četvrtak, 01.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 26.05.2020. u 12:18 Jelena Čalija

Mostarska Saborna crkva sve bliža svom predratnom izgledu

Završava se „kapa” na zvoniku na koji bi trebalo da se postavi krst, ostalo je da se završe fasaderski radovi na zvoniku i severnom i južnom zidu hrama, čime će biti završeni građevinski radovi na hramu
У Храму Свете Тројице ове године би могла почети редовна богослужења (Фото Жељко Миличевић)

Izgledom sve više liči na razglednice iz nekih srećnih godina s kraja prošlog veka sa najznačajnijim simbolima Mostara: grubi građevinski radovi na obnovi Saborne crkve Svete Trojice stigli su do samog kraja.

Trenutno se završava „kapa” na zvoniku na koji treba da se postavi, već završeni, veliki pozlaćeni krst, a uz to, ostalo je da se završe fasaderski radovi na zvoniku i severnom i južnom zidu hrama, opisuje za „Politiku” tok obnove ove svetinje protojerej-stavrofor Radivoje Krulj, mostarski paroh.

̶  Time ćemo završiti građevinske radove na hramu i vratiti mu predratni spoljašnji izgled  ̶  ističe naš sagovornik.

Svojevremeno najveći hram na Balkanu i do gradnje Hrama Svetog Save najveća bogomolja pod jurisdikcijom SPC sagrađena je 1873, a potpuno srušena u ratnim dejstvima 1992. kada su je jedinice HOS-a sravnile sa zemljom. Početak obnove čekala je do 2010. godine, a danas je došlo vreme da se razgovara o unutrašnjem uređenju hrama i početku bogosluženja u svetinji koja je od 1873. do 1992. bila saborni hram Eparhije zahumsko-hercegovačke.

̶  Što se tiče unutrašnjeg uređenja hrama, mi možemo odmah krenuti sa elektro, mašinskim i drugim instalacijama, te sa unutrašnjim malterima i završnim fresko malterom. To možemo završiti u toku ove godine, čak u toku leta. Pri kraju smo i definisanja izvedbenog projekta enterijera, a što se tiče koštanja, videćemo kakve će biti ponude umetnika i majstora. Nezahvalno je prognozirati. Za obezbeđenje finansija, što se tiče samog hrama, imamo čvrsto obećanje Srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika i predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića da je neupitna podrška Republike Srbije i Republike Srpske. Za projekat enterijera i partera, koji takođe iziskuju velika finansijska sredstva, aplicirali smo i apliciraćemo kod vlada Turske, Rusije, Federacije BiH i Saveta ministara BiH  ̶  ističe otac Radivoje Krulj.

Dodaje da se nada i veruje da će već ove godine u mostarskoj Sabornoj crkvi biti priređena svečanost povodom 800 godina autokefalnosti Srpske crkve i 800 godina od ustanovljenja Eparhije zahumsko-hercegovačke i da će to biti i početak redovnog ciklusa bogosluženja u Sabornom hramu u Mostaru.

Krajem 2018, sa sedam kupola mostarske svetinje zablistali su pozlaćeni krstovi, koji su tada osveštani i postavljeni na njih, a prošle godine Vlada Srbije donela je odluku da izdvoji 59,1 milion dinara za rekonstrukciju hrama. Ovo je i jedan od trenutno najvećih projekata Srpske pravoslavne crkve, uz unutrašnje uređenje vračarskog Hrama Svetog Save.

Obnova je simbolično počela iz jedne druge hercegovačke svetinje: manastira Žitomislić, gde je 2008. godine u organizaciji Eparhije zahumsko-hercegovačke i tadašnjeg nadležnog vladike Grigorija održana dobrotvorna večera za izgradnju hrama sa više od 600 zvanica. Uz arhijereje SPC, Mostarce i Hercegovce, državnike, javne ličnosti, prikupljanju priloga odazvali su se tada i predstavnici Biskupije mostarsko-duvanjske, kao i mostarski muftija Seid Smajkić.  

̶  Ne samo da su obnovu Sabornog hrama u Mostaru pomogli mostarska biskupija, mostarsko muftijstvo i hercegovačka franjevačka provincija nego i Mostarci svih vera, nacija i opredeljenja. Mostar se zaista istinski raduje obnovi naše crkve. To je priznanje našem episkopu, nama sveštenicima i našoj pravoslavnoj zajednici. Zajedništvo u obnovi hrama je pomoglo našoj zajednici koja broji nepunih 5.000 članova na području Mostara da uzrasta u slobodi i osećaju da smo svoji na svome u gradu na Neretvi  ̶  kaže Krulj i podseća da za mostarske pravoslavce obnova Saborne crkve znači bukvalno život i postojanje u ovom gradu.

̶  Ona je zaista temelj našeg postojanja i, naravno, mesto liturgijskog sabranja, crkvenog života, naše duhovnosti i hrišćanskog identiteta. Obnova hrama za Mostar i sve njegove građane znači da se vratio jedan od važnih simbola i znamenitosti grada. Stavljanje u funkciju Saborne crkve nije samo puko stavljanje i vraćanje u funkciju još jednog spomenika kulture grada Mostara nego i upotpunjavanje turističke ponude Mostara i smisla Mostara kao multietničkog i multireligijskog centra Hercegovine  ̶  ističe Radivoje Krulj.

Komentari6
80f84
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Daca
Lep i slavan.Dace bog da bude i pun.Deca da se krstavaju.Ipak Santic ima naslednike.
Nebojša Joveljić
“apliciraćemo kod vlada Turske, Rusije, Federacije BiH i Saveta ministara BiH ̶ ističe otac Radivoje Krulj“. A Hrvatska, je li ona išta dala, i zašto ne bi dala kad su je srušili vojnici kojima se dirigovalo iz Zagreba? Da je pravde i želje za pomirenjem ona bi je sama u cjelosti trebala izgraditi, veću i ljepšu nego što je bila.
LaCosta
Da se nadovezem na Zlatka. Kao sto je u 2. sv. ratu u ustasama bio zanemariv broj Srba, tako je bilo i u prethodnom ratu sa HOS-om. Kako su nekada bosanski muslimani predstavljali okosnicu snaga NDH, ista stvar se ponovila i devedesetih. Nerado se o tome prica i pise ali je za vreme NDH u redovima ustasa poginulo vise mulimana nego katolika. Ovo sve govorim zato sto su mostarsku crkvu srusili muslimani u redovima hrvatskih paravojnih snaga.
zlatko
nebojša, čitaj pažljivije, hos je srušio hram,ne hvo. hos, koji je bio sastavljen od podjednakog broja hrvata i bošnjaka, te koji je bio za cijelovitu bih, iako su imsli ustaški predznak bio je trn u oku hercegbosni i njihovom pokrovitelju ministru sušku, pa je zato i izvršen hercegovačka " noć dugih noževa" u kojoj je pobijeno 9 najviših oficira hos-a među kojima je bilo i hrvata, bošnjaka, albsnaca i srba! inače njihov komsndant u bih je bio i general hos-a i armije bio emigrant blaž kraljevi.
Mostarac
A valjda će je više završit'...
Марко Латиновић
Пуно је Срба који не схватају каква је важност богомоља Српске православне цркве на подручјима ван Србије, на простору бивше Југославије и у иностранству. То је као ћирилица - мало је Срба користи (нажалост), али само тамо гдје је има и гдје је дозвољена има барем понеки Србин. Гдје Српске православне цркве и ћирилице нема, тамо нема ни насмијаних Срба. Због тога је обнова богомоља важна, па чак и ako нема вјерника који бих некада напунили до краја.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja