četvrtak, 02.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 04.06.2020. u 21:55 Živojin Rakočević
NAPADI NA SRBE NA KiM

Živeti u osinjaku

RTK se s većinom medija na albanskom jeziku obrušio na novinarku Aleksandru Dogandžić jer je u programu izgovorila reč Metohija, a nakon toga lavina incidenata zasula je upravo nezaštićene povratnike u ovoj oblasti
Миодраг Сташић на остацима куће у Дреновцу (Фото: Живојин Ракочевић)

Sigurnim korakom silazi niz svoje imanje Miodrag Stašić. Obilazi temelje srušene kuće, oko njega trči beli pas. Mala pitoma dolinica sela Drenovac u Metohiji, u koju su se, posle izgona 1999. godine, vratili Srbi. On ovih dana ima najviše gostiju otkako su se vratili u zavičaj. Na delu lica i nosa vidi se široka posekotina.

Preturio je osamdeset i šest godina preko glave, a ovo mu je, izgleda, najteži udarac i poniženje. „Zašto me napada?”, ponavlja pitanje dok opisuje kako ga je albanski čobanin udario nekim trnovim drvetom po licu. „Ja ti ništa nisam uradio”, govori kao da je napadač još uvek tu, kao da je i sada, sa stokom, na njegovom ograđenom imanju od pet stotina voćaka.

„Kakav si to komšija?”, opet pita kao da ga napadamo mi koji ga slušamo. „Krv mi je išla, ali ja sam krave isterao”, završava priču o stoci Faruka Agušija i njegovom čobaninu dovedenom iz Albanije. Usput, nabraja kao nešto prirodno krađe, kamenice, polomljene prozore, muke sina Nenada da se vrati u svoj dom. Psovke i uvrede ne pominje. Zna i s poštovanjem pokazuje kuće „albanskih komšija s kojima živi dobro”.

Od kuće Stašića je 2012. godine počeo povratak u kraj koji je u junu 1999. godine imao 456 srpskih stanovnika, a do danas su obnovljena tek 22 povratnička doma. Nenad je napravio mnogo kompromisa, ima politički nerv i stalo mu je do ove prelepe plodne zemlje i punog bunara okruženog kantama vode.

„Jedne me je noći Bog probudio, vidim gori traktor ispod prozora. Uspeo sam da ga ugasim, još se vide tragovi na plastici”, kaže s istom očevom sigurnošću. Od tada ima dovoljno vode za svaki požar. Povratnička naselja u Metohiji proteklih nedelja izložena su različitim oblicima napada, pretnji, paljevina, pljački, seči šuma i kamenovanjima.

Povratak na imanja i u zavičaj ima tri vidljiva perioda. Na početku su raseljeni puni snage i gotovo ne primećuju ostatke starih domova, zatrpane bunare i posečeno, kako kažu, „sve što je bilo drvo”. Radost povratka je iznad svega, počinje se s puste zemlje, iz tipskih kućica i velikih obećanja. Drenovac je zajedno s Petričem kraj gde grede uništenih domova gotovo vise oko puta Peć–Priština.

Druga faza povratničkog života nastaje oko godinu dana kasnije kada obećanja prestanu, kada se suoče s „novom realnošću”, stotinama sitnih prepreka i poniženjima. Treći nivo života je odlazak mlađih osoba i golo socijalno preživljavanje staraca što ne žele da odu ili nemaju gde da odu. Ti ljudi, posmatrano sa strane, po nekoj čudnoj logici nastoje da zaštite svoju imovinu i svoje bivše živote. Porodica Stašić izgleda kao da je uspela da preživi sve tri etape.

„Ako ponovo dođeš u šumu, udavićemo te ovde!”, poručili su, ovih dana, baki Stani Pantić iz obližnjeg sela Dugojeva. Zatekla ih je kako kradu i seku njen gaj i zabran. Porodice Repanović iz Osojana su opljačkane, Đorđije Đorović je napadnut sekirom. Odsustvo bilo kakve kazne, velike površine zemlje u vlasništvu Srba i psihologija konačnog obračuna stvorili su osećaj kao da ovim ljudima ništa ne pripada. Tom mišljenju jedino se direktno suprotstavlja goli život, jer pravdu i prepisane najbolje evropske zakone nije moguće primeniti. U tome se slažu stranci, Srbi i Albanci. Unutrašnja organizacija geta nije ni osposobljena ni snažna da pruži sigurnost i zaštitu Dok razgovaramo u dvorištu Stašića stoka sa obližnjeg brdašca ponovo ulazi u nečije tuđe imanje.

Nema ni nedelju dana otkako je u selu Berkovo zapaljena kuća Žarka Vučkovića. Predsednik privremenog organa opštine Klina, po srpskom sistemu, Božidar Šarković, stoji ispred zgradice čiji su se beli plastični prozori iskrivili od vatre i objašnjava da je trebalo da naprave plantažu, da kultivišu okolinu, da se obnovi život... Sve te njegove reči utapaju se u rastinje čitavog reda pustih, obnovljenih srpskih domova. Nabraja čudnom rutinom sve napade i incidente, a za Miodraga Stašića kaže da „nije ni sa kim razmenio dve loše reči”.

Dva podeljena sveta razmenjuju loše reči i loša dela u ciklusima koji su, već dvadeset godina, uglavnom usmereni prema jednoj strani. Sredinom maja se javni servis Radio-televizija Kosova, zajedno s većinom medija na albanskom jeziku, obrušio na novinarku Aleksandru Dogandžić jer je, u programu na srpskom, izgovorila reč Metohija. Nakon toga, lavina incidenata zasula je upravo potpuno nezaštićene povratnike u Metohiji. Da li je to deo povoda i kako oni koji su žrtve vide motive napada na sebe?

„Uvek kada imamo neka dešavanja, predizborne kampanje, neke pregovore u Briselu, smene kod njih i probleme u njihovim strukturama – govorim za pokrajinsku vladu – uvek tada, ne znam kako, kao razjareni osinjak okome se pogotovo na Klinu, Istok, Peć, Goraždevac”, kaže Božidar Šarković. Veće sredine izgledaju zaštićenije, ali zavoji na glavama Žike i Branislava Vučića iz Donje Gušterice kod Lipljana govore drugačije. Izolovani u getima kao na ostrvima, koja ponekad mogu biti i jedna kuća, Srbi opstaju.

Kamenice što ovih dana padaju na selo Ljubožda kod Istoka ne mogu prekinuti potrebu da se bude na svome i blizu svojih svetinja. Povratnici iz tog mesta vide ostatke Studenice Hvostanske i sasvim retko, zbog straha, odlaze na njene zidine. Znaju svaku priču, predanje, čudo povezano s manastirom i sedištem episkopije koju je osnovao Sveti Sava. Pogled iz njihove perspektive je jasan: mreža duhovnih i kulturnih tačaka gradi povezanost koja se opire svakoj razdvojenosti i podeli, a nemoćnima daje snagu pobednika.

Komentari9
b0428
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vetar duva
Salji vojsku, sta cekas? Sila silu postuje.
milan
To je globalna demokratija koja je došla sa NATO bombama
Крле
Док је оваквих јунака, биће и наде за Метохију. Ничија није горјела до зоре. Догодине у Призрену! Даће Бог!
slavko
A pošto Bogova ima mnogo neka se prvo oni dogovore. Da ljudi đaba ne ginu.
Simić Dušan
Jadni ljudi. Naša vlast kaže : "Niko ne sme da maltretira Srbe na KiM". Šta sad? Očigledno da smeju. Lako je sedeti u Beogradu i lagati narod.
Milutin Pavlovic
Sta to hocemo da dokazemo i kome. Cemu se ti ljudi vracaju kada i sami znaju da njima tamo zivota nema. Nije ga bilo dok je nasa vojska i policija bila, a kamoli sada. Umesto da se na pravi nacin pobrinemo o tim ljudima, i damo im ognjista u polupustoj Srbiji. Mi ih vracamo u pakao..Pametno nema sta!!!
Nebojsa
Naravno
Suzana zagar
Niste u pravu.To je njihov dom i zemlja ,Srbija.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja