utorak, 14.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 01.06.2020. u 20:00 Gvozden Otašević

Istovremeno objavljena dva rečnika Dragačeva

Srpska akademija nauka i umetnosti i Institut za srpski jezik SANU objavili su slovar Miloja Stevanovića u Dijalektološkom zborniku, a on istu knjigu sa 272 razlike u izdanju Biblioteke opštine Lučani
Милоје Стевановић у Чачку са својим издањем речника (Фото: Г. Оташевић)

Čačak – Biblioteka opštine Lučani u Guči upravo je objavila Rečnik Dragačeva iz pera Miloja Stevanovića (71), vrednog beležnika zavičajnih pojmova i sećanja, i na 735 stranica obrađeno je čak 14.000 pojmova i zbitija sa pobrđa i planina ovog dela zapadne Srbije. Gramatičku obradu i akcentovanje učinili su profesor dr Dragoljub Petrović i dr Jelena Kapustina, a ilustracije slikar Božo Plazinić iz Čačka.

Stevanović je, kao vlasnik jednog od najuspešnijih privrednih društava u Čačku (KMN) obavio nemerljiv ajluk radeći na rukopisu pet godina, uglavnom noću, često do jutra, jednim prstom na tastaturi računara, te veli za „Politiku”, na narečju s kojim je potekao:

– Ovaj rečnik rodnog mi Dragačeva jeste uzdarje mojim zemljacima i svim čuvarima jezičkog blaga našije predaka, a naročito slovoljubcima koji prineše svoj trud i ljubav da ova zbirka reči bude što verodostojnije svedočanstvo o onima koji pre nas bejahu, čije zapretene tragove ovim slovarom rasprćemo, eda bi od zaboravlja otrgnuli njihove nade, radovanja, trudove, postignuća, patnje, tuge i boli, rečima kojima su boli iskazivali.

On je iz svojih 17 prethodnih knjiga sabrao draga slova dragačevske postojbine, arhaizme ali i savremene reči i svaku, po nauku profesora Petrovića, objasnio prigodnim sećanjem iz zbilje ovog kraja.

U ovim zlatnim koricama narodne pameti saznaje se šta znači ili čemu služe autnjaci, bezvrkan, vranj, golubarac, dižiglava, dostoveriti, odvrko, utrven, krdžav, ovićak, sajman, olajle, zasonica, zaumit, zloeb, zovnut, igleni, izbungurati, zaalenjeti, načoklešiti, kuvet, jolpaz, kabuliti, kanatiti se, kedžiti, kijak, klempeta, klečka, kljukoprc, krdisati, krmezli, krušac, kuresati, kukumud, ložičica, mačužica, misirak, mešaja, mlogo, močilo, muzuviran, mutvak, mućurla, ovićak, ogrizina, okevešiti se, olajle, oćko, palamuđevina, paprica, pizgor, povuriti, polipsati, poličarka, poslatak, postat, potaman, potegalac, pošalandrcati, prviti pitanje, prvešče, prevrljeziti, prevrt, prekratiti, preparlati, preperušati, presolac, tuka, siđelac, uamiti, pruglo, pustošan, razvala, raztovrzti, raskalabučiti, sampas, sapanđela, skerebičiti, skrnjatoriti, sova, srcana, stanovnik, straovica, suvrs, tarliti, tesak, tresigaća, tupalj, ćava, ćereslo, đokovina, ćustek, ubojnica, uđereziti, ustaoc, usuliti, crvoglav, čazben, čakaras, čatal, čekleisati, šaklamati, šedrnja, šuntav...

Evo kako to izgleda u rečniku, recimo za pojam dižiglava: „dižiglava ž `uobražena osoba`. – Bila ti Zora, kad je đevovala, dižiglava, pa joj spevo Desimir pesmu: Zapjevala ptica kos, naša Zora digla nos/ proćero bi kola sjena ispod nosa njena.”

Ili, zviždati: „zviždati. Opričo mi đedo Sreten šta znači ona izreka prošlo babu zviždanje, pa veli kako su zemajle bile zadruge pa puna kuća naroda, pa se mladenci zdogovore da on iz kukuruzišta zvizne, bajagi da ćera orlušinu, pa se mlada iskrade koda nj, a jamput ona veli čoveku: Zviznu li ti il se mene učini? Et, tako ti je bilo sa zviždanjem, a potlje kad su omatorili, nit je on zviždo, nit se njoj činilo da zviždi, prošlo ig, kaže, zviždanje.”

Zanimljivo je, povrh svega, da je ovaj rečnik, sa nekim izmenama, skoro istovremeno objavio i Srpski dijalektološki zbornik Srpske akademije nauka i umetnosti i Instituta za srpski jezik (čiji je glavni i odgovorni urednik akademik Slobodan Remetić). Razlika je, kaže Stevanović, u 272 pojma. Ukratko: lingvisti su, poštujući svoja pravila, smatrali da bi neke pojmove, recimo, trebalo upisati kao sijeno i dijete a Stevanović, sa svoje strane, reče da mora poštovati izgovor svojih predaka, pa to ide kao sjeno, djete... I dodaje u uvodnom slovu svog izdanju dragocene knjige:

„Gramatičku obradu i akcentovanje ovog rečnika, na osnovu zvučnih zapisa u kojima sam iščitao reči i primere koje ispisah i razgovora koje sam snimo sa mnoštvom staraca i starica širom Dragačeva, od Krstaca do Gornjeg Dupca, izvršili su dr Dragoljub Petrović, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu u penziji, i dr Jelena Kapustina, naučni saradnik Instituta za srpski jezik SANU kojima dugujem besceno blagodarje... Trebalo je da ga potpišemo zajedno, ali način na koji moji preci i ja govorismo (a kako govorismo tako ja zapisah) nije podudaran sa zacrtanim dijalektološkim mapama i običajem da `SANU svoja izdanja već 115 godina objavljuje pod svojim uslovima koje mi ne možemo da menjamo` – kako me obavestiše nesuđeni koautori. A budući da je ne šćadijag i ne mogadijag da pomeram stare međe koje postaviše oci moji – to nesuđeni mi koautori ovaj rečnik objaviše bez mene u Srpskom dijalektološkom zborniku, na čemu im čestitam i iskreno zahvaljujem”.

Stevanović, inače, ima neobičan životopis. Decenijama uspešno vodi preduzeće za proizvodnju hrane sa 140 zaposlenih i 500 kooperanata iz ovog dela Srbije, noću piše knjige, a u svoje doba bio je isključen iz Saveza komunista Jugoslavije a kasnije izopšten i iz Srpske pravoslavne crkve. Sada je kazao da ima različito mišljenje i od lingvista SANU, ali je naglasio da oni zaslužuju njegovo poštovanje.

Komentari5
e7373
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ђурђе
Набавих Речник. Пун кaо кошница, а уређен кaо Јеванђеље. Само неко безусловно посвећен, неко кога краси снажни патриотизам и љубав према отачеству, може, један народ да држи на окупу.
Veljaš NS
Starini svaka čast. Kao kustos i arhivista zadivljen sam njegovim darjem otadžbini. Istovremeno sam tužan zbog toga da je delo produkt privatne inicijative i ličnog truda. Dok je vredna starina po suncu vodio svoju firmu, a po mesecu slagao slova dotle su na stotine zaposlenika po državnim ustanovama kulture primale plate za ništa. A sve čekajući jubilarnu novčanu nagradu za 10 ili 20 godišnjicu (ne)rada. Biće nas dogod je ovakvih lepih primera.
Raca Milosavljevic
...vala vredi ovo imati ...nemoze da skodi nikako ...
Боро
Прелепо, доста речи сам препознао из Такова тј Горње и Доњој Груже.
zoranz
Bravo!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja