subota, 24.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 13.06.2020. u 09:48

Pomodarsko ruženje srpskog jezika

(Фото А. Васиљевић)

Ako se pogleda na izlog ili zaviri unutrašnjost naših knjižara može se videti da je oko 90 procenata novih knjiga srpskih izdavača štampano latinicom pa se pitamo kome su te knjige namenjene ako ne srpskom čitaocu. Kome se mi to dodvoravamo?

Jugoslovenski jezici su imali dva pisma ali za Srbe jedino pismo je ćirilica! Da li izdavači misle da će tiraž od 500 primerka povećati na neverovatnih 550 ako knjigu štampaju latinicom? Zar misle da će se tada Hrvati i Slovenci grabiti o njihova izdanja?

Srpski jezik, kao i ostali, trpeo je uticaje drugih jezika – onih naroda pod čijom smo vlašću bili, onih iz okruženja ali i udaljenijih naroda. Sada je najveći uticaj engleskog jezika. Neobično, ali u novije vreme zapaža se i velika prisutnost kroatizama. U doba dok smo živeli u bratstvu i jedinstvu to nije bilo toliko uočljivo. Jedino smo koristili izraz zarez umesto zapeta.

Iz nekih pomodnih motiva u našim sredstvima javnog komuniciranja sada se učestalo mogu naći izrazi koji nisu u duhu srpskog jezika: spočitavati umesto zamerati, prebacivati, nadomestiti umesto nadoknaditi, pridoneti umesto doprineti, dojmiti umesto ostaviti utisak, svako malo umesto svaki čas, glede toga umesto u odnosu na to, iznimno umesto izuzetno, učinkovito umesto delotvorno, unatoč umesto uprkos, i pored toga, posve umesto sasvim, uposlenici umesto zaposleni, razina umesto stepen ili nivo (istina, to je francuska reč u našem jeziku).

U prošlim vremenima Hrvati su, da bi se razlikovali od Srba, uneli u jezik dosta pozajmica iz češkog jezika. Makedonci su se od srpskog branili bugarskim jezikom. Bošnjaci, da bi se udaljili od Srba, sve više koriste turske arhaizme, a Crnogorci sada stvaraju sopstveni jezik kao i novu azbuku koja je sada postala abeceda.

Mi Srbi, pored toga što ne štitimo naše pismo ćirilicu olako prihvatamo i tuđe izraze i bez predaje se pokoravamo globalizaciji.

Vojin Reljin,
Bečej

 

Komentari76
b3bd5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Без ћирилице нема српске слободе
Куд ће веће ружење српског језика до тога каада аг пишемо туђим писмом. Од тога нема већег понижења Срба и њиховог језика.
ЈЕС
Од када је Ледо купио Фриком, у свакој њиховој реклами се појавио "ужитак". Многи чланци у интернет издањима српских новина и вести су очито преписани из хрватских издања али не и преведени на српски. Хрвати, Чеси и Словенци се више држе словенских речи и израза. Ко брани и чува српски језик? Да ли постоје лектори за српски језик у медијима? Како деца данас да заволе сопствени језик и писмо?
Aleksa Petrović
Стране речи прихватају нације које су ниског степена културе и образовања. што ми сада нисмо. То су нације које нису имале речи за одређене ствари и појмове па су користили оне стране речи са којима су дошли у контак онда када су се сусрели са тим истим стварима.Рецимо онда када смо били на нском нивоу техничке културе па смо прихватали називе разних уређаја онако како су их називали они који су нам то први пут представили. Рецимо дупли нипли, штопли, шраф(н)цигер и сл.
Petar
"али у новије време запажа се и велика присутност кроатизама". Pogledate ko su vam "spikeri" na "TV" Beograd. Pored ostaloga odatle i "kroatizmi".
Milomir
Meni smeta sto se u pola Srbije za dvoriste kaze "avlija", a savrseno mi je svejedno da li je na cirilici ili latinici. Ne volim ni orijentalno shvatanje (jezickog) identiteta, ali je to neka druga prica.
Костадин
Свеједноо ти је зато што си добрано одмакао у процесу најјевтинијег саморасрбљавања.Жалосно.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja