utorak, 19.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 27.05.2020. u 21:48 Daliborka Mučibabić

Šest decenija brinu o kulturnom nasleđu prestonice

Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda osnovan je sa idejom da se stara o kulturnom nasleđu glavnog grada, da proučava, dokumentuje i štiti nepokretna kulturna dobra, što on uspešno čini i danas
Зграда Завода (Фотографије: Завод за заштиту споменика културе)

Pod njihovim budnim okom okončana je rekonstrukcija „Pobednika”, Spomenika zahvalnosti Francuskoj, Malog i Velikog stepeništa u parku Kalemegdan, Česme Mehmed-paše Sokolovića, Damad Ali-pašinog turbeta na Beogradskoj tvrđavi, fasada zgrade Glavne železničke stanice... Pratili su radove na Narodnom muzeju, Muzeju savremene umetnosti, Domu Narodne skupštine i Narodnom pozorištu. Bez njihove kontrole nije mogla da prođe ni obnova fasada na Kosančićevom vencu, u Skadarliji, na Trgu republike, u užem jezgru Zemuna... Sve to je samo delić poslova koji se našao u agendi Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda u proteklih šest decenija. Danas neće ugasiti 60 svećica na rođendanskoj torti jer je korona, kako kažu, proslavu odložila za septembar, kada će jubilej obeležiti monografijom, izložbom i svečanom akademijom. Ali danas će kao dar građanima i poslovnim saradnicima pokloniti mapu nepokretnih kulturnih dobara i spomenika u javnom prostoru u elektronskom obliku na internet stranici Zavoda.

Osim restauracije osmatračkih paviljona Astronomske opservatorije na Zvezdari koja je u toku, u Zavodu se nadaju da će uskoro početi obnova Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić” i Groblja oslobodiocima Beograda

– To je kruna trogodišnjeg rada na predstavljanju kulturnog nasleđa svake pojedinačne opštine Beograda. Uzimajući u obzir teritorijalnu rasprostranjenost i brojnost nepokretnih kulturnih dobara prestonice, njihovu jedinstvenost, posebnost i turistički potencijal, od 2018. do danas predstavili smo nasleđe svih sedamnaest opština. Na geografsko-topografskim kartama mapirana je spomenička baština sa svojom lokacijom, vizuelnim prikazom i sažetim opisom – navodi se u saopštenju Zavoda i dodaje da se njihov rad najbolje prepoznaje kroz 434 utvrđena kulturna dobra na teritoriji grada, među kojima su spomenici kulture, arheološka nalazišta i znamenita mesta i 12 prostorno kulturno-istorijskih celina koje su svedoci istorije i trajanja Beograda.

Malo stepenište

Bogato i brojno spomeničko nasleđe prezentovano je i popularizovano nizom izložbi, monografija, studija, kataloga i naučnim časopisom „Nasleđe” čiji je 20. broj objavljen prošle godine.

Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda osnovao je Narodni odbor grada Beograda 27. maja 1960. godine, sa idejom da se stara o kulturnom nasleđu glavnog grada, da proučava, dokumentuje i štiti nepokretna kulturna dobra.

Komеntari4
b9d2e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Г. обријао пир међ уграднога
По чему је београдски завод био надлежан да својим "будним оком" надгледа обнову фасаде Главне железничке станице, када је овај објекат, по свему судећи, у републичкој надлежности? Том истом републичком заводу, исто као и "надлежном" градском промакла је чињеница да Главна железничка станица у Београду, саграђена MDCCCLXXXIV (1884) није само фасада, па су "дозволили" да се цео комплекс, осим станичне зграде, сруши, а материјал (челичне шине, храствови прагови, итд) прода у секундарне сировине.
Миладин мрђеновачки
Са великим поштовањем према СВИМ бившим и садашњим радницима Завода, желим им успех у будућем раду... Имао сам срећу да 10 година радим као подизвођаћ за Завод, када сам упознао дивне људе, стручњаке који воле свој град... О ружном без и једне речи.Ипак, нека се зна и да се не заборави: Покојни Златибор Стојановић је међу првима схватио значај компјутеризације у Србији... прихватио је да води надзор на "Капетан Мишином здању" стим да за тај новац Завод купи први компјутере. Треба то запамтити!
Миодраг Стојковић
Срећна СЛАВА , вољеном граду , живели и срећни били!
Миодраг Стојковић
Срећна Ти слава, вољени граде .

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja