četvrtak, 09.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 29.05.2020. u 12:38 Milan Janković

Propast kraljeve jahte

Iako je mnogi zovu „Titovim brodom”, podaci govore da je Josip Broz na „Krajinu” kročio svega dva, tri puta u životu
Ни трага од некадашње дунавске лепотице (Фото Раде Крстинић)

Napušten i teško oštećen, od svih zaboravljen i ostavljen na milost zubu vremena, rečni brod „Krajina” već skoro deceniju i po tiho umire, privezan uz desnu obalu Save, negde kod Beogradskog sajma. Odavno je već ostao i bez mornara i bez putnika, među kojima je u prošlosti bilo i te kako znamenitih ličnosti poput doživotnog predsednika Tita, i izvesno je da će, ukoliko se nešto ne preduzme, uskoro zaploviti u istoriju i odneti sa sobom sve poznate, ali i neispričane priče.

Poslednji put ova lađa privukla je pažnju javnosti u martu 2016. godine. Pod nabujalom Savom vezovi „Krajine” su popustili i grdosija se nasukala tik uz biciklističku stazu. Pukom srećom tada je izbegnuta veća šteta jer je postojala realna opasnost od bliskog susreta sa Železničkim mostom. Ipak, ovaj incident nije bio ništa u odnosu na ono što se brodu dogodilo januara 2007. godine kada je tokom snimanja filma „Na lepom plavom Dunavu” izbio požar i teško ga oštetio jer je vatra uništila gotovo čitavu konstrukciju.

(Fotodokumentacija Politike)

Ispostavilo se da se od toga nikada nije oporavio. Sve ostalo je istorija...

A istorija počinje daleke 1928. godine, kada je u brodogradilištu nemačkog grada Regenzburga za potrebe dinastije Karađorđević po ceni od tada neverovatnih milion i po zlatnih maraka izgrađeno skupoceno plovilo pod imenom „Dragor”, iako je prvobitna ideja bila da se zove „Prestolonaslednik Petar”. Sa tri salona, dva apartmana i 18 dvokrevetnih kabina, luksuzna čelična jahta sa drvenom palubom od mahagonija pripala je Mornarici Kraljevine Jugoslavije. Mogla je da razvije brzinu od 22 kilometra na čas nizvodno i 14 uzvodno, sa daljinom plovidbe od oko 1.000 kilometara.

„Dragor” je u službi vladarske porodice bio sve do 1941. kada je, prema jednoj verziji, zarobljen i predat čelnicima hrvatske rečne flote. Podaci kazuju da je tokom Drugog svetskog rata brod poklonjen bugarskom kralju Borisu, ali su ga Nemci preuzeli i smestili u gornji tok Dunava gde je i dočekao kraj oružanih sukoba. I tada je već bio u prilično lošem stanju. Posle rata došla je nova vlast, a brod je dobio novo ime – „Krajina”.

Stecište sumnjivih likova i đubreta (Foto Rade Krstinić)

Postoje priče da je Josip Broz koristio jahtu sve do svoje bolesti i smrti, i na njoj obavljao državničke poslove, a govorkalo se i da je prilikom krstarenja do Beča i nazad priređivao svojevrsne bahanalije. Ipak, neki savremenici tog doba koji su poznavali članove posade tvrde da ništa od toga nije tačno i da je maršal Tito na „svoju” jahtu kročio dva, tri puta u životu.

Posle njegove smrti doneta je odluka da se „Krajina” pretvori u muzej na vodi, ali ideja nije zaživela. To međutim nije sprečilo Istorijski muzej Srbije da brod zaštiti kao istorijski objekat, čime je sprečeno njegovo rasparčavanje i prodaja u delove.

Ipak, sredinom osamdesetih godina prošlog veka „Krajina” je rashodovana sa spiska sredstava Ratne mornarice jer joj je bio potreban detaljan remont, a za to nije bilo ni para, ni interesovanja. Uskoro je prodata „Zlatari Majdanpek” koja ju je usidrila kod hotela „Jugoslavija”, sa idejom da se od nje napravi pokretni prodajni salon za zlatni nakit. Urađen je samo takozvani interventni remont, a pričalo se da je obnova gornje palube urađena traljavo.

Krajem devedesetih „Titovu” jahtu kupuje privatna firma „MAG Intertrejd”. Namera je bila da se uradi potpuna restauracija. Trebalo je da beskorisna parna mašina bude zamenjena savremenim dizel motorima i da se brod dovede plovno stanje. U Brodogradilištu „Beograd” započeta je obnova „Krajine” koja međutim nikada nije dovršena. Brod je izdat ekipi filma „Na lepom plavom Dunavu”. I onda se dogodio požar od koga se „Krajina” nikada nije oporavila.

(Foto Z. Anastasijević)

Nema dokaza, ali priča se da je u noćnim satima posećuju neki neobični likovi koji se na njoj „zabavljaju” uz korišćenje opijata.

O daljoj sudbini nekadašnje rečne lepotice raspitali smo se u firmi „MAG Intertrejd”. Službenica nam je rekla da nije ovlašćena za izjave i obećala da će naš broj telefona proslediti odgovornima. Poslali smo i pitanja „Beograd vodama”, javnom preduzeću koje bi trebalo da vodi računa o izgledu priobalja. Do danas nam se niko nije javio.

Komentari13
95d49
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Olga
Izgleda da Beograd nema sluzbu koja odrzava i cisti obale Save i Dunava. Izmedju usidrenih brodova i obale, zaglavi se velika grana i sakupi sav ploveci otpad. Koji trune i siri smrad po gradu.
Stevo
Da je to jedina stvar u propadanju. Bez obzira na nekoliko zvezda severnjaca, / auto put MV, Bg /vodi, dijamantna tv propaganda/ kojima se stvara iluzija uzleta ekonomija, Srbiji je najteze utvrditi odakle poceti...trecina zemlje nema kanalizaciju, 1500 sela prazno i zapusteno, svaki sumarak deponija smeca, ako treba nemamo uopste nezaposlenih,a udaramo u turizam kao adut iz rukava! Neverovatna strategija.
M.
Pod jedan ne stvara se izluzija, cinjenice i brojke su jedno, a tvoje ne prihvatanje njih je druga stvar. Cinjenice i brojke nedvosmisleno govore o stabilnoj ekonomskoj i politickoj situaciji, to ni ti ni celokupna opozicija sa regionalnom bolumentom ne moze da promeni. Iznosis neke pokazetelje koji nisu tacni. Da ne polemisemo. Nije savrseno ali verovatno takvi kao ti koji nemaju ni trunke obrazovanja sto se moze videti po tvom pravopisu, su ti isti koji i prave te deponije i zagadjuju okolinu.
ralence
Туристичке организације из Бгд.и Новог Сада треба да се удруже и заједничким новцем откупе и поправе брод за туристичка путовања по Дунаву и Сави. То би још била једна туристичка понуда Београда туристима са ручком и забавом на води.Брод има богату историју иза себе која би заинтересовала странце туристе. Могућности су огромне за економију Србије.
Mile
Ovo bi pod hitno trebalo rekonstruisati. Brod je pravi biser jer ima istorisku vrednost, a mogao bi biti i lepa turisticka atrakcija.
Божа
Брод Драгор треба рестаурирати и довести у првобитно стање.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja