalo da postupa, ono počinje da se duri: izbegava pogled, ne želi da razgovara, odlazi u sobu da se samo igra i slično. To može biti situacija u kojoj dete nešto želi, a drugi to odbija. Kako mala deca ne razlikuju sebe od svojih želja, ona tumače odbijanje želje kao da ih drugi odbacuje, to jest ne voli. Ona tada zauzimaju poziciju: Ako ti ne voliš mene, ne volim ni ja tebe.

Dete koje se duri prema roditelju je zavisno od tog roditelja i ono ne može da napusti taj odnos. Ono što želi jeste da se odnos nastavi, ali da roditelj promeni ponašanje nakon što uvidi koliko je dete uvređeno njegovim ponašanjem.

Prema teoriji transakcione analize, svaki čovek, bez obzira na svoju starost, nosi u sebi svoje dečje Ja. Upravo to unutrašnje dete odraslog čoveka čini isto što i malo dete: duri se i želi da drugi promeni svoje ponašanje. Ono što razlikuje malo dete od odraslog je što su deca u poziciji zavisnosti od roditelja ili staratelja, dok odrasli nisu zavisni, tako da imaju mogućnost da izađu iz nezadovoljavajućeg odnosa, veze ili braka. Međutim, to njima nije cilj. Oni žele, kao i mala deca, da se odnos nastavi, ali na način koji je njima po volji.

Zato je ignorisanje partnera s kojim se ostaje u odnosu jedna vrsta emocionalnog iznuđivanja. Osoba koja ignoriše želi da se partner oseti loše isto kao što se i ona oseća loše i da se uplaši da će biti napušten, oseti krivim, oseti sažaljenje i da promeni ponašanje koje je i dovelo do konflikta i ignorisanja.

Ignorisanje deteta je zlostavljanje

Kada roditelj ignoriše dete, to je za dete najteža kazna. On tada poručuje detetu da je toliko loše i bezvredno da ne samo da ne zaslužuje roditeljsku ljubav, nego ne zaslužuje ni da mu se prizna da postoji. Zato je ignorisanje deteta jedan od težih oblika zlostavljanja.

Odrasli, emotivno zreli ljudi se ne ignorišu, oni razgovaraju. Ako jedan počne da ignoriše, drugi treba da se ponaša normalno i da ga pusti da se „ohladi”. Najgore je kada jedno dečje Ja počne da se duri, a dečje Ja ignorisane osobe se oseti odbačenim. Uvod u nasilnu scenu počinje mišlju: Ma koga ćeš ti da ignorišeš! 

Komentari10
3a897
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Rezultat besmislene komunikacije
Čemu komunikacija koja ne vodi napretku? Nekad je prekid debelo upozorenje pred konačni prekid. Ako druga strana ne menja ponašanje, čemu prazne reči.
Tatjana Spasojević
Drago mi je da sam pronašla ovaj tekst. Godinama se zalažem za ovakav stav. I moja majka, veoma požrtvovana i brižna, često se ljutila na mene i danima nije progovarala sa mnom. Najčešće zbog nekih sitnica. Toliko puta sam u tim situacijama pomislila kako bih više volila da dobijem batine i da se agonija završi. U tim situacijama znala sam da mi neće oprostiti šta god da uradim i plašila sam se i da joj priđem.
Maja
Ovim tekstom je pokriven jedan dio uzroka zbog kojih može doći do ignorisanja - i to isključivo onda kada neko želi da ostane u odnosu, a ignorisanje dođe kao način da druga osoba shvati da je nešto uradila pogrešno. Međutim, kada neko više ne vidi način da nekome objasni da ne želi ništa da ima s njim, a druga osoba uporno pokušava zadržati odnos, ignorisanje dobija svrhu utvrđivanja granice - davanje do znanja da više ne postoji odnos. Meni to nije nasilno, niti je iznuda, varam li se?
Olivera
Iako je moja majka, sada sedamdesetdvogodišnja žena, bila požrtvovana, brižna i neko na koga se moglo osloniti, pravila je roditeljske greške. Bilo je dana i nedelja kada me je ignorisala, ili mi upućivala poglede prekora i prezira. Možda su tada manje boleli od šamara, ali su ostavili mnogo gore posledice. Koliko god danas pokušavala da sebe prihvatim sa manama i da, kada zatreba sebe razumem, opravdam i sl. nisam u stanju. Ja sam svoj strogi kritički roditelj, internalizovan u detinjstvu.
Slavica
Istina...ja sam zbog cutanja i durenja izgubila osobu koju volim....cekam...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja