utorak, 19.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 26.05.2020. u 21:00 Višnja Aranđelović

Svake godine deca obolevaju od Kavasaki sindroma

Broj onih koji se susretnu sa ovom bolešću je mali, a lečenje je u većini slučajeva uspešno, kaže prof. dr Vladislav Vukomanović, zamenik direktora Instituta „Dr Vukan Čupić”
Владислав Вукомановић (Фото В. Аранђеловић)

Oba tinejdžera koja su zbog Kavasaki sindroma bila smeštena na lečenje u Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić” puštena su kući. Iako su dečaci, kako su pokazali testovi, imali kovid 19, nema dokaza da je ovaj sindrom povezan sa novim virusom korona. Zaposleni u pomenutoj bolnici sa ovom bolešću se susreću već dvadesetak godina, a kako za „Politiku” kaže prof. dr Vladislav Vukomanović, kardiolog i zamenik direktora instituta, u ovu ustanovu godišnje dođe petnaestak dece sa dijagnozom Kavasaki sindroma.

– Nikako ne možemo reći da je epidemija novog korona virusa povećala broj dece obolele od ove bolesti. Svake godine imamo slučajeve sa tom dijagnozom, a najčešće se javljaju u periodu od januara do marta – objašnjava prof. dr Vladislav Vukomanović i dodaje da je obično reč o deci uzrasta od dve do pet godina.

Ali i to pravilo ima svoje izuzetke – tamošnji doktori Kavasaki sindrom sretali su i kod bebe od tri meseca, ali i kod tinejdžera. Upravo u poslednja dva slučaja reč je o dečacima uzrasta od 15 i 16 godina.

– Kod oba dečaka bris ždrela, odnosno pi-si-ar na kovid 19 bio je negativan, ali smo našli pozitivna antitela. Ne znamo kada su oni preležali virus korona, možda i tri, četiri nedelje pre nego što su došli kod nas zbog Kavasaki sindroma. Ali ono što je važno znati, kod pacijenata koji imaju ovu bolest dešava se da budu izolovani i drugi virusi, poput adeno ili rino, pa je moje mišljenja da je genetika ipak najodgovornija za pojavu Kavasaki sindroma – pojašnjava prof dr. Vukomanović i dodaje da je broj onih koji se susretnu sa ovom bolešću mali, a lečenje u velikom broju slučajeva uspešno.

Ipak, posle prašine koju su podigli mediji objavljujući kako je Kavasaki bolest, posle Evrope i Amerike, stigla i kod nas, mnogi roditelji su se zapitali kako da je prepoznaju.

Test koji bi potvrdio da li je reč baš o tom sindromu ne postoji, pa se ova dijagnoza postavlja na osnovu simptoma. A naš sagovornik objašnjava da su najčešći znaci ove bolesti temperatura do 40 stepeni, otečene limfne žlezde, crvene oči, ispucale usne, jezik crven kao jagoda, ospe po telu, otok šaka i stopala.

– Oba dečaka koja su kod nas stigla u razmaku od tri dana imala su i srčanu slabost, odnosno funkcije srca su im bile na polovini mogućnosti. S obzirom na to da su se na vreme javili lekaru, izlečeni su bez posledica. Tokom lečenja dobijali su aspirin, antibiotike, imunoglobulin, lekove za jačanje srca i poboljšanje cirkulacije… Posle četiri nedelje otpušteni su iz bolnice potpuno oporavljeni – priča za naš list prof. dr Vukomanović.

Kada je reč o virusu korona, Institut za majku i dete bio je mesto rezervisano za najteže slučajeve, to jest one kojima je potrebna mehanička ventilacija. Na sreću, prema rečima zamenika direktora ove ustanove, respirator je bio potreban samo za jednog pacijenta. I on je izlečen. Pored toga, tu se od kovida 19 uspešno lečilo i jedno novorođenče čija je majka bila zaražena novim virusom, kao i nekoliko pacijente koji su imali teška srčana oboljenja.

– Naše iskustvo je da deca imaju blaže oblike ove bolesti. Imali smo, recimo, dečaka sa teškim oboljenjem srca, virus korona nije pogoršao njegovo stanje – ističe prof. dr Vukomanović.

Prema podacima zdravstvenog kriznog štaba, u bolnicama u Srbiji je bilo oko 600 dece koja su imala simptome virusa korona. Samo u zdravstvenu ustanovu „Dragiša Mišović” primljeno je preko 500 mališana. Nadležni u Novom Sadu juče su objavili da u Dečjoj bolnici nema dece zaražene ovim virusom, dok se u Nišu leči još samo njih devetoro.

Komеntari0
2b433
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja