četvrtak, 01.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 29.05.2020. u 21:00 Gradimir Aničić
UZ NOVI FELjTON „POLITIKE”

Srbi pre Nemanjića

Prednemanjićko doba srpske istorije je slabije poznat deo naše prošlosti, posebno u poređenju sa stanjem u nekim drugim sredinama
(Фото А. Васиљевић)

Koristeći se arhivskim izvorima i novim arheološkim istraživanjima, Marko Aleksić, srpski arheolog, u knjizi „Srpske zemlje pre Nemanjića”, koju je nedavno objavila izdavačka kuća Laguna, piše o prvom po imenu poznatom Srbinu knezu Dervanu i zemlji Bojki. Tu su i podaci o drevnim slovenskim naseljima, nastanku titule župana i iskopavanjima više crkava i palate iz 8. veka, što pokazuje da su Srbi primili hrišćanstvo ranije nego što se do sada mislilo. Razdoblje koje autor u ovoj knjizi obrađuje je 7–10. vek.

Marko Aleksić je pažnju naše čitalačke javnosti zadobio knjigama „Marko Kraljević, čovek koji je postao legenda”, „Srpski viteški kod” i „Medieval Swords from Southeastern Europe” (Srednjovekovni mačevi u jugoistočnoj Evropi) koja je nažalost objavljena samo na engleskom jeziku. U mladosti se veoma uspešno bavio mačevanjem, u disciplini sablje, i bio čak i ekipni prvak države.

(Fo­to M. Dugalić)

Kao član ekipe ili vođa iskopavanja, učestvovao je u arheološkim istraživanjima srednjeg veka u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Nemačkoj i drugim zemljama. Objavio je o tome mnogobrojne naučne radove. Čak je stizao o tome da piše i za „Politikin Zabavnik”. Od sutra objavljujemo njegov feljton u „Politici” o Srbima 7–10. veka.

Zašto ste se, nakon dugogodišnjeg bavljenja temama kao što su srednjovekovna vojska i viteštvo, odlučili da napišete knjigu o istoriji Srba pre Nemanjića?

Iako sam se tokom svog dosadašnjeg rada zaista bavio istraživanjem srednjovekovnog oružja, vojske i viteštva, polje mog početnog obrazovanja i specijalizacije je zapravo ranosrednjovekovna arheologija. To je tema koju sam sve vreme pratio i posvećivao joj pažnju pre nego što sam se odlučio da napišem knjigu.  Vodeće studije u svetu koje se bave ovom temom danas pišu upravo autori koji se služe tumačenjem ne samo pisane već i arheološke i druge istorijske građe, što je bio princip koji sam se i ja trudio da primenim u ovoj knjizi, a od pomoći mi je bilo i to što sam učestvovao u istraživanjima brojnih arheoloških lokaliteta iz ove epohe.

Da li ste svojom poslednjom knjigom uspeli da bar donekle unesete svetlo u  tamu perioda srpske državnosti pre Nemanjića?

Prednemanjićko razdoblje srpske istorije je zaista slabije poznat deo naše prošlosti, posebno u poređenju sa stanjem u nekim drugim sredinama, uključujući i naše bliže okruženje. Verovatno za to postoji više uzroka, a jedan objektivan bio bi mali broj sačuvanih pisanih izvora iz te epohe, što je prepreka sa kojom se susreću i naučnici u drugim zemljama. Sa druge strane, sve veći broj istraženih ranosrednjovekovnih lokaliteta, čiji je broj u Evropi posebno porastao proteklih nekoliko decenija, omogućio je da danas raspolažemo znatnom arheološkom građom koja pruža i veće mogućnosti za nova otkrića i saznanja o ovoj temi. Ne bi možda trebalo da procenjujem domete svog tek dovršenog rada, ali je moja namera zaista bila da ovom knjigom pokušam da osvetlim najzamagljeniji i najmanje poznati deo naše prošlosti, a konačni sud o tome treba da pruži naša stručna i šira javnost.

Zbog čega je ovo razdoblje od sedmog do desetog veka značajno za srpsku i evropsku istoriju?

Radi se o važnoj i zanimljivoj epohi u kojoj su se odigrali neki od ključnih događaja u istoriji Evrope, kao što su osvajanja Karla Velikog i nastanak Franačkog carstva, slovenska ekspanzija na kontinentu, početni vekovi islama ili pojava vikinga. To je doba kada je na ruševinama antičkog sveta izrastala Evropa kakvu i danas prepoznajemo i kada su mnogi današnji narodi prvi put stupali na istorijsku scenu, dok su neki drugi zauvek nestajali. Za nas je značajno da Srbi spadaju među one slovenske narode čije se ime među prvima javlja u izvorima, a neki od ključnih događaja za našu istoriju, kao što je primanje hrišćanstva i počeci pismenosti, odigrali su se upravo u tom razdoblju.

Često citirate Konstantina Sedmog  Porfirogenita iz knjige „O upravljanju carstvom”. Koliko je on za vas pouzdan kada piše o narodima od početka Vizantijskog carstva do svoga doba – 10. veka budući da ga neki istoričari osporavaju?

Delo ovog vizantijskog cara pod nazivom „O upravljanju carstvom” značajno je za istoriju ne samo našeg već i brojnih drugih evropskih naroda o kojima takođe pruža dragocene i jedinstvene podatke. Sticajem okolnosti, u izabranim odlomcima iz moje knjige koji će biti predstavljeni čitaocima „Politike” nešto je češće citiran ovaj izvor, ali su u samoj knjizi korišćeni i drugi pisani izvori, poput franačkih anala, papskih pisama upućenih srpskom i drugim vladarima ranosrednjovekovne Evrope, spisi nekih drugih vizantijskih istoričara, vizantijski crkveni dokumenti, odluke crkvenih sabora u Splitu, lokalne dalmatinske hronike sve do otkrivenih natpisa uklesanih na kamenim spomenicima ili urezanih na različitim predmetima iz tog vremena. Ono što je takođe važno kada se govori o pomenutom delu Porfirogenita koje je nastalo sredinom 10. veka jeste to da se ono bavi zbivanjima iz ranijih stoleća iz kojih raspolažemo najmanjim brojem izvora, zbog čega su njegovi podaci posebno dragoceni. Vizantijski car-pisac i saradnici koji su mu pomagali u pisanju imali su na raspolaganju starije dokumente iz carske kancelarije i druge izvore, a osnovna namena ovog spisa je bila da posluži kao uputstvo za vladanje carevom sinu i nasledniku Romanu Drugom, što govori da je sastavljen sa namerom da pruži istinite podatke o temama kojima se bavi.

Koja su to nova saznanja o najstarijoj srpskoj istoriji do kojih ste došli tokom rada na knjizi?

Budući da je knjiga zamišljena kao svojevrsna sinteza prošlosti Srba od 7. do 10. veka, koristio sam pre svega rezultate najnovijih istraživanja naučnika i mojih kolega u zemlji i inostranstvu.  Upoređivanjem tih rezultata i zajedničkim sagledavanjem različitih vrsta pisanih, arheoloških, umetničkih, lingvističkih i drugih izvora ukazivala su se nova saznanja koja sam se trudio da dodatno proučim i proverim. Među njih bi svakako spadalo otkriće postojanja niza crkava koje su okvirno datovane u sedmo-osmo stoleće na prostoru najranijih srpskih zemalja, što svedoči da su Srbi prihvatili hrišćanstvo ranije nego što se do sada verovalo. Na takvu mogućnost upućuju još neki nalazi, a o tome govore i pojedini pisani izvori koji su ovim otkrićima dobili dodatnu potvrdu. Tu je i zanimljiva građevina takođe iz 8. veka koja ima osobine jedne vladarske palate kakve su poznate u Evropi tog vremena, što bi predstavljao najraniji takav primer u slovenskom svetu. Svakako da će dalja istraživanja pružiti mogućnost za dalekosežnije zaključke, ali već sada se može reći da pomenute građevine kao i drugi nalazi poput na primer delova ratničkog pojasa iz druge polovine osmog veka iz utvrđenja u Mogorjelu u dolini Neretve ili pečatnjaka sa imenom Strojimira, člana srpske vladarske porodice iz druge polovine devetog  veka, koji predstavljaju skupocene predmete ali i vrhunske zanatske i umetničke radove svoje epohe, svedoče da je na tlu najranijih srpskih zemalja postojao viši stepen kulturnog razvoja nego što smo možda pretpostavljali, dok rano posvedočene veze sa Vizantijom a moguće i drugim zemljama kao što je na primer Langobardsko kraljevstvo u Italiji ukazuju ne samo na šire političke kontakte koje su Srbi ostvarivali već i na njihovu značajniju ulogu u zbivanjima tog vremena.

Komentari27
15fc4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Братимир
О "описмењавању". Народ је у раном средњем веку био неписмен, то је и Јован Скерлић помињао. Једина писанија била су везана за цркву и црквене књиге, сви остали нису знали ни да читају ни да пишу, а школе нису постојале.
Братимир
Појмови државе и нације појављују се тек у деветнаестом веку. До тада се углавном владало стихијски, односно свако ко је био боље наоружан и бруталнији од осталих запоседао је земљу и тлачио остатак становништва - класичан феудализам. Највећи ратови су се водили управо међу браћом рођеном око поделе земље и робова, а често су потпуни странци владали овим или оним феудом - нема то везе са нацијом него са материјалним богатством и потчињавањем. Исто као и данас.
Питање
Објасните ми ко је "староседелац" на Криму, Анадолији, Палестини а посебно Јерусалиму ? Молим одговорите !!
Dragan K.
Bratimire, ja sam grupa I2. Nisam znao da sam od Vikinga. Meni su ovi koji se time bave rekli da sam Dinarac.
DAN
Братимире, Грци су били на Криму пре 2500 година. Персијанци су га освојили под Даријем Великим и имамо по Херодоту списак племена која су ту била. Археолошки налази упућују на Грке, Римљане и Византију од које су Руси на Криму примили хришћанство тј кнез Владимир ! Нису "староседеоци " ни Руси ни Украјинци, али какве то везе има? Нису ни Турци у Анадолији нити Арапи у Палестини !!!
Prikaži još odgovora
Питање
Da se razjasnimo. Kakve veze ima što su Sloveni došli na Balkan u 7, veku. Nije valjda da će preko toga da se rešava današnja politička situacija ili jeste ?! Kakve veze ima što smo od Grka dobili hrišćanstvo? Jesmo li tako manje hrišćani ? Kakva prava ima "starosedelac" i recite mi ko je starosedelac na Krimu i da li su neki narodi povlašćeni i ako nisu "starosedeoci". Molim objavite i odgovorite!! Hoćemo li "nestarosedeoce" proterati?!
Jedan od Slaveno Srba
Vaše prvo pitanje je jedno od ključeva za "otključavanje" nepoznatog.Sloveni nisu došli na Balkan(pravilno Ilirik). Slaveni(južni) su tu od Nojevog potopa 7529 godina.Taj kalendar je važio do 1881. godine.Ogroman broj njih su danas Srbi, sa apostolskim imenom u korenu prezimena.Na Ilirik su doseljeni, tokom reromeizacije Rimskog carstva, osim "mongolo" Hrvata i "Beli" Srbi, ostaci Moravskog plemstva i njihovi podanici.Slavensko ime u prezimenu. Srbi su posrbili Slavene a sami se slavenizirali.
Драган
Опет квази Порфирогенит?! На осниву којих "извора" је он писао то што је написао? А има ли српске историје од пре тог фамозног његовог седмог века? Испада да су Срби пали са Марса... Шта је са античком историјом Срба?
DAN
Писао је на основу византијских извора који су најпоузданији из тог доба у Европи! Византија је једина имала администрацију преживелу од Римског царства и била сређена држава тада у Европи! То што се нама Србина не свиђа је други проблем. Иначе, византијски извори су, заједно са Персијским, Арапским и Кинеским , реперни за рани средњи век јер других нема ! Користе се и за потврђивање астрономских догађаја!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja