utorak, 14.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 26.05.2020. u 14:10 Andrijana Cvetićanin
FENOMENI: SUSEDSKI ODNOSI

Komšije položile ispit

Tokom vanrednog stanja podsetili smo se izreke da kuću ne čuva brat iz daleka, niti dobra ograda, već oni s kojima delimo krov ili dvorište, a u eri urbanizacije i otuđenja važno je negovati bliske odnose
(Фото EPA-EFE/ANDRZEJ GRYGIEL)

Među stanarima višespratnice u beogradskom naselju Rakovica s tridesetak stanova, posle proglašenja vanrednog stanja, ispostavilo se da samo jedna osoba u ovoj zgradi ima manje od 65 godina! Starosna struktura u odnosu na zvanični spisak kućnog saveta promenila se preko noći. Mladi, mahom podstanari, vratili su se u rodna mesta ili prešli kod prijatelja, rođaka, bliže centru kako bi lakše stizali do posla.

Iako sedokos, jedini stanar na kojeg se nije odnosila stroga zabrana izlaska na ulicu, naprasno je postao poletarac: danima je pomagao starijima od sebe. Zvonio je na sva vrata s pitanjem: Dobar dan, da li vam treba nešto iz apoteke, prodavnice, kioska?

Mnoge komšije po gradovima Srbije položile su ispit dobrosusedskih odnosa s najvišom ocenom tokom ona čuvena 53 dana ograničenja kretanja za najstarije. Društvene mreže preplavila su brojna virtuelna svedočanstva o dobročinstvu. Šerovale su se fotografije i video-snimci sličnog sadržaja: „Komšije kojima je potrebna nabavka iz prodavnice neka se jave u stan 12”, „Drage komšije s ljubimcima, prošetaću vašu kucu”, „Pozvonite na interfon broj 32, ako vam je nešto potrebno”, pisalo je na ceduljama okačenim na ulazima zgrada u Užicu, Novom Sadu, Nišu, Zrenjaninu, Beogradu, Leskovcu...

Solidarnost bez granica

Sličnu solidarnost pokazali su i stanovnici gradova širom Evrope, u državama još teže pogođenim pandemijom. Uz pomoć priručnih sredstava, dovijajući se, Španci, Italijani, Francuzi, Makedonci, Nemci... prebacivali su potrepštine s balkona na balkon, pili su jutarnju kafu na distanci po krovovima, svi stanari jedne ulice aplauzom su pozdravljali oporavljene posle izlaska iz bolnice, slavili nečiji rođendan. Ko je znao da peva ili svira s terase je uveseljavao okolinu, fitnes instruktori pozivali su na zajednička vežbanja s prozora...

Vanredna situacija pokazala je još jednom ispravnost izreka da „kuću ne čuva brat iz daleka, nego najbliži komšija” i da je „bolje imati dobrog komšiju, nego dobru ogradu”.

Zoran Crnjin, psiholog i psihoterapijski savetnik za „Magazin” ističe da se „zdravi” komšijski odnosi najbolje grade upravo malim znacima pažnje i saradnje:

– Kao i drugi, komšijski odnosi se temelje na razumevanju, toleranciji, pružanju pomoći onda kada je potrebna, spremnosti da se ta pomoć zatraži.

On podseća na brojne scene iz kultnih domaćih filmova, preslikanih iz stvarnog života: dočekivanje novih komšija u kraju s ispečenim kolačima.

– Danas, međutim, živimo drugačijim, ubrzanim ritmom, u odnosu na period od pre tri, četiri decenije. Često nemamo vremena da spremimo obrok, napravimo kolač za porodicu. Ali, zato uvek možemo da pridržimo ulazna, vrata od lifta, pozajmimo alat, odnesemo pogrešno adresiran paket na pravu adresu – nabraja Crnjin male znake pažnje kojima se poput lego kockica gradi jaka komšijska građevina.

Psiholog ukazuje da su saradnja i ispomoć duboko ukorenjeni u ljudskoj prirodi, a ti obični, kulturni postupci mogu da podstaknu druge da ih takođe čine. Tako se kreira atmosfera dobrosusedstva.

Koliko su ove veze značajne u vanrednim okolnostima mogu da potvrde svi koji su tokom prethodnih nedelja bili uskraćeni za kontakt s porodicom, prijateljima. Naročito, u velikim gradovima gde su, do tada, možda, nepoznati, stanari sa sprata iznad ili ispod postali kao najbliži rod.

– Ukoliko je išta dobro proisteklo iz ove krize to je povezivanje s prijateljima, poznanicima, komšijama. Bili smo podstaknuti na ljudskost. Delili smo s njima svoje brige, strahove, pružali i tražili podršku i utehu – ukazuje psiholog.

Komšijske veze su izuzetno značajne i u redovnim životnim okolnostima. One utiču na doživljaj sigurnosti i zaštite od lopova, požara, sličnih nedaća. Nije neuobičajeno da se odluka o kupovini nekretnine donosi na osnovu, između ostalog, kvaliteta komšiluka.

Neki su tokom vanrednog stanja odlučili da se povuku u manja mesta i sela, odakle su se vratili puni reči hvale, s utiskom da je suživot izvan urbanih zona još kvalitetniji i topliji, da se ljudi međusobno poštuju i sarađuju.

Nažalost, beg iz gradova biće sve teži na bilo kom zemljinom šaru. Od 2007. prvi put broj stanovnika na planeti u gradovima premašio je broj stanovnika sela. Na kraju druge decenije 21. veka skoro pet milijardi stanovnika planete živi u gradovima. Predviđanja Ujedinjenih nacija su da će do 2050. čak dve trećine ukupne populacije biti u urbanim zonama. Razmere ovog ubrzanja ilustruje podatak da je početkom 19. veka u gradovima živelo manje od 10 procenta svetskog stanovništva.

Da li s nestankom sela nestaju i komšije?

Bez obzira na to da li se živi u gradu ili selu, komšijske zajednice deo su šireg društvenog sistema i nose određena pravila ponašanja, običaje, kulturne obrasce, ukazuju stručnjaci.

Kada se pređe taj društveno ustrojeni prag, granica će neminovno skliznuti na „ tamniju” stranu medalje. Tada se, figurativno rečeno, podižu visoke međe, javljaju loši odnosi; iako naša uzrečica nije isključivo srpski manir da neko poželi „da komšiji crkne krava”.

U manjim sredinama ljudi su upućeniji jedni na druge, češće se sreću, više je prilika da grade dublje odnose. Međutim, nije retkost da se odnosi previše umreže, čime se gubi granica jednog domaćinstva i zajednice u kojoj se ta porodica nalazi.

(Foto EPA-EFE/FACUNDO ARRIZABALAGA)

Privatnost se poštuje

– U gradovima imamo obrnutu situaciju. Granica porodice i šire zajednice suviše je kruta pa često prvom komšiji ne znamo ni ime – primećuje Zoran Crnjin.

Njegov savet je zato da se odnos s komšijama gradi tako da bude fleksibilan, s okolinom deli onoliko sadržaja i vremena koliko su članovi domaćinstva spremni da podele. Istovremeno, poštujući tuđe potrebe, ukoliko se razlikuju od naših i – obavezno čuva određena doza privatnosti.

Odloženo za septembar

Širom Evrope, poslednji petak u maju u kalendaru događaja, od 2004. godine, obeležava se kao Dan komšija. Ovogodišnji, zbog aktuelne situacije odložen je za 18. septembar. U skladu s aktuelnom situacijom biće posvećen solidarnosti.

Dan komšija obeležava se u više od 35 država Starog kontinenta, u čak 1.450 gradova, a organizator je Evropska federacija za lokalnu solidarnost (EFLS) sa sedištem u Parizu. Ideja je potekla iz Francuske kada je na nacionalnom nivou održan prvi Dan komšija 1999. godine u Gradu svetlosti. Prošle godine centralna konferencija bila je u Strazburu.

Ideja je da se Danom komšija promovišu vrednosti poput: solidarnosti, međusobne pomoći, dobrih odnosa, interkulturalne razmene, socijalne kohezije... Sve je više, naime, urbanih sredina u kojima adrese nalaze ljudi s raznih strana, kontinenata. Tog dana organizuju se radionice, mini-sajmovi po četvrtima, berze lokalnih proizvoda, koncerti, pozorišne predstave, akcije pomoći starima, samima, siromašnima...

U Australiji se kroz sličan koncept Dan komšija obeležava poslednje nedelje marta, dok u SAD lokalne zajednice slave suživot po gradovima različitih datuma, po saveznim državama.

Brinimo jedni o drugima

Uprkos tome što se svet menja velikom brzinom, ljudska bića su ista. U našoj prirodi potreba je da budemo deo zajednice, brinemo jedni o drugima, pomažemo u teškim vremenima. Bezbroj puta do sada to se potvrdilo kroz istoriju.

– To je nešto što nam niko ne može oduzeti. Uostalom, mi sami stvaramo svet sutrašnjice. Potrudimo se, svako za sebe, da bude lepša i nama i našim komšijama – sugeriše psiholog Zoran Crnjin.

Komentari2
cb51b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Киза
Тачно, али има и оних других бахатих, саможивих, надобудних, кол'ко нећеш! Мој садашњи комшија пре пар месеци купио стан, за кеш... Прво позвонио на врата и каже - знаш комшија, да склониш ове ствари, сметају ми (полица за обућу, орман и замрзивач у одвојеном делу ходника, само испред мог стана, који иначе сви станари користе за сличну намену). Рекох, "добар дан, добродошао, а ово нећу, тужи ме!" О бушењу, бургијању, лупању, до ситних сати, месецима, без обзира на децу и болесне не бих сад..
Dr Slobodan Devic
A kaze se jos i "Komsija ti je prvi rod" sto sam na svojoj kozi i licno iskusio. Pa da (zlo)upotrebim ovu priliku i zahvalim se svim mojim komsijama koji su o meni na razne nacine brinuli kada sam bio mali ...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja