utorak, 07.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 02.06.2020. u 14:10

Pandemija istakla loš položaj radnika s istoka Evrope na zapadu

(Фото ЕПА / PATRICK PLEUL)

Stotine rumunskih radnika - migranata zaražene su novim koronavirusom u klanicama u Nemačkoj i Holandiji, što je novi aspekt pandemije koji ističe dilemu sezonskih radnika koji su na Zapad došli iz siromašnijih država Evropske unije, piše redakcija Radija slobodna Evropa(RSE) na engleskom jeziku, prenosi Beta.

Poljoprivrednici u Francuskoj, Italiji, Nemačkoj i drugde redovno zapošljavaju migrantske radnike za žetve, dok se kompanije za preradu mesa u tim i drugim zemljama takođe u velikoj meri oslanjaju na Rumune i druge istočne Evropljane.

Institucije EU su priznale da su takvi radnici „vitalna radna snaga na farmama u Nemačkoj, Francuskoj i drugim članicama i da obezbeđuju hranu širom Evrope, ali da su im često uskraćena prava”.

Evropski parlament i Komisija saopštili su 25. i 26. maja da su „duboko zabrinuti izveštajima o nesigurnim uslovima rada i nedostatku bezbednosnih mera za prekogranične, pogranične i sezonske radnike”.

Ali i dok su se vlade s obe strane obavezale da će pružiti bolju podršku Rumunima koji su spremni da rade sličan posao kod kuće ili ublažiti „strukturalne” probleme koji muče tržište prekograničnog rada, postoji sumnja u obećanja o brzim promenama.

Rumuni i drugi istočni Evropljani često žele slabo plaćene poslove koji ne zanimaju njihove zapadne kolege.

Stručnjaci kažu da bi posao koji se u Nemačkoj plaća oko 1.500 evra mesečno, u Rumuniji mogao da donese 430 evra minimalne zarade.

Tako su evropske mere ograničenja, uvedene u martu dok su se vlade borile da spreče širenje korona virusa, ostavile neke bogatije zemlje bez stotina hiljada radnika iz siromašnijih istočnih država na koje se inače oslanjaju.

Rumunska manjinska vlada na čelu s liderom Nacionalne liberalne partije Ludovikom Orbanom (Ludovic) 4. aprila se saglasila da dozvoli sezonskim radnicima da odu u inostranstvo čarter letovima koje su organizovali zapadnoevropski poljoprivrednici, pod uslovom da postoji dogovor s vlastima u odredišnim zemljama.

Potez Bukurešta usledio je posle deklaracije zemalja EU u martu da je snabdevanje hranom, pitanje nacionalne bezbednosti i, prema rečima rumunskog ambasadora u Berlinu Emila Hurezeanua, odluke nemačkih ministarstva poljoprivrede i unutrašnjih poslova o ukidanju ograničenja putovanja početkom aprila, tako da su tamošnji poljoprivrednici mogli da plate čarter letove za prevoz sezonskih radnika iz Rumunije.

Nekoliko dana kasnije, 9. aprila, hiljade radnika iz siromašnih sela ukrcalo se na niskobudžetne letove na aerodromu u Klužu na severozapadu Rumunije.

Prizori kako 2.000 ljudi ne držeći fizičku distancu ulazi u pretrpane autobuse na regionalnom aerodromu u vreme strogih mera ograničenja izazvali su negodovanje.

Rumunski ministar saobraćaja Lucian Bode rekao je 14. maja parlamentu da je između suspenzije redovnih letova usled pandemije 16. marta i 4. maja bilo 188 čarter letova sa sezonskim radnicima iz Rumunije u Nemačku, Holandiju, Veliku Britaniju, Italiju, Belgiju i Austriju.

Izbijanje korona virusa u klanici u Birkenfeldu na jugoistoku Nemačke 28. aprila istaklo je nedaće istočnih Evropljana na radnim mestima na zapadu kontinenta. Oko 200 Rumuna zaraženo je kovidom19 i najmanje jedan je umro.

Početkom maja pojavila se vest o pozitivnim testovima na korona virus u holandskoj fabrici za preradu mesa u kojoj radi 270 Rumuna.

Rumunsko ministarstvo spoljnih poslova 11. maja je saopštilo da je 13 od 80 zaposlenih Rumuna koji su bili pozitivni na testovima na korona virus u fabrici za preradu mesa u Kosfeldu na zapadu Nemačke, hospitalizovano sa simptomima kovida19.

Postrojenje u kome su zaposleni Rumuni i Bugari zatvoreno je do daljnjeg.

Dojče vele je citirao je ministra zdravlja pokrajine Severne Rajna-Vestfalije Karla Josefa Laumana koji je sugerisao da je zajednički smeštaj u skučenim prostorima možda podstakao zaražavanje.

(Foto EPA / PATRICK PLEUL)

„Stotine su se razbolele u klanicama”, rekao je 21. maja za RSE ambasador Hurezeanu. On je naveo „ceo lanac” podugovarača koji su pregovarali o platama i smeštaju u ime zaposlenih. „Poslodavci nisu proverili uslove življenja”, rekao je on. „Samo su platili po satu”.

Hurezeanu je rekao da iz Rumunije, Poljske i Bugarske dolazi 70 do 75 odsto od 300.000 stranih radnika koji svake godine u Nemačkoj beru voće i povrće.

Otkako se u martu pandemija proširila većim delom Evrope, oko 27.000 sezonskih radnika otputovalo je u Nemačku da beru špargle i jagode. Većina su Rumuni, rekao je Hurezeanu, zatim Ukrajinci, Poljaci, Bugari i Česi.

On je istakao izvestan napredak. Sprovedene su provere da bi se ukinulo plaćanje po kilogramu, umesto po satu, rekao je Hurezeanu, a kolektivno zdravstveno osiguranje je povećano sa 70 na 115 dana.

„To je težak posao i mnogi Rumuni ga rade već dugi niz godina, bilo da su direktno zaposleni (na farmama) ili preko posrednika u Nemačkoj i Rumuniji”, rekao je on.

Stotine rumunskih radnika protestovale su u Bonu 19. maja zbog neisplaćenih zarada i loših uslova rada, tvrdeći da se prema njima postupa „kao prema robovima” pošto je bankrotirao jedan uzgajivač jagoda kod kojeg su radili.

Istog dana pokušavajući da neke od njih privuče kući, rumunski ministar poljoprivrede Adrian Oros najavio je paket od najmanje 20 miliona evra za podršku mladim poljoprivrednicima koji su ranije radili u inostranstvu.

Oros je takođe rekao parlamentu da će od 1. juna vlada povećati minimalnu mesečnu platu u poljoprivrednom sektoru na 3.000 leja (620 evra) mesečno kako bi ubedila rumunske migrante da ostanu u zemlji.

Neki od demonstranata u Bonu su našli posao na obližnjim poljoprivrednim dobrima, dok su se drugi vratili u Rumuniju.

Dva dana kasnije, 20. maja, posle pritiska nemačkih poljoprivrednih sindikata, nemačka vlada je saopštila da će usvojiti zakon za uklanjanje podugovarača iz procesa zapošljavanja. Taj potez, rekli su pristalice mera, osigurao bi bolje uslove sezonskim radnicima iz zemalja s niskim platama.

Hajl je naveo „strukturalne” probleme u industriji koji zahtevaju duboke reforme, ukazujući da je do 80 odsto radnika u nekim klanicama zaposleno preko podugovarača ili čak preko pod- podugovarača.

Očekuje se da će nemačka vlada izneti predlog zakona kojim će zahtevati da kompanije direktno zapošljavaju radnike uključene u klanje ili preradu mesa, mada će biti izuzetaka za mala zanatska preduzeća.

Hurezeanu, koji je prisustvovao sastanku s visokim zvaničnicima nemačkih ministarstava unutrašnjih poslova i poljoprivrede da bi razgovarao o nacrtu zakona, rekao je da je to „radikalna promena” zakona.

„Bili smo koautori. Napravljen je na našoj patnji”, rekao je.

Drugi su skeptičniji. Bivša ministarka rada iz opozicionih socijaldemokrata Lia Olguta Vasilesku 9. aprila je situaciju Rumunije s migrantskim radnicima poistovetila sa „kolonijom”.

Komentari3
e503b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar
Ako se budu previše bunili dovešće oni Filipince koji će raditi i tri puta jeftinije.
nikola andric
Njih dovoze i odvoze u malim prevoznim kolima a stanuju zajedno u jeftinim privatnim (tesnim) prostorijama. Dakle razmak od 1,5 m nije moguc. Jedan moze da zaradi 10 drugih a ovi 100 dodatnih. Zovu se ''sezonski radnici'' po zapadnoj potrebi. Zapadni zemljoradnici su godinama bili finansirani iz evropskih fonodova i na taj nacin stvorili velika preduzeca cije plodove ne mogu sami da oberu. To je ocevidna sudbina Srba u EZ. ''privremeni rad'' ce biti zamenjen za ''sezonski''.
Kile
Tu su i radnici iz Srbije .

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja