ponedeljak, 13.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 03.06.2020. u 15:00 Milica Dimitrijević

Inspiracija tokom policijskog časa

Izložba najnovijih radova Ivana Šuletića biće otvorena večeras, od 19 sati do 21, u beogradskom prostoru Galerije Rima
Иван Шулетић, „Cityscape 13”, 2019. (Фото: Мики Јевтовић)

Specifično otvaranje izložbe u specifičnim uslovima biće organizovano danas u beogradskoj Galeriji Rima. Bez uobičajenih govora koji prate ovakve situacije, a zbog epidemije virusa korona, od 19 sati do 21, galerijski prostor biće dostupan publici kako bi nesmetano, u različitim intervalima ove prve večeri (traje do 26. juna) mogla da pogleda izložbu najnovijih radova Ivana Šuletića. Neki od njih – većinom stvoreni za prethodnih godinu dana – nastajali su tokom proteklih meseci, čak i tokom policijskog časa, u kućnim uslovima.

– Okolnosti jesu, najblaže rečeno, čudne, ali preduzeli smo sve mere da otvaranje bude u skladu sa aktuelnim standardima ponašanja u zatvorenom. Sa ovom galerijom sarađujem još od 2017, kada su moja dela bila prikazana u njihovom kragujevačkom prostoru, nastupao sam sa njima vrlo uspešno dva puta i na Sajmu savremene umetnosti u Beču i radujem se ovoj izložbi – rekao je Ivan Šuletić (1982) za naš list tokom završnih priprema za izlaganje.

Ovaj autor, koji je diplomirao na Slikarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu 2007, gde je i doktorirao 2015, i koji radi u zvanju docenta na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, već je uveliko prepoznat na umetničkoj sceni posredstvom svoje prakse da domišljato ukršta tradicionalni medij slike i crteža sa idejama i mehanizmima savremenog virtuelnog sveta. Baveći se odnosom između mesta iz realnosti i njihovih supstituta u vidu digitalne fotografije na internetu kroz viševekovnu temu pejzaža, njegove radove karakteriše tradicionalna tehnika slikanja i crtanja, metod repeticije jednog fotografskog isečka grada ili prirode, koji minucioznim i dugotrajnim slikanjem dovodi do šematizovane strukture.

Mislim da ne postoji osoba kojoj pandemija nije dovoljno ispomerala ritam i rutine življenja  

 Na novitete u njegovom stvaralaštvu koje ćemo imati priliku da vizuelno iskusimo ukazuje nam Marija Stanković, kustoskinja ove galerije i autorka teksta u pratećem katalogu, koja kaže da je do sada Šuletić organizovao površinu svojih dela mrežom u kojoj je svako posebno polje bilo postavljeno u smeru linearnog kretanja ili kao u ogledalu, ali da nova serija predstavlja iskorak time što polja ulaze u rotacije i cirkulišu po površini, stvarajući privid izlaska iz/ulaska u sliku.

– Pored toga, učinjen je korak dalje i u procesu izlaska u prostor, materijalizacijom ili „oprostoravanjem crteža” u vidu objekta koji se prvi put može sada videti – naglašava ona.

Dovodeći Šuletića u relaciju sa promišljanjem mehanizama kapitalizma, kao i sa Gerhardom Rihterom, ona analizira, potom, još jedan dublji sloj njegovog pristupa.

– Osim što ideju grada kojim se bavi definiše kroz koncept „ne-mesta”, tip arhitekture koji može biti lociran bilo gde na planeti, ponavljanje motiva do određenog nivoa poništava njegovu prepoznatljivost, dovodeći sliku do granica apstrakcije. Istovremeno, mreža u koju ih smešta dozvoljava tenziju između svih mogućih značenja koje motiv konotira a da pritom struktura neometano generiše antinarativne i čisto estetske kvalitete – otkriva nam naša sagovornica.

Šuletić je, inače, izlagao na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u Srbiji i inostranstvu, njegovi radovi se nalaze u javnim i privatnim kolekcijama, među kojima su Muzej grada Beograda, kolekcija Galerije savremene umetnosti Niš i druge, a dobitnik je prve nagrade Fondacije „Vladimir Veličković” za crtež 2018, kao i nagrade „Likovna jesen” 2016. i druge nagrade „Niš art fondacije” za 2015.

Zaključujući razgovor o izložbi, a vraćajući se na vreme koje smo preživeli u izolaciji, primetio je:

– Kad smo kod novih okolnosti, mislim da ne postoji osoba kojoj pandemija nije dovoljno ispomerala ritam i rutine življenja, da nije došla do tačke u kojoj preslaže prioritete i svoja dosadašnja postignuća slaže po nešto izmenjenoj lestvici. Pre nekoliko godina mi je postavljeno pitanje o tome da li svoje „gradove” vidim kao utopije ili distopije. Nemir i strah koji ovih meseci svi osećamo samo je pojačan time što je situacija namestila da smo se počeli plašiti jedni drugih, možda jednako koliko i samog virusa. Na mojim radovima od početka nema ljudi, to su uvek bili prazni prostori, ali sam tek sada postao svestan kakav svet oni čine vidljivim. Pojavio se na internetu tokom pandemije jedan slogan koji me je potpuno užasnuo: „Sami zajedno.” Tu sada dolazimo do leksičkih razlika, razlike pojmova gomile i zajednice, ali o tome, možda, nekom drugom prilikom.

Komentari0
24089
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja