ponedeljak, 06.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 04.06.2020. u 19:05 D. Mučibabić, D. Aleksić
NA ZDANjU BIVŠE GLAVNE ŽELEZNIČKE STANICE

Fasada i krov obnovljeni, sledi uređenje enterijera

Čeka se odluka Vlade Srbije koja će potvrditi ili odbaciti nagoveštaje da će u zgradu na Savskom trgu biti preseljen Muzej Nikole Tesle
(Фото: Град Београд)

Obnova fasade i krova na zdanju bivše glavne železničke stanice u Savskom amfiteatru, započeta u septembru prošle godine, okončana je, a u toku su probe dekorativne rasvete, kaže za naš list Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda. On nije mogao da precizira kada će unutrašnjost objekta biti sređena jer se čeka odluka Vlade Srbije koja će razrešiti sudbinu zgrade za koju mnogi Beograđani ne mogu da prežale što nije ostala železnička stanica.

− U njoj će 99 odsto biti Muzej Nikole Tesle i obnova enterijera bivše stanice ne može da počne dok se ne uradi projekat. Zato su nedavno i osnivačka prava ovog muzeja iz Krunske ulice 51 odlukom vlade prešla sa grada na Republiku – podseća Vesić.

Uz Jovana Vorkapića, direktora Republičke direkcije za imovinu, koja je investitor obnove zgrade, Vesić je drugi zvaničnik koji javno tvrdi da je preseljenje zaostavštine najvećeg srpskog naučnika već gotova stvar iako se u vladi tim povodom još ne izjašnjavaju osim „da rade na konceptu novog muzeja” i da je „reč o složenom projektu u koji su uključeni brojni stručnjaci”.

Zgrada stare stanice, kada majstori uskoro završe sve radove na njenoj spoljašnosti, osvanuće sa pojedinim novim-starim elementima, odnosno detaljima koje je nekada imala, ali su joj u toku više decenija uklonjeni

Za obnovu spoljašnjosti zdanja nekadašnje stanice, kulturnog dobra od velikog značaja, koja se privodi kraju, zaduženi su „Koto” i „Alp inženjering”. Oni su taj posao dobili ne na otvorenom tenderu već u okviru direktnog pregovaračkog postupka, bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda. Razlog za ovakav način angažovanja bila je hitnost. Nije ipak jasno zašto je za rekonstrukciju, koja je mesecima ranije najavljivana, izvođač morao da bude izabran po hitnom postupku i zašto nije raspisan tender budući da vrednost posla prilično prelazi pet miliona dinara.

Kada je reč o rekonstrukciji fasade i krova stare glavne železničke, nadležni su najavljivali da će ona biti završena do Sretenja 2020, ali to se nije desilo. Na zgradi se, ipak, radilo bez prekida, a u međuvremenu direkcija je organizovala još jednu javnu nabavku zbog poslova koji prvobitno nisu predviđeni.

Zgrada stare stanice, kada majstori uskoro završe sve radove na njenoj spoljašnosti, osvanuće sa pojedinim novim-starim elementima, odnosno detaljima koje je nekada imala, ali su joj u toku više decenija uklonjeni. Najuočljivije je grb Kraljevine Srbije koji je zimus vraćen iznad glavnog ulaza u zdanje. U toku ovih radova obnovljena je i nadstrešnica prvog perona i stolarija, a detaljno se majstorisalo i na glavnim ulaznim vratima.

Nadležni su u više navrata isticali da će u toku ove obnove biti vraćeni autentični elementi fasade, ali ona ipak nije dobila izvorni izgled. Tu se pre svega misli na nekadašnje dve reprezentativne kule sa nadstrešnicom (iz pravca Karađorđeve). Beograđani koji godinama na forumima pomno prate obnovu starih gradskih zdanja i upoređuju sadašnje stanje sa onim sa starih fotografija, zameraju što u toku ove rekonstrukcije nisu vraćeni i neki drugi detalji na zgradi, ali i što glavna ulazna vrata, kako zapažaju, neće biti kao izvorna.

Železničari i ljubitelji železnica uz ove, imaju i druge zamerke. Glavna je, svakako, što nadležni nikada nisu prihvatili njihov predlog da se u zdanje stare glavne preseli muzej čija bi to kuća najlogičnije i trebalo da bude – Železnički.

Umesto toga, otkako je stanica zatvorena, autobuska i tramvajska stajališta u njenoj okolini su stari naziv „Glavna železnička stanica” promenila ime u „Savski trg”.

Na tom trgu čiji je glavni ukras staro stanično zdanje uveliko se uređuje plato. Uz to, sređuju se i trotoari i nova crpna stanica, sadi se drveće... Ipak, svi ti radovi neće biti gotovi još prilično dugo, odnosno barem do kraja septembra. To je poslednji rok, u nizu arhiviranih datuma, za završetak obnove trga. Razlog za novo pomeranje je prolongiranje dopremanja ogromnog spomenika Stefanu Nemanji iz Rusije na budući Savski trg koji pretenduje da postane glavno beogradsko mesto okupljanja.

Trg će, možda, konačno biti završen u osvit jeseni, ali trenutno u vezi sa tim javnim prostorom postoje dve nedoumice – zašto i dalje na njegovom obodu odolevaju privremeni prodajni i ugostiteljski objekti koji su ruglo trga i grada, ali i kada će i da li će uopšte biti vraćena izvorna fasada na zdanje Pošte. I jedno i drugo nadležni su najavljivali u više navrata.

Ukras amfiteatra 136 godina

Glavna železnička u rad je puštena 1884. godine, a podignuta je po projektu Austrijanca Fon Flatiha koji je razradio arhitekta Dragiša Milutinović. Devedeset devet godina kasnije proglašena je za kulturno dobro od velikog značaja. Od otvaranja pa sve do 1. jula 2018. imala je isključivo jednu ulogu − glavnog železničkog putničkog čvorišta u prestonici. Prvog julskog dana pre dve godine njenu ulogu preuzeli su nedovršeni Prokop, koji i dalje nema staničnu zgradu, i stanica Topčider koja je decenijama, kada je reč o putničkom saobraćaju, bila zapostavljena.

Komentari5
48ce8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Samo ne "miks" sa"sadržajima "
I to je bolje nego strpati Teslin muzeju u zgradu na Dorćolu gde bi radi popunjenosti viška prostora deliila spratove sa restoranima , kafićima a u boljem slučaju advokatskim kancelarijama ili još nekim preduzetničkim "sadržajima " .Mana prostora na Stanici je buduća izuzetna frekventnost i oblik zgrade koji omogućava lako penjanje po fasadi i ulazak u nju kod činjenice da bi se tu nalazila bitna građa. Važno je i šta će biti sa starom vilom na Vračaru.
darija
Praksa, pretvaranja starih zeleznicki stanica u muzeje ,postoji odavno u velikim metropolama, koje su imale vise manjih i jednu glavnu stanicu. Muzej Orsej u Parizu smesten je u jednoj od bivsih manjih starih stanica Pariza , ali ne u glavnoj , jedinoj i najstarijoj, kao sto je nas slucaj. Svi smo ponosni na delo i rad naseg Tesle, ali svakom svoje mesto. Ako vec mora da bude muzej, umasto stanice, onda je to mesto za muzej zeleznice.
Милан
Вратити изворни изглед згради са свим елементима које је имала, а који су нестали у међувремену. И ту, свакако, није место музеју Николе Тесле.
Predrag
Vratiti dva koloseka za BG voz, to je centar i zaslužuje da ima direktnu železničku vezu!
Miodrag
Koji je to um mogao da unisti zeleznicku stanicu .

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja