četvrtak, 01.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 28.05.2020. u 22:30 Rajna Popović
POSLE IZOLACIJE: NATAŠA JOVIĆ TRIVIĆ, mecosopran

Želela bih da više nikada ne budemo sebični

Umetnicu raduje što su se mnogi proteklih meseci vratili knjigama, onlajn predstavama i izložbama, a sama jedva čeka pevanje na operskoj i koncertnoj sceni i ponovni susret sa publikom
Наташа Јовић Тривић (Фото: лична архива)

Kao i milioni drugih i Nataša Jović Trivić, prvakinja Opere Narodnog pozorišta u Beogradu, priželjkuje, da život koji se polako vraća u normalu, ipak što pre počne da liči na onaj u kome nije bilo korone, priča o bolesti, karantinu...

– Trenutak u kome se nalazimo je za moju generaciju već ko zna koja po redu krizna situacija. Suprug i ja smo došli iz Banjaluke na studije u Beograd 1992. godine, u jeku rata u Bosni. Preživeli smo različite lične i kolektivne strahove, brigu za roditelje, familiju i prijatelje koji su ostali tamo, snalazili smo se ovde sa vrlo malo sredstava za život u vreme inflacije i nemaštine koja je zadesila celu zemlju, ali smo ipak završili fakultete, borili se i išli dalje – kaže umetnica koja u aktuelnom repertoaru Opere kao mecosopran vodećeg faha ima veliki broj uloga. Pomenimo Acučenu u „Trubaduru”, Amneris u „Aidi”, Ulriku u „Balu pod maskama” i druge.

– Kasnije je došlo bombardovanje. Tada smo već bili zaposleni i imali drugačije brige, ali smo i dalje radili i napredovali. Pre svega tu je naša kćerka i naša porodica koju ljubomorno čuvamo, divan krug prijatelja oko nas, poslovi koje radimo i sve ostale dobre stvari koje nas ispunjavaju i zbog kojih imamo bogat i srećan život – vraća nas nakratko Nataša Jović Trivić u neke protekle godine i osvrće se na skorašnje vanredno stanje:

– Tako u danima iza nas nije nam izgledalo baš strašno da budemo kod kuće i čekamo da sve prođe. Sigurno da čovek s godinama i iskustvom postaje pametniji, strpljiviji i tolerantniji, ali i naučite da se prilagođavate životu i uzimate najbolje za sebe. Svaka diskusija o poštovanju mera, za mene je bila nerazumna i sad jasno vidim da sam bila u pravu. Prošlo je, preživeli smo, nije bilo strašno, u vremenu koje dolazi ćemo sumirati mnoge utiske, ali i nadam se da ćemo biti manje ljuti na sebe – naglašava operska prvakinja, koju pitamo i kako je njenim komšijama kada vežba kod kuće umesto u pozorištu na Trgu Republike.

– Stanujem na osmom spratu, ne čuje se u celoj ulici kako bi neki pomislili, a imam i zaista divne susede koji me strpljivo podnose. S obzirom na to da vežbam kod kuće i u redovnim uslovima, trudim se da to ne bude u nepristojno vreme predviđeno za spavanje i odmor – smeje se našem pitanju ova nekadašnja studentkinja profesorke Radmile Bakočević.

– Vreme u izolaciji sam iskoristila da svakog dana vežbam i pevam, jer je neophodno da ostanem u kondiciji, naučila sam neku novu literaturu koja nikako nije dolazila na red i bavila se ispravljanjem sitnih grešaka u već izvođenim kompozicijama, koje se provuku tokom izvođenja, a za koje u redovnim okolnostima nema baš mnogo vremena. Moja profesija zahteva disciplinu i samim tim sam navikla da se ponašam odgovorno prema sebi i drugima. U operskoj predstavi ne možete misliti samo na sebe, morate da mislite i na partnere, na dirigenta i sve one ljude oko vas koji učestvuju u stvaranju predstave. Uspeh zavisi od svake karike u lancu i niko nije nevažan. To je timski rad, a ja sam upravo tako shvatila i onaj naš skorašnji karantin. Ako se svi oni divni ljudi u prvim redovima bore za nas, onda mislim da je naš privremeni „pritvor” koji smo morali da izdržimo, potpuno beznačajan u poređenju sa svim što oni rade. Već smo počeli da zaboravljamo da su nam nedostajale kafane, frizure i šetnje i sigurna sam da ćemo sve to brzo nadoknaditi – optimistički je raspoložena naša sagovornica, koja naglašava da se Narodno pozorište polako vraća probama, uz preporučene mere zaštite, ali predstava neće biti do jeseni. Sve privremeno zaustavljene obaveze su polako počele da se vraćaju, premda je bilo aktivnosti i za vreme karantina.

– Moji prijatelji i saradnici iz Muzičko opersko teatarske organizacije MOTO i ja radimo na projektu „Dar različitosti”, koji uključuje tinejdžere i mlade sa autizmom i razvojnim poremećajima, u umetničke radionice sa vršnjacima bez zdravstvenih problema, pod pokroviteljstvom Ambasade SAD u Beogradu. Tokom izolacije, pa i sada prateći preporuke, ove radionice smo nastavili preko interneta. Radimo sa divnim mladim ljudima, talentovanim i kreativnim, koji uče jedni od drugih bez obzira na različitosti i zajedno stvaraju umetnost. Spremamo zanimljive stvari koje ćemo u toku narednog perioda objaviti i čim bude izvodljivo, održaćemo koncert na kom ćemo pokazati uživo šta smo sve naučili. Takođe smo pokrenuli fejsbuk grupu MOTO Music Channel, sa ciljem da aktiviramo profesionalce, učenike, studente i ljubitelje muzike da razmenjujemo snimke vrhunskih izvođenja. Kreativno smo provodili dane karantina, ali sve ove lepe aktivnosti će se i dalje nastaviti, jer nam je umetnost neophodna, što ne smemo zaboraviti kad se potpuno vratimo svakodnevici – otkriva još neke svoje preokupacije Nataša Jović Trivić.

– Rad i kreativnost su jako važni bez obzira na to čime se bavimo. Divno je videti da su se ljudi vraćali knjigama, muzici, gledali onlajn predstave i izložbe, u umetnosti tražili nadu, utehu i milost. Verujem da ćemo sumirati utiske i izaći malo pametniji, bar privremeno zaboraviti na trku za materijalnim i postati manje sebični, vratiti se pravim vrednostima, umetnosti i životu, poštovanju i toleranciji. I na kraju, iskreno se nadam da ćemo naučiti da poštujemo obrazovanje, stručnost i kompetentnost u svim sferama života, kao i da će oni koji određuju budžete u budućnosti realnije sagledavati prave vrednosti – zaključuje prvakinja Opere koja je prošle godine svoje muzičko obrazovanje dovela do zvanja doktora umetnosti, u isto vreme kada je kolekciji dobijenih priznanja dodala i nagradu Fondacije „Breda Kalef”.

Komentari1
cc339
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Миодраг Стојковић
Ја лично , волео бих да останете себични , тада се ствара инспирација за победе, а Ви сте инспиративни.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja